Lajoš Kočiš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lajoš Kočiš
(Kocsis Lajos)
Lični podaci
Datum rođenja (1947-06-14)14. jun 1947.
Mesto rođenja Segedin, Mađarska
Datum smrti 9. oktobar 2000.(2000-10-09) (53 god.)
Mesto smrti Budimpešta, NR Mađarska
Državljanstvo mađarsko
Visina 1,67 m
Masa 70 kg
Pozicija Napad
Juniorska karijera
1958 — 1960. Kiniži Moravaroš
1960 — 1964. Seged VSE
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1965 — 1966. Šalgotarjan 45 (21)
1967 — 1977. Honved Bp. 263 (91)
1977 — 1982. FK Đula VŠ
Reprezentativna karijera**
1969 — 1975. Mađarska 33 (7)
Trenerska karijera
1997. BKV Elere
1998. FK Dunakesi
Nagrade
Fudbal
Predstavljajući  Mađarska
Fudbal
Zlatna medalja — prvo mesto Meksiko 1968. Ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto Minhen 1972. Ekipno
** Datum aktuelizovanja: 27. januar 2024.

Lajoš Kočiš (mađ. Kocsis Lajos; Segedin, 7. jun 1947 — Budimpešta, 9. oktobar 2000) je bio mađarski fudbaler, koji je najdiuže igrao za Bp. Honved SE. Bio je olimpijski šampion 1968.[1] Igrao je na poziciji veznog igrača.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Kočiš je karijeru započeo u svom rodnom gradu Segedinu, u trećeligašu Segedi VSE. Lajoš je postao prvoligaš 1966. godine, nakon što je prešao u tadašnji prvoligaš Šalgotarjan BTC. Godinu dana kasnije, preselio se u Budimpeštu da igra za Honved, gde je proveo deset godina i postao jedan od poznatijih i popularnijih mađarskih fudbalera.

Kočiš se smatrao najtalentovanijim mađarskim fudbalerom još od vremena Ferenca Puškaša, a neki navode da je bio čak talentovaniji od svog slavnog prethodnika. Ipak, nije uspeo da ispuni očekivanja navijača i stručnjaka zbog svog nesportskog načina života (uključujući često i žestoko opijanje), što je na kraju dovelo do njegovog izbacivanja iz Honveda 1977. godine, uprkos tome što je bio jedan od najpopularnijih likova u mađarskom fudbalu, obožavan kako zbog svojih visokih tehničkih veština, tako i zbog dobrog smisla za humor. Njegovi protivnici su ga posebno plašili zbog njegovih slobodnih udaraca i nepredvidivog driblinga.

Postigao je jedan od svojih najupečatljivijih golova na bečkom stadionu Prater u kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo 1974. protiv Austrije 15. oktobra 1972. Godine 1975. izabran je za najboljeg mađarskog fudbalera godine. Po završetku svog boravka u Honvedu, igrao je za drugoligaša Đulai SE.[2]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Kočiš je osvojio zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1968. i srebrnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1972.,[3] a takođe je učestvovao na završnom turniru Evropskog prvenstva UEFA 1972. u Belgiji. Za reprezentaciju Mađarske je odigrao 33 utakmice i postigao je 7 golova.

Ostvarenja[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Lajos Kocsis Biography and Statistics”. Sports Reference. Arhivirano iz originala 2020-04-18. g. Pristupljeno 2009-10-27. 
  2. ^ Lajos-kočiš-putovanje-u-noć-95638/
  3. ^ Učešće na Olimpijadama

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4.
  • Rózsaligeti László: Magyar olimpiai lexikon. Budapest: Datus. 2000. ISBN 963 00 5577 5
  • Lajoš Kočiš na sajtu WorldFootball.net (jezik: engleski)
  • Lajoš Kočiš na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лајош_Кочиш&oldid=27228022”