Pređi na sadržaj

Lipidna keratopatija

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lipidna keratopatija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostoftalmologija, interna medicina

Lipidna keratopatija (LK) retko je oftalmološko stanje koje karakteriše progresivno smanjenje vidne oštrine uzrokovano zamućenjem rožnjače usled centralne akumulacije lipida. Karakterišu je naslage lipida, nakupine holesterola i neovaskularizacija što dovodi do poremećaja optičkog kvaliteta rožnjače.[1][2]

Može se javiti u dva oblika: kao primarni oblik bez dokaza o prethodnim vaskularizacijama rožnjače i sekundarni oblik zbog postojeće bolesti rožnjače sa vaskularnom eksudacijom ili zbog sistemskih poremećaja metabolizma lipida.[3]

Pacijenti sa LK obično imaju progresivni gubitak vida i gusto zamućenje rožnjače koja je krem boje. Modaliteti lečenja uključuju konzervativne i hirurške pristupe fokusirane na eliminaciju neovaskularizacije rožnjače.

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Lipidna keratopatija je degenerativni poremećaj sa nenaslednim obrascem pojave u kome opacifikacija rožnjače usled taloženja lipidi može biti:

Primarna lipidna keratopatija (povezan sa povišenim nivoima lipida u serumu) prilično jer retka, obično bilateralna bolest, bez prethodne očne patologije, Javlja se spontano bez prethodne vaskularizacije ili zapaljenja zahvaćene rožnjače, kao stromalni depozit holesterola i fosfolipida i sa nivoom lipida u referentnim granicama.[4] Nije opisan patofiziološki mehanizam, ali postoji veza sa prekomernom proizvodnjom lipida i neuspehom u metabolizmu masti koji se javlja kod sistemskih dislipoproteinemija uključujući Tangerovu bolest (porodični nedostatak lipoproteina visoke gustine) i nedostatak lecitin holesterol aciltransferaze).[5]

Sekundarni oblik lipidna keratopatije povezan sa prethodnom povredom ili je obično povezan sa prethodnom pojavom herpetične infekcije, kao što je herpes zoster keratitis, traumom, jatrogenim oštećenjem ili degeneracijom. Sistemske bolesti kao što je dislipidemija takođe se mogu biti uzrok ovog stanja.[6][7] Mehanizam ovog oblika uključuje poremećaj ravnoteže između angiogenih i antiangiogenih faktora, uzrokovan povećanjem angiogenih faktora što favorizuje neovaskularizaciju rožnjače i dovodi do povećane mogućnosti depozicije lipida kako veće količine lipoproteina dospevaju u rožnjaču. Klinička slika je obično jednostrana sa zamućenjem rođnjače koja je krem boje ili lepezastim kristalima holesterola koji se talože pored primarnih neovaskularnih pedikula.[5] Za razliku od primarnog oblika, sekundarna lipidna keratopatija daleko je češća i karakteristično je povezan sa neovaskularizacijom rožnjače koja predstavlja posledice zarastanja obično usled inflamatornog procesa.[2][8]

Akumulacija lipida može biti rezultat:[9]

  • prekomerne proizvodnje,
  • poremećenog metabolizma lipida
  • istovremenog poremaćaja oba mehanizma.

Histologija

Histološka procena pokazuje da se materijal za keratopatiju sastoji od intra i ekstracelularnih lipida. Histohemijsko bojenje (uljasto crveno 0 i sudansko crno B) ukazuje na depozite neutralnih masti i fosfolipida.[1] Ostale karakteristike uključuju inflamatorna žarišta ispod epitela sa uništavanjem Bovmanovog sloja kroz stromu sve do descemetove membrane. Stromalni edem i zadebljanje bazalne membrane takođe se mogu vizualizovati.[10]

Faktori rizika

Depozicija lipida u rožnjači može nastati kao posledica sistemskih poremećaja metabolizma lipida (bolest ribljeg oka, Tangerova bolest ili porodični nedostatak lipoproteina).

Sekundarni oblik je takođe povezan sa prethodnim očnim oboljenjima ili povredama.[11] U njegovoj osnovi najčešće se nalazi patologija herpetična infekcije rožnjače.

Iako retko, lipidna keratopatija je prijavljena i nakon edema rožnjače, kao kod hidropsa ili hirurške traume, ili implantacije.[12]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

U osnovi kliničke slike nalazi se progresivno smanjenje vidne oštrine zbog karakteristične guste kremaste zamućenosti rođnjače.[6][7] Takože simptomi osnovne bolesti mogu biti prisutni u kliničkoj slici kod pacijenata sa sekundarnom LK.[6]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza primarne degeneracije lipida zasniva se na prisustvu lipidnih naslaga u rožnjači bez prethodne vaskularizacije, traumatskih ili inflamatornih promena.

