Физир Ф1В
Физир Ф1В-Majbah | ||
---|---|---|
Физир Ф1В | ||
Опште | ||
Намена | школски | |
Посада | 2 | |
Земља порекла | Краљевина СХС | |
Произвођач | Змај и Рогожарски | |
Први лет | 1925. | |
Почетак производње | 1928. | |
Маса | ||
Празан | 1.100 kg | |
Нормална полетна | 1.450 kg | |
Погон | ||
Клипно-елисни мотор | Мајбах MbIVa 260 | |
Снага | 191 kW | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на H=0 | 176 km/h | |
Плафон лета | 6.000 m | |
Брзина пењања | 208 m/min |
Физир Ф1В је основни тип авиона из кога је развијена читава серија авиона за војне потребе. Конструисао га је инж. Р. Физир са сарадницима а производио се у југословенским фабрикама авиона Змај и Рогожарски у периоду између 1928. до 1932. године.[1]
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]Инж. Р. Физир је пројектовао двоседи двокрилац за извиђање као први ратни авион у КСХС 1925. године. Био је опремљен мотором Мајбах 260 KS а прототип је био направљен у Новосадској Авио радионици 1. ваздухопловног пука (АР 1. ВП). Прототип је полетео крајем новембра исте године, а пробни пилот је био Владимир Стрижевски који је својим примедбама допринео побољшању авиона. У току 1926. године вршене су исправке уочених недостатака уз помоћ инж. Душана Станков који је извршио комплетан статички и остале прорачуне авиона што је било неопходно за пловидбену дозволу.
Непосредно после фабричких проба 8. новембра 1926. године пилот В. Стрижевски је овим авионом превалио пут од 1.410 km на релацији Нови Сад - Скопље - Мостар - Рајловац - Загреб - Нови Сад а пут је трајао 8 сати и 40 минута Политика 12. октобра 1926.. Захваљујући овом рекорду авион је пријављен за међународно такмичење Мала Атанта - Пољска где је пилот Стрижевски у конкуренцији 14 екипа освојио прво место, иако се такмичио са екипама које су летеле на дупло снажнијим авионима. Захваљујући овом успеху и задовољавајућим резултатима испитивања, донета је одлука да се авион Физир Ф1В серијски производи али са измењеном наменом, уместо извиђачког овај авион је постао прелазни школски авион, па је сходно томе претрпео је одређене конструктивне измене, добио је дупле команде и томе слично. С обзиром да је тада било веома отежано снабдевање авио моторима овај тип авиона је направљен са различитим моторима према којима је и изведено њихово име.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Авион је двокрилац са заобљеним крајевима крила са по паром упорница са сваке стране и системом жица са затезачима. Крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Закрилца је имао и на горњим и доњим крилима која су повезана крутом полугом. Труп је потпуно дрвене конструкције, предњи део трупа у коме је смештен мотор је обложен алуминијумским лимом, а остали део трупа је пресвучен импрегнираним платном. Носачи мотора су били од заварених челичних цеви било их је неколико модела у зависности од мотора који се уграђивао. Елиса авиона је била двокрака направљена од дрвеног ламината са фиксним кораком. Кабина за пилота и извиђача је била отворена, имала два седишта постављена у тандем распореду (једано иза другог). Испред првог седишта био је постављен ветробран од плексигласа. Стајни трап је фиксан, напред су били точкови са осовином, а амортизација је вршена помоћу гуменог ужета (сандова) а позади испод репа била је постављена лисната опруга као дрљача.
Типови авиона Физир Ф1В (Ф1В = физир први војни):
- Физир Ф1В-Мајбах - мотор Мајбах (нем. Maybach MbIVa) 260 KS, (направљено 32 примерака 1928. год),
- Физир Ф1В-Лорен - мотор Лорен (фр. Lorraine-Ditrich 12Eb) 450 KS, (1 примерак-прототип конверзија 1928. год. + 15 конверзија Мајбаха у Лорен 12Дб 400KS 1933. god.),
- Физир Ф1В-Хиспано - мотор Хиспано (фр. Hispano-Suiza 12Ga) 450 KS, (1 примерак-прототип конверзија 1928. год.),
- Физир Ф1В-Рајт - мотор Рајт (енгл. Wright Whirlwind J-5 220) 220 KS, (1 прототип + 15 примерака 1930. год),
- Физир Ф1М-Јупитер - морнарички хидроавион (звани још и „Велики Физир") са мотором Јупитер (ИАМ Јупитер 9Ad 420) 420 KS, (5 primeraka 1930. god),
- Физир Ф1Г-Кастор - мотор Кастор (чеш. Walter-Castor 240) 240 KS, (1 примерак-прототип 1931. год.),
- Физир Ф1Г-Титан - мотор Титан (чеш. Walter-Titan 230) 230 KS, (1 примерак-прототип 1931. год.).
