Pređi na sadržaj

Luka Prošić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luka Prošić
Luka Prošić
Lični podaci
Datum rođenja(1935-00-{{{day}}})1935.
Mesto rođenjaSmoljana kod Petrovca,  Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti2018.(2018-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (82/83 god.)
Mesto smrti Srbija
Književni rad
Najvažnija delaIgra i vreme
Jesmo jednom

Luka Prošić (1935—2018) bio je redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, filozof, pesnik i esejista.[1][2][3]

Luka Prošić je rođen u Smoljani kod Petrovca 1935. godine.[4] U zvanju redovnog profesora predavao je Uvod u filozofiju na Seminaru za društvene nauke Filološkog fakulteta u Beogradu do 2003 godine; na Filozofskom fakultetu u Nišu predavao je Istoriju socijalnih teorija i Sociologiju saznanja; na odseku za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Prištini predavao je Istoriju filozofije, a na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu Uvod u filozofiju.  Bio je urednik časopisa Gradina u Nišu.

Autor je značajnih dela iz istorije filozofije, a područje njegovog istraživačkog rada obuhvatalo je i filozofiju politike, filozofiju i sociologiju nauke, ontologiju i antropologiju, kao i teoriju književnosti. Paralelno sa naučnim i predavačkim radom, bio je veoma posvećen i poeziji. Objavio je nekoliko značajnih knjiga poezije u kojima je veoma autentično povezao svoju profesiju filozofa i svoju vokaciju pesnika.

Knjige

[uredi | uredi izvor]
  • Igra i vreme. 1972.
  • Reč i rod. 1982.
  • Jesmo, jednom. Zapisi. 1985.
  • Filozofske osnove mladog Marksa. 1989.
  • Hajdegerove slike. 1995.
  • Nikuda. 1996.
  • Uvod u filozofiju: stara grčka filozofija. 1997.
  • Poezija Dobrivoja Jeftića: uspinjanje uz čistotu. 1998.
  • Uvod u filozofiju: istorija filozofije. 2000
  • Romski eseji. 2005.[5][6][7]
  • Melpomena. 2008.[8][9]
  • Kišni mantil. Transcedencija. 2014.[10][11]
  • Autobiografija. Moja braća. 2017.[12]


Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ upss-admin (12. 5. 2018). „IN MEMORIAM - LUKA PROŠIĆ -UPSS”. UPSS (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 02. 12. 2018. g. Pristupljeno 1. 12. 2018. 
  2. ^ „Časopis Gradina”. www.facebook.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 12. 2018. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Gozba”. www.rts.rs. Pristupljeno 26. 12. 2018. 
  4. ^ Nova zora (na jeziku: srpski). SPKD "Prosvjeta", Odbori u Bileći i Gacku. 2007. str. 566. 
  5. ^ Jovanović, Djokica. „Ecce Liber” (PDF). teme2.junis.ni.ac.rs. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  6. ^ Djordjević, Dragoljub B. „Romi: Otvaranje kruga” (PDF). teme2.junis.ni.ac.rs. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  7. ^ Balić, Osman. „Čast je nagrada za vrlinu” (PDF). teme2.junis.ni.ac.rs. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  8. ^ Daković, Nenad (10. 10. 2008). „Ontološka opklada”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  9. ^ Prošić, Slobodan. „Pesništvo i filozofija”. www.komunikacija.org.rs. Arhivirano iz originala 11. 04. 2011. g. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  10. ^ Jovanović, M. D. (2. 5. 2014). „Jevanđelje po Luki”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  11. ^ Andjelkovic, Milivoj (ponedeljak, 10. avgust 2015). „FILOZOFIJA KAO DžEZ”. KNjIGE i kulturne (NE)prilike... Pristupljeno 13. 12. 2018.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  12. ^ Cvijić, Anđelka (12. 5. 2018). „Na putu ka sebi”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 13. 12. 2018. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]