Magnus Hus

Magnus Hus,švedski profesor.

Magnus Hus (rođen 22. oktobra 1807. u Medelpadu, umro 22. aprila 1890. u Stokholmu), bio je švedski naučnik i profesor. Magnus Hus poznat je po izgradnji prve prave klinike u Švedskoj i po uspostavljanju alkoholizma kao koncepta i bolesti. Švedski lekar koji je skovao reč alkoholizam i bio je prvi koji ga je definisao kao hroničnu, ponavljajuću bolest.

Biografija

Magnus Hus bio je sin sveštenika Johana Husa i Katarine Magdalene Hellzen. Bio je student na Univerzitetu u Upsali 1824, diplomirao je filozofiju 1829, magistar filozofije 1830, diplomirao medicinu 1832, doktorirao medicinu 1834, majstor hirurgije 1835. i lekar (doktorat) iste godine. Već prethodne godine Hus je postavljen za pomoćnika lekara u laserskoji kancelariji Serafimer u Stokholmu.

U periodu 1837-1838 studirao je u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj. Godine 1839. postavljen je za pomoćnika glavnog lekara na laserskoj kancelariji Serafimer i tamo je krenuo sa radom 1.avgusta te godine u prvoj modernoj medicinskoj klinici u Švedskoj. Na ovoj klinici uvedene su metode fizičkog pregleda u skladu sa pažljivim proučavanjem patološke anatomije. Zbog velikog profesionalnog znanja i upornosti Magnusa Husa tokom njegovog dugog službovanja na čelu klinike, za ovaj dan se može verovatno reći da je prekretnica u istoriji švedske medicine.

Godine 1840, Hus je postavljen za glavnog lekara u Laser agenciji Serafimer i vanrednog (privremenog) profesora, a 1846. godine imenovan je za redovnog profesora (imenovan doživotnim) na Karolinskom institutu. Godine 1860. postavljen je za šefa Medicinskog fakulteta i generalnog direktora bolnica, lasera i banja u zemlji.Tokom svog nastavnog vremena Hus je takođe radio u širokoj medicinskoj praksi konsultacija.

Godine 1857. uzdignut je u plemstvo i bio je član švedskog stalnog rajhstaga do 1866. godine, nakon što ga je 1873-1874. Zamenio dvostepenim parlamentom, a dodeljeno mu je drugo veće.

Nakon srednjoškolskih godina u Harnosandu, 1824. došao je u Upsalu . Tamo je počeo da studira prirodne nauke, naročito botaniku i hemiju, ali zanimala ga je i fikcija i klasična mitologija. Godine 1830. za magistarski rad predstavio je svoju disertaciju De Hipericis Sueciae indigenis (Naša matična vrsta iz roda Hipericum). Već u to vreme odlučio je da izabere medicinsku profesiju. Međutim, kada je predavanje na Medicinskom fakultetu u Upsali smatrano neuobičajenim, prijavio se na Karolinski institut u Sthlm-u, gde je došao da sprovede anatomske studije kod Andersa Retziusa istovremeno sa ordinacijom kao lekar u Garison bolnici.

Nakon služenja u bolnici u Garisonu, Hus je nastavio da se bavi anatomskim studijama i takođe je učestvovao kao auskultant u rundi na laserskom dometu Serafimer. Tokom dela 1831.-32. godine, takođe je - bez ikakvog specijalnog obrazovanja iz ove oblasti - bio konstituisan kao karantinski lekar u Lisekilu. Da bi usavršio svoje obrazovanje, Hus se 1834.prijavio za mesto poddoktora na laserskom dvoru u Serafimeru, gde je Prof. Ronander - prema Husu „učenom, dobro pročitanom i praktično pronicljivom čoveku“ - bio medicinski savetnik.

U rano doba Hus je napisao neke članke u časopisu Lekari i farmaceuti koje je primetio nastavni fakultet Karolinskog instituta, koji ga je imenovao za docenta za medicinu i hirurgiju na institutu. Na laserskoj terapiji Serafimer takođe je morao da leči neke zarazne bolesti - uključujući slučajeve kolere tokom aktuelne epidemije - i kao pacijent upoznat je sa drugom ozbiljnom zaraznom bolešću, naime tačnim tifusom. U tom se slučaju razboleo, ali oporavio se,a o njemu se pažljivo brinuo posebno njegov prijatelj iz Upsale, zatim podhirurg Anders Fredrik Regnel, koji je celog života ostao jedan od njegovih najintimnijih prijatelja.

