Latit
Latit (engl. Latite, fr. Latite, nem. Latit, rus. Латит) je vulkanska stena izgrađena od fenokristala olivina, augita i labradora koji se nalaze u staklastoj osnovnoj masi kalijskog karaktera[1]. Ova intermedijarna magmatska stena je kenotipni (mlađi) izlivni ekvivalent monconita. Nastaje kristalizacijom lave intermedijarnog sastava, na površi Zemlje.
Karakteristike
[uredi | uredi izvor]Minerali koji izgrađuju latit su:
- alkalni feldspat: sanidin,
- plagioklas: andezin,
- bojeni mineral: biotit, hornblenda, augit.
Struktura latita je porfirska, dok je njegova tekstura masivna.
Porastom učešća alkalnog feldspata latiti prelaze u trahite a smanjenjem alkalnog feldspata u andezite ili bazalte zavisno od prisustva kiselih ili bazičnih plagioklasa.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Geološka terminologija i nomenklatura IV petrologija, Beograd, 1975
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
 | Ovaj članak u vezi sa geologijom je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |
