Латит
Латит (енгл. Latite, франц. Latite, нем. Latit, рус. Латит) је вулканска стена изграђена од фенокристала оливина, аугита и лабрадора који се налазе у стакластој основној маси калијског карактера[1]. Ова интермедијарна магматска стена је кенотипни (млађи) изливни еквивалент монцонита. Настаје кристализацијом лаве интермедијарног састава, на површи Земље.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Минерали који изграђују латит су:
- алкални фелдспат: санидин,
- плагиоклас: андезин,
- бојени минерал: биотит, хорнбленда, аугит.
Структура латита је порфирска, док је његова текстура масивна.
Порастом учешћа алкалног фелдспата латити прелазе у трахите а смањењем алкалног фелдспата у андезите или базалте зависно од присуства киселих или базичних плагиокласа.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
