Limeni doboš

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Limeni doboš
Die Blechtrommel earliest edition german.jpg
Korice originalnog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov Die Blechtrommel
Autor Ginter Gras
Zemlja  Nemačka
Jezik nemački
Žanr roman
Izdavanje
Izdavač Laguna, Beograd
Datum
izdavanja

1959.
Broj stranica 576
Tip medija štampani
Serija(l) Dancig trilogija
Prevod
Prevodilac Olga Trebičnik
Datum
izdavanja

2014.
Klasifikacija
ISBN? 978-86-521-1570-9
Hronologija
Prethodnik -
Naslednik Mačka i miš

Limeni doboš (latinski: Die Blechtrommel) roman je Gintera Grasa originalno objavljen 1959. godine. Predstavlja deo Dancig trilogije i prvi je deo iste. Nakon Limenog doboša, u ovoj trilogiji sledi roman Mačka i miš, koji je Gras napisao dve godine kasnije. Limeni doboš je 1979. godine adaptiran i na filmskom platnu, a film je nagrađen Zlatnom palmom i Oskarom za najbolji strani film.

Sinopsis[uredi]

Red information icon with gradient background.svgUPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis!

Priča se vrti oko života Oskara Macerata, a pričana je iz njegove perspektive kad je bio zatvoren u duševnoj bolnici u periodu 1952—1954. godine. Rođen 1924. godine u Slobodnom gradu Dancigu (danas Gdanjsk, Poljska) sa kapacitetom mišljenja i percepcijom odrasle osobe, on odlučuje da nikad neće odrasti kada čuje da njegov otac želi da ga da za pekara. Obdaren piskavim glasom kojim može razbiti staklo ili se njime poslužiti kao oružjem, Oskar deklariše sebe kao osobu čiji je „duhovni razvoj završen na rođenju i on samo treba da se potvrdi”. On zadržava stas deteta dok živi u prvim godinama Drugog svetskog rata, prolazi kroz par ljubavnih afera i nastavlja život u posleratnoj Evropi. Kroz sve ovo, igračka doboš, koju je kao prvi poklon dobio za svoj treći rođendan, ostaje njegova amajlija i cenjena imovina za koju je spreman i da počini zločin kako bi je zadržao.

Oskar smatra da ima dva „paušalna oca” — supruga njegove majke Alfreda Macerata, člana nacističke partije, i njenog rođaka i ljubavnika Jana Bronskog, danciškog Poljaka koji je pogubljen zbog odbrane poljske pošte u Dancigu tokom nemačke invazije Poljske. Nakon što je Oskarova majka umrla, Alfred se oženio Marijom, ženom koja je ranije tajno bila Oskarova prva ljubavnica. Nakon što se udala za Alfreda, Marija rađa Oskarovog mogućeg sina Kurta. Međutim, Oskar je razočaran jer beba neprestano raste i ne želi da mu se pridruži u prestanku rasta u trećoj godini.

Tokom rata, Oskar se pridružuje trupi patuljaka izvođača koji zabavljaju nemačke trupe na frontu. Ali kada je njegova druga ljubav Rozvita ubijena od strane savezničkih trupa tokom invazije na Normandiju, Oskar se vraća svojoj familiji u Dancigu gde postaje vođa omladinske kriminalne bande. Ruska armija uskoro okupira Dancig i Alfred biva ubijen od strane invazivnih trupa kada je progutao svoju partijsku značku kako ne bi bio otkriven kao nacista.

Nakon rata, Oskar, njegova maćeha udovica i njihov sin treba da napuste sada poljski grad Gdanjsk i presele se u Dizeldorf, gde on modelira aktove i gravira spomenike. Novonastale tenzije primoravaju Oskara da živi odvojeno od Marije i Kurta; on odlučuje da se useli u stan Zejdelrsovih. Nakon useljenja, on se zaljubljuje u Doroteu, komšinicu, ali kasnije ne uspeva da je zavede. Nakon susreta sa kolegom muzičarem Klepom, Klep ga pita za njegov sud o muzici. Oskar, spreman da se dokaže jednom za svagda, uzima svoj limeni doboš i štapove i, uprkos zavetu da nikada neće svirati nakon Alfredove smrti, počinje da svira takt na dobošu. Nakon ovoga Oskar, Klep i Šol, gitarista, osnivaju džez bend, koji uskoro biva primećen od strane gospodina Šmuta, koji ih poziva da nastupe u klubu Onion Cellar. Nakon virtuoznog performansa, izdavačka kuća koja je u potrazi za talentima otkriva džez bubnjara Oskara i nudi mu ugovor. Oskar uskoro stiče slavu i bogatstvo. Jednog dana dok je šetao poljem nailazi na odsečeni prst — domali prst Dorotee, koja je prethodno bila ubijena. On se tada upoznaje i sprijateljava s Vitlarom. Oskar sebi potom dozvoljava da bude lažno osuđen za ubistvo i biva zatvoren u ludnicu, gde piše svoje memoare.

