Leon Valras

Leon Valras
Leon Valras
Datum rođenja	(1834-12-16)16. decembar 1834.
Mesto rođenja	Evre, Francuska
Datum smrti	5. januar 1910.(1910-01-05) (75 god.)
Mesto smrti	Montre, Švajcarska

Théorie mathématique de la richesse sociale, 1883

Leon Valras (franc. Marie-Esprit-Léon Walras; Evre, 16. decembar 1834 — Montre, 5. januar 1910) je bio francusko-švajcarski ekonomista za koga je Jozef Šumpeter rekao da je “najveći od svih ekonomista“.

Valrasov otac takođe je bio ekonomista i znatno je uticao na svog sina: da se bavi ekonomskom teorijom, da prihvati subjektivnu teoriju vrednosti i orijentaciju na matematičku ekonomiji, ali i socijalistima bliske poglede na oporezivanje, zemljišno vlasništvo i slično.

Od 1870. godine predaje na univerzitetu u Lozani i sa Paretom stvara Lozansku školu. 1874. godine izdaje glavno delo – Elementi čiste ekonomije – sa kojim se uvrstio među osnovače marginalističke revolucije, zajedno sa Karlom Mengerom i Stenlijem Dževonsom, koja je utemeljila savremenu ekonomsku teoriju.

Najvažniji doprinos Valrasa je teorija opšte ravnoteže, koja je i danas, u usavršenijem obliku, osnovni koncept ekonomske teorije. Pre Valrasa nije uložen veći trud da se pokaže kako se cela ekonomija sa mnogo tržišta drži zajedno i dostiže ravnotežu. Valras je to pokušao i učinio prve važne korake na putu kojim će kasnije, tek polovinom XX veka, poći Žerar Debre i Kenet Arou i rešiti preostale probleme jedinstvenosti i stabilnosti rešenja.

U prvom koraku Valras je izgradio sistem simultanih jednačina da opiše ekonomiju, što je veliko dostignuće. Zatim je pokazao da sistem može biti rešen za cene i količine pošto su broj jednačina i broj nepoznatih jednaki. Ta demonstracija da cene i količine mogu biti jedinstveno određene je svakako jedan od velikih doprinosa Valrasa.

Grob Valrasa i njegove ćerke Mari Aline (1869-1942) na groblju Clarens u švajcarskom kantonu Vaud.

Drugi korak proističe iz Valrasove spoznaje da činjenica da njegov sistem može biti rešen za ravnotežno stanje ne garantuje da će se do njega i doći. Stoga je uveo tzv. "tâtonnement" (fra. traženje u mraku) proces koji će sistem doveti u ravnotežu. Tâtonnement je proces pokušaja i grešaka u kome aukcionar izvikuje cenu, a potencijalni kupci izvikuju koliko robe po toj ceni žele da kupe. Ukoliko se tražnja i ponuda ne poklope, postupak se ponavlja sve do dostizanja ranoteže.

Pošto je živeo daleko od velikih ekonomskih centara i pošto Elementi zadugo nisu objavljeni na engleskom, Valras nije bio cenjen među savremenicima. Tokom 1890-tih godina pojavila se i senilnost, koja je bila praćena usamljenošću i nezadovoljstvom zbog osećaja potcenjenosti. Tek je XX vek odao puno priznanje Leonu Valrasu.