Makedonska narodna kola
Makedonska narodna kola imaju veoma važno mesto u makedonskom folkloru i muzičkoj tradiciji. Termini kolo i oro su sinonimi, a osnovno značenje termina kolo je cirkulus kao obruč, krug, dok termin horo ili oro potiče od grčke reči horos (χορός [khorós]), što znači skup ljudi, igranka, igra koji se osim u Makedoniji, koristi i u južnim, jugoistočnim krajevima Srbije, u Bugarskoj i delovima Crne Gore.[1]
U zavisnosti od stila, koreografije i običaja vezanih za njih, makedonska kola se mogu podeliti u pet regionalnih grupa: zapadna, jugozapadna, južna, severna i istočna.
Makedonska kola su brojna i raznovrsna. Njihova imena potiču od toponima, ličnih imena, zanata, životinja, instrumenata, vrste igre, načina držanja i običaja.
Kola se obično igraju uoči verskih praznika (Božić, Bogojavljenje, Uskrs, Đurđevdan, Spasovdan, Petrovdan), državnih praznika, venčanja, obično posred sela, ispred crkve, škole ili kuće.
Karakteristike
[uredi | uredi izvor]Postoje zatvorena i otvorena kola, a igrači se drže za ruke, ramena, pojas, pod ruke ili igraju sa spuštenim rukama. Svi igrači igraju na isti način izuzev kolovođe ili poslednjeg igrača u kolu koji može izvoditi dodatne korake i pokrete. Kola se se obično igraju i uvijaju udesno, no ima i onih koji idu ulevo.
Kola se izvode uz pratnju narodnih instrumenata kao što su gajde, zurla, tapan, kaval, tarabuka, ut, daire. Za gradsku sredinu tipine su violine, klarineti, ut, laute, kanoni i tambure.
Makedonska kola obiluju koreografskim pokretima, kao što su poluokret, čučanj, odskok, skakanje, drmusanje, ukršteni korak, trzanje kolena i još mnogo toga.
U mnogim kolima dolazi do promene ritma i to obično od sporog ka brzom.
Najčešći ritmovi su: 2/4 i 7/6 (3,2,2), (3/4, 3/8, 4/4, 6/8, 5/16 (2,3), 7/16 (2, 2,3), 8/16 (3,2,3), 9/16 (3,2,2,2), (2,3,2,2), 11/16 (2,2,3), 2,2) i (3,2,2,2,2), 122/16 (3,2,2,2,3), 13/16 (3,2,3,2,3), 18/16 (2,2,3,2,2,2,3) i 22/16 (2,2,3,2,2,3,2,2,2).
Kada je reč o trajanju kola, to uglavnom nije određeno i često se igra dok se igrači ili svirači ne umore.[2]
Zabeleženi su i slučajevi igranja bez muzike ili pesme. Ovakva kola liče na Gluva ora ili Nema kola, gde bi se tokom igre uzvikivalo „op, op, op“, pri čemu se igraorci odn. plesači drže najčešće za rame.[3]
Običaji vezani za kola
[uredi | uredi izvor]- U Makedoniji je tradicionalno postojala zabrana ženama da igraju u kolo bez muževljeve dozvole. Žena bi mogla da igra samo sa bližom rodbinom, a sa nepoznatima ili daljom rodbinom, mogla je da igra samo ako bi držala maramče. [4]
- Kada bi se išlo po nevestu u crkvu, svirači bi prestali sa sviranjem dvadesetak koraka ispred crkve. [4]
- U Strumici Rusalci igraju po 12 dana, od Božića do Bogojavljenja, skupljajući novac i poklone za školske i druge humanitarne svrhe. [5]
- U Štipu i Kočanima bilo je uobičajeno da u ponedeljak posle venčanja pevaju pesme, a žene obučene u mušku odeću, stavljale su beli luk i paprike oko vrata, crnile lice i plesale i pevale u kućama kuma, devera i drugih rođaka. [6]
Vrste kola
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ vidovdaN (2017-07-04). „Srpsko ime vrlo često u rumunskom folkloru, i to naravno navodi na određene zaključke…”. Vidovdan Magazin (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-02-15.
- ^ Gančo Pajtondžiev: Makedonski narodni ora, Makedonska kniga, Skopje, 1973, str. 53
- ^ Gančo Pajtondžiev: Makedonski narodni ora, Makedonska kniga, Skopje, 1973, str.63
- ^ a b Gančo Pajtondžiev: Makedonski narodni ora, Makedonska kniga, Skopje, 1973, str. 55
- ^ Gančo Pajtondžiev: Makedonski narodni ora, Makedonska kniga, Skopje, 1973, str. 62
- ^ Gančo Pajtondžiev: Makedonski narodni ora, Makedonska kniga, Skopje, 1973, str. 64