Nakon manje uspešne posete Berlinu, Hus je proveo četiri meseca u Haleu, gde je vešti kliničar Krukenberg postao učitelj. Nakon kraćeg boravka u Lajpcigu i Pragu, proveo je šest meseci u Beču,gde je proučavao patološku anatomiju. Posetio je i nihilistička i homeopatska odeljenja, koja su u to vreme bila u Beču, ali su na njih malo uticale metode koje se tamo praktikuju. Takođe je stekao koristan skepticizam u pogledu takozvanog polifarmacina, koji je nabavkom lekova lečio bolesne. U Schonlein-u u Cirihu je kratko vreme studirao, kao i u Hajdelbergu, pre nego što je stigao na glavno odredište Pariza. Program je obuhvatao posete specijalizovanim klinikama za kožne i nervne bolesti i privatne kurseve iz anatomije, dermatologije i stetoskopije. Međutim, nije uživao u Parizu kao ni u drugim mestima koja je posetio i vratio se u Sthlm u jesen 1838. godine.

Dan 18. maja 1839. je važan datum u istoriji medicine. Već tada je mogao postaviti temelje za medicinsko kliničko učenje u zemlji.Naravno, pružale su mu se još veće mogućnosti kada je 1840. nasledio Ronandera i na kraju postao redovni profesor medicine na Karolinskom institutu - možda najvažnija pozicija u švedskoj medicini u ovom trenutku.

Hus je bio jedan od osnivača (1839) časopisa Higiea švedskog medicinskog društva, čiji je prvi esej napisao. U ovome je predstavio svoju medicinsku tvorevinu i programsku deklaraciju pod naslovom Opšta razmišljanja o odnosu, između kojih patološka anatomija i medicina stoje jedni prema drugima . Ispravna dijagnoza, zasnovana na fizičkom pregledu, nakon dijagnoze pogodnog lečenja i pažljivog poređenja simptoma bolesti i postmortalnih promena bile su njegove tri glavne tačke lečenja i podučavanja. Svoju kliničku nastavu održavao je četiri dana nedeljno kod bolesničkog kreveta i dva puta nedeljno u vidu predavanja, često pripremljenih već od 4 ujutru, kada je obično počeo svoj radni dan. Studentima medicine je takođe bilo dozvoljeno da rade sopstvena istraživanja i pod H-ovim vodstvom postavljaju medicinsku dokumentaciju i prate pacijente. Njegovo poštovanje kao učitelja svedoči u zbirci koju su 1862. napravili njegovi bivši učenici.

Hus je ubrzo stekao veliku reputaciju lekara i dugi niz godina obavljao veoma veliko stažiranje, uglavnom u obliku konsultacija pacijenata, koje su mu slali drugi lekari. Među njegovim pacijentima bilo je i mnogih kraljevskih ličnosti, među kojima su Karl KSIV Johan, Oscar I, princ Gustaf i princeza Eugenie.

Pored velikog studijskog putovanja u inostranstvo, Hus je kasnije takođe preduzeo neka studijska i kongresna putovanja kako bi bio u toku sa razvojem medicine. Učestvovao je na skupovima skandinavskih prirodnih naučnika u Hvnu 1840, Stokholm 1842, Kristianiji 1844 i Khvn 1847. Na sastanku je bio sekretar u odeljenju za medicinu. 1845. putovao je u nekoliko stranih primorskih letovališta, posebno u Nemačkoj, radi studija balneologije, područja u kojem je svoje znanje dopunio novim putovanjem 1847. godine.Nazivajući se kraljevim taborom, uspeo je da nastavi svoj put u januaru 1853. i ostao je u Parizu do juna radi studija patološke anatomije i hemije. Ovo putovanje on je nadopunio iskustvima zaštite mentalnog zdravlja u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj i Švajcarskoj. 1857. učestvovao je na Kongresnom međunarodnom bienfaisanju u Briselu.

