Pređi na sadržaj

Letov Š-16J

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Letov Š-16J (Šmolik)

Letov Š-16J (Šmolik) u Kumboru 1929.
Opšte
Namena dalekometni izviđački hidroavion
Posada 2
Proizvođač LETOV Čehoslovačka
Prvi let novembar 1929.
Početak proizvodnje 1929.
Dimenzije
Dužina 10,22 m
Razmah krila 15,30 m
Visina 3,23 m
Površina krila 46,40 m²
Masa
Prazan 1.230 kg
Normalna poletna 2.280 kg
Maks. spoljni teret 600 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 h Hispano-Suiza 12Hbr sa reduktorom
Snaga 1 h 368 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 230 km/h
Dolet 900 km
Plafon leta 7.000 m
Brzina penjanja 198 m/min

Letov Š-16J je prototip čehoslovačkog hidroaviona zasnovan na avionu Letov Š-16 koji je bio jednomotorni, dvosedi dvokrilac projektovan 1926. godine a uveden u upotrebu 1928. godine, bio je višenamenski avion: laki bombarder, bombarder-izviđač i samo izviđač.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Jedan od najuspešnijih tipova čehoslovačke fabrike "Letov" ("Letov" Vojenska tovarna na letadla) iz Praga bila je poznata "Šesnaestica". Tim imenom nazvan je osnovni tip Letov Š-16 (Šmolik), koji je konstruisao inž. Alois Šmolik. Avion je bio potpuno metalne konstrukcije i predstavljao je vrhunac konstruktorskog umeća i tehnologije svog vremena. Godine 1929. započeta je izrada jedinog hidroaviona Š-16J (V) za jugoslovensko Pomorsko Vazduhoplovstvo (PV), nastalog razradom prototipske verzije Š-316 i do novembra te godine hidroavion je bio dovršen u fabrici “Letov” u Pragu. Prvo poletanje sa Vltave izvršeno je 1. decembra 1929. godine.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Letov Š-16J je dvokrili dvosedi jednomotorni hidroavion metalne konstrukcije.

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, sa polukružnom gornjom stranom. U trupu su bila dva sedišta postavljena u tandem redosledu (jedno iza drugog). Prednji deo trupa gde se nalazio motor, bio je obložen aluminijumskim limom na kome su bili otvori za izlazak toplog vazduha. Ostatak trupa bio je presvučen impregniranim platnom. Noseća konstrukcija aviona je bila od tankozidih zavarenih čeličnih cevi.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorom V rasporeda cilindara, Hispano-Suiza 12 Hbr sa reduktorom snage 500 KS. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Glavni rezervoar za gorivo se nalazio između motora i kabine pilota.

Krila su bila pravougaonog oblika, metalne konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila sa dve ramenjače.

Stajni trap: Umesto točkova stajni trap aviona Letov Š-16J je bio opremljen plovcima Dornijeove konstrukcije koji su se pokazali kao loši, pa su u toku eksploatacije bili zamenjeni plovcima firme “Šort” (Short).

Varijante aviona Letov Š-16[uredi | uredi izvor]

  • Š-16 - Dvosedi dvokrilac bombarder/izviđač.
  • Š-16J - Hidroavion za Jugoslaviju.
  • Š-16L - Izvozna verzija Š-16 za Letoniju.
  • Š-16T - Izvozna verzija Š-16 za Tursku.
  • Š-116 - verzija sa motorom Skoda L
  • Š-216 - verzija sa motorom Walter (licenca Bristol Jupiter).
  • Š-316 - verzija sa motorom Hispano-Suiza 12N.
  • Š-416 - verzija sa motorom Breitfeld-Danek BD-500.
  • Š-516 - verzija sa motorom Isotta-Fraschini Asso.
  • Š-616 - verzija sa motorom Hispano-Suiza 12Nbr.
  • Š-716 - verzija sa motorom Skoda L.
  • Š-816 - verzija sa motorom Praga ES.
  • Š-916 - verzija sa motorom Lorraine-Dietrich.

Zemlje koje su koristile avion Š-16[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupno je napravljeno 89 primeraka aviona Letov Š-16. Avion Letov Š-16 je korišćen u Čehoslovačkoj, Turskoj, Letoniji i Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata.

Korišćenje aviona Letov Š-16J u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Fabrička ispitivanja na reci Vltavi bila su zadovoljavajuća i hidroavion je prebačen početkom 1930. u hidrobazu Divulje kod Splita. U proleće te 1930. godine hidroavion Š-16J je ispitivan u 3. Hidroavionskoj komandi.

Ispitivanja su nastavljena na moru ali posle kraćeg vremena ustanovljeno je da su plovci loše zaptiveni, a usled slabe antikorozivne zaštite javila su se velika oštećenja, kako oplate tako i konstrukcije plovaka. Posle kraćih ispitivanja fabrika je prekinula razvoj hidro verzije Š.16, a prototip je preuzelo jugoslovensko pomorsko vazduhoplovstvo (PV).

Jugoslovensko PV je posle toga izvršilo modifikaciju hidroaviona Š.16J ugradnjom novih plovaka britanske firme “Šort” (Short) i nastavilo intenzivna eksploataciona ispitivanja paralelno sa probama hidroaviona Hajnkel He-8 koga je po licenci proizveo Zmaj iz Zemuna. Na ispitivanjima prednost je data Hajnkelu i 1931. godine bila je predviđena nabavka 10 hidroaviona He-8 ali zbog ekonomske krize, koja je nastupila, najpre je došlo do odlaganja njihove nabavke a zatim se 1933. godine definitivno odustalo od Hajnkela. Letov Š.16J je služio u PV kao jedini primerak svog tipa. Taj dvokrilac sa krilima velikog razmaha bio je projektovan kao izviđač daljnjeg dejstva, i tako je zvanično i klasifikovan u PV mada je služio i za druge zadatke. Početak rata aprila 1941, ovaj avion je dočekao u letnom stanju, ali je njegova dalja sudbina nepoznata .

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Petrović, Ognjan (2000). Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930). Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva, Let 2/2000. ISSN 1450-684X.
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka , Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. 2010. ISBN 978-953-97564-6-6.
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Летов_Š-16J&oldid=27886320”