Primarn lipidna keratopatija može biti periferna, centralna ili difuzna. Bolest je obično obostrana, a centralni lipidna keratopatija, često sa kristalima holesterola, može ozbiljno da smanji oštrinu vida.[13]

Sekundarne karakteristike lipidne keratopatije zavise od osnovnog uzroka, ali se često može naći karakterističan gusti žuto-beli infiltrat povezan sa prisustvom susednog krvnog suda rožnjače.

Povezivanje kliničke slike sa patologijom je od suštinskog značaja u dijagnostici lipidne keratopatije. Važno je utvrditi da li pacijent ima simptome koji mogu izazvati zabrinutost za sekundarnu lipidnu keratopatiju, jer odgovarajući tretman osnovnog stanja može poboljšati patologiju pacijenta i klinički ishod. Slične patologije se mogu videti u arkusu rožnjače i drugim stanjima depozita rožnjače, koja moraju biti uključena u diferencijalnu dijagnozu LK. U slučajevima kada neovaskularizacija i inflamatorni keratitis dovode do sekundarne lipidne keratopatije, osnovni uzrok je obično povezan sa prethodnom pojavom herpetične infekcije.[1]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Kada se procenjuje lipidoza rožnjače, ključno je razmotriti niz diferencijalnih dijagnoza, uključujući i luk oko rožnjače. Keratopatija je često gušća od luka oko rožnjače i može se pojaviti kao kružni depozit pored krvnih sudova. Takođe treba uzeti u obzir Šniderovu distrofiju rožnjače i druge bolesti rožnjače sa naslagama kao što su cistinoza, tirozinemija, hiperurikemija, multipli mijelom, monoklonska gamopatija i infektivna kristalna keratopatija.[1]

Depoziti u rožnjači mogu biti izazvani i lekovima, npr. nakon primene: zlata, hlorpromazina, hlorokina i klofazimin takođe mogu dovesti do taloženja rožnjače.

Terapija[uredi | uredi izvor]

U sekundarnom tretmanu lipidne keratopatije, treba se fokusirati na osnovnu bolest. Abnormalna vaskularizacija se može eliminisati fotokoagulacijom argon laserom ili iglom za kauterizaciju da bi se indukovala apsorpcija lipida kroz uništene dovodne krvne sudove. U lečenju lipidne keratopatije primena argonskog lasera ima za cilj da zatvori dovodne krvne sudove koji su pretkodno identifikovani fluoresceinskom angiografijom. Prema podacima iz literature[14] nakon primene lasera došlo je do smanjenja obima promena za 62%, a gustine za 49%, do je oštrina vida poboljšana za 48%.[14] Manje komplikacije uključivale su privremeno krvarenje u rožnjači i atrofiju šarenice. Ozbiljniji problem je bilo jako stanjivanje rožnjače nakon resorpcije lipida. Nakon ove intervencije pacijente treba pažljivo pratiti i održavati na niskoj dozi topikalnih steroida.[14]

Radiofrekventna dijatermija neovaskularnih pedikula takođe može predstavljati efikasnu i bezbednu alternativnu opciju za lečenje lipidne keratopatije. Kod ove metode koja je nedovoljano istražena, potrebno je sprovesti dalje studije kako bi se ispitala bezbednost i efikasnost tehnike, kao i potreba za ponovnim lečenjem u većem broju slučajeva tokom dužih perioda praćenja.[15]

Kristali vamina VEGF-F iz zmijskog venuma koji se koriste u anti-VEGF terapijei

Primena intrastromalnih anti-VEGF terapije može biti efikasna opcija za lečenje neovaskularizacije rožnjače.

Hirururška terapija

Iako je primarni oblik lipidne keratopatija retkost, penetrirajuća keratoplastika je poželjniji pristup. Čini se da su ishodi grafta povoljni, verovatno zbog nedostatka neovaskularizacije.

U sekundarnom obliku lipidne keratopatija, ugradnja grafta rožnjače ostaje opcija, ali je potrebno relativno mirovanje, a klinički ishod je prilično loš zbog stanjivanja rožnjače, hipoestezije i trajne vaskularizacije.


Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Knez, Nora; Walkenhorst, Molly; Haeri, Mohammad (2023). „Lipid Keratopathy: Histopathology, Major Differential Diagnoses and The Importance of Clinical Correlation”. Diagnostics (na jeziku: engleski). 13 (9): 1628. ISSN 2075-4418. doi:10.3390/diagnostics13091628. 
  2. ^ a b „Lipid Keratopathy - EyeWiki”. eyewiki.aao.org. Pristupljeno 2023-06-14. 
  3. ^ Alfonso, E.; Arrellanes, L.; Boruchoff, S. A.; Ormerod, L. D.; Albert, D. M. (1988-05-01). „Idiopathic bilateral lipid keratopathy.”. British Journal of Ophthalmology. 72 (5): 338—343. ISSN 0007-1161. doi:10.1136/bjo.72.5.338. 
  4. ^ Silva-Araujo, A; Tavares, M A; Lemos, M M; Soares, M I; Castro-Correia, J; Salgado-Borges, J (1993-04-01). „Primary lipid keratopathy: a morphological and biochemical assessment.”. British Journal of Ophthalmology. 77 (4): 248—250. ISSN 0007-1161. doi:10.1136/bjo.77.4.248. 
  5. ^ a b M.N. Hall, M. Moshirfar, A. Amin-Javaheri, D.P. Ouano, Y. Ronquillo, P.C. Hoopes, Lipid keratopathy: a review of pathophysiology, differential diagnosis, and management Ophthalmol Ther, 9 (4) (2020), pp. 833-852
  6. ^ a b v Hall, M.N.; Moshirfar, M.; Amin-Javaheri, A.; Ouano, D.P.; Ronquillo, Y.; Hoopes, P.C. Lipid Keratopathy: A Review of Pathophysiology, Differential Diagnosis, and Management. Ophthalmol. Ther. 2020, 9, 833–852.
  7. ^ a b Bayraktar BiLen, N.; Özmen, M.C.; Aydin, B. Lipid Keratopathy Due to Presumed Herpes Simplex Keratitis: Case Report. Turk. Klin. J. Ophthalmol. 2016, 25, 128–130
  8. ^ „Lipid keratopathy”. American Academy of Ophthalmology (na jeziku: engleski). 2013-06-19. Pristupljeno 2023-06-14. 
  9. ^ Croxatto, J. Oscar; Dodds, Cristian M.; Dodds, Ricardo (1985). „Bilateral and Massive Lipoidal Infiltration of the Cornea (Secondary Lipoidal Degeneration)”. Ophthalmology. 92 (12): 1686—1690. ISSN 0161-6420. doi:10.1016/s0161-6420(85)34092-7. 
  10. ^ Alfonso, E.; Arrellanes, L.; Boruchoff, S.A.; Ormerod, L.D.; Albert, D.M. Idiopathic bilateral lipid keratopathy. Br. J. Ophthalmol. 1988, 72, 338–343.
  11. ^ COGAN, DAVID G.; KUWABARA, TOICHIRO (1958). „Lipid Keratopathy and Atheroma”. Circulation. 18 (4): 519—525. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/01.cir.18.4.519. 
  12. ^ Shapiro, L. A.; Farkas, T. G. (1977-03-01). „Lipid Keratopathy Following Corneal Hydrops”. Archives of Ophthalmology. 95 (3): 456—458. ISSN 0003-9950. doi:10.1001/archopht.1977.04450030098013. 
  13. ^ Dur??n, Juan A.; Rodriguez-Ares, Maria T. (1991). „Idiopathic Lipid Corneal Degeneration”. Cornea. 10 (2): 166—169. ISSN 0277-3740. doi:10.1097/00003226-199103000-00013. 
  14. ^ a b v Marsh, R. J. (1988-12-01). „Argon laser treatment of lipid keratopathy.”. British Journal of Ophthalmology (na jeziku: engleski). 72 (12): 900—904. ISSN 0007-1161. PMID 3228545. doi:10.1136/bjo.72.12.900. 
  15. ^ Batis, Vasilios; Häller, Céline; Hashemi, Kattayoon Kate (2022-09-01). „Radiofrequency diathermy as a treatment of lipid keratopathy in a radial keratotomy incision”. American Journal of Ophthalmology Case Reports (na jeziku: engleski). 27: 101629. ISSN 2451-9936. doi:10.1016/j.ajoc.2022.101629. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Babizhayev, M. A., et al. (2014). Studies on the Cornea and Lens, Springer New York.
  • Mannis, M. J. and E. J. Holland (2016). Cornea E-Book, Elsevier Health Sciences.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Липидна_кератопатија&oldid=27442671”