Lorejn Malak
| Lorejn Malak | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. mart 1933. |
| Mesto rođenja | Redžajna, Kanada |
| Datum smrti | 3. mart 2003. (69 god.) |
| Mesto smrti | Dramheler, Kanada |
| Umetnički rad | |
| Polje | slikarstvo, karemika, mural |
| Najvažnija dela | |
Džozefina Lorejn[1] Malak[2] (engl. Josephine Lorraine Malach Redžajna 23. mart, 1933 - 3. mart, Dramheler 2003) bila je kanadska umetnica, keramičar, muralista i slikar. Ostaće zapamćena po svom nedovršenom delu, muralu u beloj pečenoj glini, teškoj 10 tona, za Tirelov kraljevski muzej paleontologije u Dramheleru, koji su posle njenog upokojenja, u 80 godini života, završile njene kolege i prijatelji.[3]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Lorejn Malak je rođena 23. marta 1933. godine u Redžajni, Saskačevan, kao jedino dete Stena (1906-1971) i Elizabet (1907-1980), Malak.
Školovala se na Sacred Heart akademiji i Školi umetnosti u Redžajni, da bi potom izučavala lepe umetnosti na Pensilvanijskoj akademiji od 1953. do 1957. godine. Kao dobitnica nekoliko visoko-prestižnih nagradih studijskih putovanja provela je izvesno vreme u Evropi (Firenci (1956) i Istanbulu (1958)).
Po povratku iz Evrope, od 1958. radila je kao instruktor umetnosti u Odeljenju za savetodavne programe na Univerzitetu Saskačevan i u kampu Redžajna (od 1961. do 1962). Izvesno vreme radila je kao umetnički instruktor, u više navrata i na različitim lokacijama širom pokrajine, uključujući, Estevan, Svift Karent, Jorkton i Vilkoks.
Svoje keramičke murale stvarala je u Redžajni 1961. a potom i u Saskačevanu 1961., 1963. i 1970. Od tada je napravila brojne murale u Alberti, Saskačevanu i drugim pokrajinama Kanade.
Godine 1993. putovala je u Dramheler, Alberta, navodno u kratku posetu da završi komisijski pregled u lokalnoj školi, ali očarana gradom u njemu je ostala živeti sve do smrti 2003.[4]
Preminula je 3. marta 2003. u Dramheleru u kanadskoj pokrajini Alberta, samo nekoliko nedelja pre 80. rođendana.[3] Malo ljudi je živelo život tako duhovno i umno bogat, neprekidno prožet intelektualnim radom, humorom, razumevanjem i stalnim kontaktima sa ljudima kao što je to činila Lorejn.[3]
Delo[uredi | uredi izvor]
Bila je istaknuti kanadski umetnik velikog talenta, čije slike, freske i keramičke ploča krase zidove mnogih crkava, škola, javnih zgrada i privatnh kolekcija širom Kanade, kao i u Vatikanu (to je bio jedan od njenih umetničkih radova koji je naručen 1979. kao poklon Papi).[5]
Bila je velika umetnica, puna ljubavi i strasti za učenjem i željom za znanjem, po čemu se značajno izdvajala od svoje sredine. Njena želja da sazna što više o univerzumu u kome živimo, ogledala se u njenoj umetnosti, ali i njenom svakodnevnom životu.[3]
Svaki proizvod njenog rada, bio je precizno studiran pažljivo planiran i istražena, pri čemu je istovremeno svako njeno delo zahtevalo ponekad i više godina da se stvori.[5]
Poslednje delo[uredi | uredi izvor]
Tokom boravka i života u „dolini dinosaurusa“, nadomak Dramhelera, umetnica je postala jedan od najvećih ljubitelja i simpatizera Tirelovog kraljevskog muzeja paleontologije. Godine 2001. ponudila je da stvori i donira Muzeju zidni keramiki mural sa temom o evoluciji života na Zemlji pod nazivom „Priča života“, a izradu murala je započela 2001. Sudbina je htela, da poslednje dve godine života Lorejn radi na velikom keramičkom muralu, kompoziciji za ulazni deo u Tirelov kraljevski muzej paleontologije u Dramheleru.[6]
Mural se sastojao od deset panela, svaki visine četiri i širine osam metara, za čiju izradu je utrošeno deset tona gline. Prema njenoj zamisli, mural je trebalo da prikazuje razne oblike života na Zemlji od prekambrija do krede, zasnovane na ljudskim figurama.[6]
„Priča života“ ne samo da je bila jedan od njenih najznačajnijih radova, već i njena konačna životna priča, jer ga nije uspela da završi do kraja svog života. Za sobom je od dest planiranih, ostavila osam kompletno završenih, i dve neglazirane keramičke ploče koje je trebalo samo dovršiti žarenjem u keramičkoj peći.[7]
Započeti mural okončale su njene kolege, jer su posle njene smrti preuzela obavezu da posao okončaju. Naime, preostale dve glinene ploče ispekli su u keramičkoj peći Istok Kule i Dženet Grabner i tako završili Lorejnino umetničko delo, nekoliko meseci posle njene smrti.[6]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ T. Prćić, pod: Lorraine
- ^ https://www.youtube.com/watch?v=Ypd_gHoke3M 0.27
- ^ a b v g „Josephine Lorraine Malach”. Pristupljeno 7. 3. 2016.
- ^ „MALACH: BIOGRAPHY & LIFE STORY”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2016. g. Pristupljeno 7. 3. 2016.
- ^ a b Jules Heller; Nancy G. Heller (19. 12. 2013). North American Women Artists of the Twentieth Century: A Biographical Dictionary. Routledge. str. 359—. ISBN 978-1-135-63882-5.
- ^ a b v „The Story of Life”. Timeless Spirit Magazine. 2 (4). 2005. ISSN 1708-3265. Pristupljeno 6. 3. 2016. Reprinted from Newsletter of the Royal Tyrrell Museum, Issue Two, Winter 2003.
- ^ „The Story of Life Featuring: Lorraine Malach”. A Spiritually Enlightening Online Magazine. Pristupljeno 7. 3. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Biographical index of artists in Canada by Evelyn De R. McMann, citing Josephine Lorraine Malach
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Priča o životu: Keramički mural Lorejn Malak (jezik: engleski)
- Malak: Biografija i životna priča Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2016) (jezik: engleski)