Kao medicinski pisac, Hus je veoma značajan.Od njegovih objavljenih radova mogu se ilustrovati četiri zaslužne monografije.Najvažnija, koja mu je u svetu postala pionir, jeste Hronika alkoholizma ili Hronična bolest od alkohola (1-2, 1849-51), koja je prevedena na nemački jezik.Započeo je i njegov život kampovanja, govora i pisanja protiv industrije pića.Završava se poglavljem o apetitu nad alkoholnim pićima i prodavnici pića u Švedskoj. Godine 1855. H je objavio disertaciju o statistici i tifusnoj groznici, koja je zasnovana na 12 godina iskustva u laserskoj terapiji Seraphim, i to sa visokim stepenom prepoznavanja (uključujući američkog ratnog sekretara).

Zbog izostanka bolesti koja je bila uslovljena klinikom i teškoća u preispitivanju onoga što se pojavilo u medicinskoj nauci za to vreme, Hus se više nije smatrao potpuno sposobnim za kliničkog učitelja. Ovo je glavni razlog zbog kojeg je došao da se prijavi na Ekstromerovo upražnjeno mesto predsedavajućeg Koledža zdravlja, koje je i on dobio. U tom svojstvu on je, između ostalog, aktivno doprineo stvaranju društva Sv. Stomatologa 1860. godine. Za bolnički sistem glavnog grada, Hus je bio od velikog značaja. Iskustva iz studija o mentalnoj zdravstvenoj zaštiti u inostranstvu, između ostalog, naveo je u scenariju Da li ili treba da glavni grad Švedske više ne održava dobro organizovan zdravstveni centar za mentalno obolele? (1853). Na sledećem parlamentu države su dodelile grant za izgradnju nove bolnice u Sthlmu (Konradsberg). Zamenik izvršnog kolege Peter Elmstedt, koji je u svojoj oporuci položio temeljnu ploču za pedijatrijsku bolnicu u Sthlm-u, uspeo je dodatno nabaviti jedinicu za njegu bolesne dece prestolonasljednice Loviše, koja je kasnije započela s radom 1854. godine. Program Husa je takođe uključivao osnivanje bolnice za hronično bolesne. Ovo je omogućilo privatno lice koje je na predlog Husa doniralo 10.000 SEK za taj iznos, koji je iznos povećan kroz jednu akciju prikupljanja sredstava koju su započeli Hus i tri službena brata. Sthlm-ov starački dom otvoren je 1867. godine. Po pariskom obrascu, Hus je takođe preuzeo inicijativu u uvođenju jaslica.

Hus je aktivno učestvovao i kao član parlamenta (uključujući aktivnosti za stvaranje univerziteta u Sthlmu), gradski odbornik i okružni savetnik u političkom radu, a od 1867. se nastanio u Ekhultu u Ostergotlandu i 1875. u Kvistrumu.1883. vratio se u prestonicu.Svojim centralnim položajem u švedskom medicinskom životu, Hus je odlikovan mnogim švedskim i nordijskim odlikovanjima.Bio je član mnogih naučenih društava unutar i izvan zemlje.

Svojim dugo zaslužnim i uspešnim radom lekara, učitelja, istraživača i filantropa, Hus je jedna od velikih ličnosti u istoriji naše zemlje - i te kako vredna razmatranja, koja je utkana u medaljon VA preko njega: "Immortalitatis non paleit spec."- "Nada besmrtnosti ne zavodi".

Naučni radovi

Magnus Hus je bio aktivan i kao pisac naučnih radova. 1840. godine objavio je kratak pregled zdravstvene zaštite na Medicinsko-kliničkom odeljenju Seraphimera Lazareta tokom poslednjih pet meseci 1839.U periodu 1840.-1842. objavio je razne izveštaje, koji su 1843. nastavili sa Kliničkim analektima. 1845. objavio je svoju knjigu Tifus opažanja sur la fievre. Njegovo najveće naučno priznanje osvojio je Hus sa Alcoholism Chronicus ili Chronic Alcohol Disease (1849-1851), gde su hroničnom alkoholnom intoksikacijom izazvali morbidne promene u organizmu, prvi put predstavljeni kao poseban oblik bolesti. Delo je 1854. godine nagrađeno Mesečnom nagradom Francuske akademije nauka.

