Litl Vili
| Litl Vili | |
|---|---|
|
| |
| Osnovne karakteristike | |
| Zemlja porekla |  Ujedinjeno Kraljevstvo
|
| Namena | prototip tenka |
| Brzina na putu | 3,2 km/h |
| Dimenzije i masa | |
| Dužina | 8.08 m |
| Širina | 2.86 m |
| Visina | 2.51 m |
| Težina | 16.5 t |
| Oprema | |
| Glavno naoružanje | Vikers dvofuntni top (40mm) |
| Motor | 105 ks |
| Posada | |
| Posada | 6 |
Mali Vili (engl. Little Willie) bio je prototip tenka Britanske imperije. Konstruisan je u jesen 1915.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Zastoj na Zapadnom frontu[uredi | uredi izvor]
Krajem 1914, prve godine Prvog svetskog rata, frontovi su se stabilizovali i nastala je faza pozicijskog rata, prvenstveno zbog sve jače vatre (naročito iz automatskog oružja) i sve obimnijeg utvrđivanja. Stoga je traženo borbeno sredstvo koje bi u takvim usloima omogućilo probijanje neprijateljske odbrane i prenošenje dejstava u slobodni operativni prostor. To novo borbeno sredstvo bio je tenk, koji se najpre pojavio u britanskoj, a kasnije i u francuskoj i u nemačkoj vojsci.[1]
Suvozemne krstarice[uredi | uredi izvor]
U Velikoj Britaniji pukovnik E. Svinton je već 20. oktobra 1914. izneo teoriju o izgradnji vozila na gusenicama (slično onima na već postojećem američkom traktoru Holt), koje bi se moglo kretati preko levkova od granata i rušiti žičane prepreke, štititi svojim oklopom posadu od vatre automatskog oružja i parčadi granata, i topovima uništavati neprijateljska mitraljeska gnezda. Ministarstvo rata odbilo je njegov predlog kao fantastičan, ali je korisnost ideje uočio Vinston Čerčil i februara 1915. obrazovao Komitet za gradnju suvozemnih krstarica (engl. Landships Committee) pri Admiralitetu (na čijem se čelu nalazio). Prvi projekat majora Heteringtona (platforma dimenzija 30x24 m na tri točka prečnika 12 m i težine preko 1000 tona) odbačen je kao nepraktičan.[1]
Prvi prototipovi tenka[uredi | uredi izvor]
Početkom juna 1915. zainteresovao se sa Svintonovu ideju britanski glavni komandant na Zapadnom frontu, general Džon Frenč, i postavio zahtev za izradu većeg broja suvozemnih krstarica na gusenicama, manjih dimenzija, brzine kretanja najmanje 4 km/čas. Komitet za gradnju suvozemnih krstarica odmah se obratio firmi za gradnju traktora Fosters iz Linkolna (engl. Foster's of Lincoln), sa zahtevom da konstruišu oklopljeni gusenični traktor, naoružan mitraljezom, koji bi mogao prelaziti preko rovova širokih 1 m. Inžinjeri Viljem Triton i Volter Vilson, proučavajući traktor Holt, izradili su za dva meseca projekat, a već oktobra 1915. pokazali su pukovniku Svintonu svoje okopno vozilo na gusenicama, nazvano Mali Vili (engl. Little Willie). Vozilo se moglo okretati oko sebe i prelaziti preko rovova širine 1.25 m. Svinton nije bio zadovoljan, smatrajući da vozilo nije pogodno za upotrebu na frontu. Stoga su Triton i Vilson već 2. februara 1916. konstruisali i pokazali novo oklopno gusenično vozilo, koje je ušlo u masovnu proizvodnju kao prvi tenk, Mark I.[1]
Linkolnova mašina[uredi | uredi izvor]
Krajem jula 1915, Mesers, Vilijam Foster i kompanija Linkoln započeli su proizvodnju prototipa oklopnog vozila na gusenicama. Vozilo su dizajnirali i osmislili Vilijam Triton i poručnik Vilson. Gusenice za vozilo su naručene iz SAD i slične duže od onih korišćenih na Bulok traktorima.
Iza sebe, vozilo je vuklo repne točkove, koji su mu poboljšavali stabilnost i upravljanje. Na vozilo je montirana lažna, fiksirana kupola. Vozilo nije imalo naoružanje, ali je bio u planu jedan dvofuntni top i sedam mitraljeza. Prvi put je testirano blizu Linkolna početkom septembra 1915. godine. Linkolnova mašina (engl. Lincoln Machine) prvi je tenk ikada izgrađen, delimično uspešan. Gusenice su se pokazale kao loše i prekratke, te se njima mogao preći rov širine samo 1,2 metra.
Mali Vili[uredi | uredi izvor]
Dizajniranje drugog vozila je započeto pre dovršetka prvog modela. Taj drugi model, koji je kasnije nazvan Mali Vili (engl. Little Willie), koristio je šasiju prvog vozila, ali su gusenice bile duže i poboljšane. Ukupna dužina tog tenka bila je oko osam metara. U njega je bio ugrađen šestocilindrični motor snage 105 konjskih snaga, menjač i diferencijal sa Foster-Dajmler traktora.
Postignuta je brzina od 3,2 km/h, zadržan je repni točak, ali je uklonjena lažna kupola. Rekonstruisano vozilo je završeno u decembru 1915. i na testiranjima se pokazao kao dobro, ali ga je već tada zasenio drugi dizajn tenka nazvanog Big Vili (engl. Big Willie — veliki Vili).
Danas[uredi | uredi izvor]
Litl Vili se očuvao kroz ratove. Danas ga je moguće pogledati u Bovingtonškom muzeju tenkova, jednom od najpoznatijih tenkovskih muzeja. On je u suštini sama šasija, bez motora, ali poseduje nešto opreme.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 9, Vojnoizdavački zavod, Beograd (1975), str.726-727