Likovi[uredi]

Knjiga je podeljena na tri dela. Glavni likovi u svakoj od knjiga su:[1]

  • Knjiga prva:
    • Oskar Malcerat: piše svoje memoare u periodu 1952—1954. godine, u dobi između 28 i 30 godina, javljajući se kao duh vremena tokom istorijskih prekretnica. On je glavni junak romana i nepouzdani pripovedač.
    • Bruno Minsterberg: Oskarov čuvar, koji ga posmatra kroz špijunku na vratima. On pravi skulputre inspirisane Oskarovim pričama.
    • Ana Koljajšček Bronski: Oskarova baka, zatrudnela sa Oskarovom majkom 1899. godine, kada njegovi memoari počinju.
    • Jozef Koljajšček: Oskarov deda, palikuća.
    • Agnes Koljajšček: Oskarova majka.
    • Jan Bronski: Agnesin rođak i ljubavnik. Oskarov mogući otac. Politički okrenut Poljacima.
    • Alfred Malcerat: Agnesin suprug. Oskarov drugi mogući otac. Politički okrenut nacističkoj stranci.
    • Sigismund Markus: jevrejski biznismen u Dancigu koji poseduje prodavnicu igračaka odakle je Oskar dobio svoj limeni doboš. Prodavnica je uništena tokom Kristalne noći.
  • Knjiga druga:
    • Marija Trucinski: devojka koju je unajmio Alfred kako bi mu pomogla u vođenju radnje nakon što je Agnes umrla i žena sa kojom je Oskar imao prvo seksualno iskustvo. Ona postaje trudna i udaje se za Alfreda, ali i Alfred i Oskar veruju da je svako od njih otac Marijinog deteta. Ona ostaje u Oskarovoj porodici i u posleratnim godinama.
    • Bebra: vodi pozorišnu trupu patuljaka kojoj se Oskar pridružuje kako bi pobegao iz Danciga. Bebra je kasnije paraplegičarski vlasnik Oskarove izdavačke kuće.
    • Rozvita Raguna: Bebrina ljubavnica, a potom Oskarova.
    • Prašinari: danciška ulična omladinska banda. Oskar ih vodi kao Isus nakon što pokaže svoju hrabrost razbijanjem prozorskih stakala u staroj fabrici čokolade.
  • Knjiga treća:
    • Dorotea: medicinska sestra iz Dizeldorfa i Oskarova ljubav nakon što ga Marija odbaci.
    • Egon Minzer: Oskarov prijatelj. Samozvani komunista i džez-flautista.
    • Gotfrid Vitlar: Oskarov prijatelj koji kasnije svedoči protiv Oskara u slučaju Domalog prsta.

Adaptacije[uredi]

Poster za film Limeni doboš

Film[uredi]

Godine 1979. roman je ekranizovan od strane Volkera Šlundorfa. Film je obuhvatio samo prvu i drugu knjigu, završavajući se sa završetkom rata, a iste godine osvojio je i Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu[2] zajedno sa filmom Apokalipsa sada.[3] Film je takođe osvojio Oskara za najbolji strani film 1980. godine.[4]

Radio[uredi]

Godine 1996. počela je da se emituje radio dramatizacija romana na Bi-Bi-Si radiju 4, a narator je bio Fil Denijels. Prema adaptaciji Majka Vokera, ova dramatizacija osvojila je osvojila je nagradu British Writers Guild za najbolju dramatizaciju.[5]

Reference[uredi]

  1. ^ Contemporary Literary Criticism. Ed. Christopher Giroux and Brigham Narins. Vol. 88. Detroit: Gale Research, (1995). str. 19-40. From Literature Resource Center.
  2. ^ „Festival de Cannes: The Tin Drum”. Cannes Film Festival. Pristupljeno 2009-05-24. 
  3. ^ Julia Knight, New German Cinema: Images of a Generation, (Wallflower Press, 2004), P. 26
  4. ^ „The 52nd Academy Awards (1980) Nominees and Winners”. oscars.org. Pristupljeno 2013-06-08. 
  5. ^ „Music Details for Tuesday 4 February 1997”. ABC Classic FM. ABC. 2007-02-15. Arhivirano iz originala na datum 04. 03. 2016. Pristupljeno 2008-09-19. 

Literatura[uredi]

  • How to Make a Book with Steidl, 2010
  • Irving, John (8. jul 2007). „A Soldier Once”. New York Times Book Review. str. 9. 

Spoljašnje veze[uredi]