-
Мотор Maybach Mb IVa уграђиван у авион Физир Ф1В-Мајбах.
-
Мотор Lorraine Dietrich 12Eb уграђиван у авион Физир Ф1Г-Лорен.
-
Мотор Wright J-5 уграђиван у авион Физир Ф1В-Рајт.
-
Мотор Jupiter 9A уграђиван у авион Физир Ф1М-Јупитер.
-
Мотор Walter Castor уграђиван у авион Физир Ф1Г-Кастор.
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Авион Физир Ф1В је на почетку своје службе коришћен као извиђачки авион, да би касније коришћен у пилотским школама као прелазни школски авион за извиђачке и бомбардерске авионе, где је заменио дотрајали Средњи Бранденбург Сб.1. Замена је вршена како су нови авиони пристизали из производње 20 примерака већ до краја 1928. године а следећих 12 примерака наредне 1929. године. Служба Физир Ф1В илити Физир Мајбах-а је трајала до 1932. године док су трајали ресурси њихових мотора Мајбах, али због доброг стања конструкције авиона одлучено је да се на 15 авиона изврши замена мотора Мајбах моторима Лорен 12Дб од 400 KS. (1933. године у Змају), и тиме продужи њихов век. Сви авиони типа Физир Ф1В су коришћени у Пилотским школама до 1936. године када су повућени из војне службе и замењени новим авионом Физир ФП-2. Поједини примерци ових авиона су летели до почетка Априлског рата 1941. године као авиони за везу или тренажу.
Последњи авион из фамилије типова ових авиона Физир Ф1М (Физир први морнарички)[2] је био хидроавион који је у земунском Змају развијен на основу захтева Команде морнарице за извиђачки хидроавион са пловцима. „Велики Физири“, како је популарно назван овај авион, су коришћени у Поморском ваздухопловству за блиско извиђање и као хидроавиони за тегљење мета за противавионска гађања. На једном од ових авиона је 1931. године извршена уградња НАКА прстена у циљу побољшања хлађења мотора Јупитер. Ови авиони су летели до самог рата, три комада су заробили Италијани а о њиховој употреби у току рата нема података.
Земље које су користиле овај авион
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Физир ФН
- Физир ФП-2
- Средњи Бранденбург Сб.1
- Фабрика авиона Змај Земун
- Фабрика Авиона Рогожарски А. Д.
- Владимир Стрижевски
- Spisak hidroaviona, letećih čamaca i amfibija
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Физир Ф1В[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2020. г. Приступљено 24. 03. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Хидроплан Физир са мотором Јупитер 380/420KS”. Ваздухопловни гласник (на језику: (језик: српски)). Нови Сад: ВВКЈ. 7: strana 92—94. јули 1930.
Литература
[уреди | уреди извор]- Д. Лучић; Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Ж. Вељовић; Пет деценија Змаја, ИПМ Змај Земун, 1972.
- С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
- Ш. Оштрић и М. Мицевски.; Летећи Чунови: Чамци који лете — летелице које плове, Изложба фотографија, Галерија '73, Београд, 14-27. септембра 2007. год.
- В. Илић; Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Политика; Значајан успех наше авијатике, Политика,12. октобра 1926, Београд
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6.
- Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. стр. 47d—48d. ISBN 0-7153-5734-4.
- Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 изд.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 1-85260-163-9.
- Ђокић, Небојша; Надовеза, Бранко (2017). Ваздухопловна индустрија Краљевине СХС. Београд: Метафизика. ISBN 978-86-7884-210-8.
- „Хидроплан Физир са мотором Јупитер 380/420KS”. Ваздухопловни гласник (на језику: (језик: српски)). Нови Сад: ВВКЈ. 7: strana 92—94. јули 1930.
- Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN 1450-6068.
- Oštrić, Šime (2000). „Krila domaćih ruku i pameti”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 21: 32 — 34. ISSN 1450-6068.
- Боснић, Петар (2003). „Домаћи школски и прелазни авиони 1924-1941. године”. Наша крила (на језику: (језик: српски)). Београд: Југословенски Аероклуб "Наша крила". 36: 7—9. ISSN 0354-5121.
- Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/fizir-f1v
- www.theaerodrome.com
- www.history-of-flight.net[мртва веза]
- www.ikarbus.rs
- Физир Ф1В
- „Fizir F1V-majbah” (на језику: (енг)). Приступљено 17. 7. 2010.