Pored toga, njegove odlične monografije o statističkim uslovima i lečenju tifusa (1855), prevedene su na nemački, francuski i engleski jezik, kao i o statističkim uslovima i lečenju pneumonije (1860), prevedene na nemački jezik. Pored gore pomenutih radova, Hus je u časopisima objavio niz glavnih i manjih članaka, uređivao je finansijske izveštaje Laser agencije Serafimer, 1850-1860, i centra za negu bolesne dece prestolonaslednika Loviše, 1852-1864.

Studije hroničnih alkoholičara navele su Husa da se bori protiv pijanstva svim svojim ubeđenjima. Među njegovim autorima su O Branvinsbegaret i Branvinsuperiet u Švedskoj (1853; autogram njegovog dela o endemskim bolestima u Švedskoj, 1852), o svinjama i alkoholnim pićima i Švedskoj (1852), kao i o slavi krava i opštini države (1882; postao i prodata u 20.000 primeraka tokom prvih sedam meseci nakon objavljivanja). 1887. upozorio je na rakiju i piće, a knjiga je postala dostupna u skladu sa kraljevskim pismom od 10. februara 1888. i čitaonicama javnih škola. 1865. Hus je objavio informativnu knjigu About Coffee; njegovu upotrebu i zloupotrebu.

Rad za javno zdravlje

Zajedno sa K.P. Dahlgrens je preuzeo inicijativu za osnivanje centra za negu bolesnih štala prestolonaslednika Loviše. Zajedno sa profesorima Hjalmarom Augustom Abelinom, Pehrom Henrikom Malmstenom i Carlom Gustafom Santessonom, Hus je poslao poziv za prikupljanje sredstava za Stokholmsku bolest i doprineo govoru u raspravi o izgradnji i uspostavljanju administracije.

U reorganizaciji Allmana dečijeg doma u Stokholmu, uspostavljanju dečjih krevetića bio je slično aktivan. Takođe je bio predsedavajući upravnog odbora i državnog seminara za formiranje učitelja, a učestvovao je i odbor centralnog instituta Gimnastiska, kao i predsednik, delimično član odbora i nekoliko javnih odbora.

Hus je bio član upravnog odbora i Akademije nauka (1844), Naučnog društva Geteborga (1846; počasni član 1859), član odbora naučnog društva i Upsale (1850; počasni član odbora 1885) . 1866. prešao je u Ostergotland i bio je 1873-1874. Predstavnik i drugo veće parlamenta za Akerbo, Bankekinds i Hanekind-ovu izbornu jedinicu. Od 1874. do 1883. bio je stanovnik župe Kuistrum i Gardserum i okruga sjevernog Kalmara, ali se 1883. preselio i vratio u Stockholm.

Lekar

Magnus Hus bio je prvi lekar koji je prekomerno konzumiranje alkohola kategorisao kao poremećaj, što je nazvao alkoholizmom i to je ono po čemu je najpoznatiji.

Godine 1976, u Stokholmu je organizovan prvi simpozijum o alkoholizmu.

Magnus Hus je u 19. veku napravio koncept alkoholizma kao bolest i, kada je prvi put jedno bolesno stanje nazvao „alkoholismus“. Deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema (MKB-10) svrstava alkoholizam u poglavlje „MKB-10F: Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci (F10-F19)“. Posledica pijenja alkohola očitava se u mnogim granama medicine poput interne, traumatologije, neurologije, hirurgije, psihijatrije. Oko 30 — 40% internističkih bolesnika leči se zbog alkoholizma, a 30% psihijatrijskih hospitalizacija odnosi se na alkoholičare.

Naučni citati Magnusa Husa

Naziv hronični alkoholizam odnosi se na kolektivne simptome poremećenog stanja mentalnih, motoričkih i senzornih funkcija nervnog sistema, pri čemu ovi simptomi poprimaju hronični oblik i bez da su odmah povezani sa bilo kojom od (organskih) modifikacija centralni ili periferni delovi nervnog sistema koji se mogu otkriti tokom života ili otkriti nakon smrti okularnim pregledom; takvi simptomi, osim toga, pogađaju pojedince koji su dugo vremena postojali u zloupotrebi alkoholnih pića.

Ovi simptomi su formirani na određeni način da sami formiraju grupu bolesti i tako mere da se imenuju i opisuju kao definitivna bolest ... Upravo ovu grupu simptoma želim da dizajniram pod nazivom Alcoholismusronicus.

Spoljašnje veze

• 1. Monografije o statističkim uslovima i lečenju tifusa