Пређи на садржај

Танец

С Википедије, слободне енциклопедије

Танец је фолклорни музички ансамбл из Скопља у Северној Македонији. Сматра се амбасадором македонске фолклорне традиције широм света.

Историја

[уреди | уреди извор]
Танец наступа на сцени

Ансамбл Танец је основала Влада НР Македоније 1949. године са циљем прикупљања, очувања и представљања македонског фолклора: народних песама и игара, народних инструмената и народних ношњи. [1] Ансамбл је инспирисан древном македонском културом и традицијом, [2] такође има јуниорски ансамбл.

Током неколико деценија постојања Танец је учествовао на преко 3500 концерата и фестивала широм света укључујући: Сједињене Америчке Државе, Канаду, Аустралију, Јапан, Совјетски Савез, Француску, Белгију, Немачку, Швајцарску, Италију, Грчку, Турску, Кувајт, Израел, Египат, Нигерија, Мали, Сенегал, Заир и бившу Југославију.

Ансамбл је добио прву награду на Међународном фестивалу у Ланголену (Уједињено Краљевство) 1950. године. Танец је 2008. године добио „Орден заслуга за Македонију“. [3]

Коментари

[уреди | уреди извор]

Турнеја ансамбл по Северној Америци почела је њиховим дебијем на Си-Би-Ес ТВ, у америчкој серији Омнибус 22. јануара 1956. године. Њихово прво телевизијско извођење уживо у САД снимљено је на видео касети и архивирано у Конгресној библиотеци у Вашингтону, а у Каталошком запису је написан садржај описа: „Југословенски национални народни балет / режија Елиот Силверстајн; са плесном трупом Танец из Македоније (20 мин)”. [4] [5] [6] [7]

Ансамбл Танец је 27. јануара 1956. наступио у Карнеги холу у Њујорку.

Музички критичар New York Herald Tribune-а Волтер Тери је за овај концерт написао: „Танец, македонска група од четрдесетак плесача и музичара, великодушно је дала своје богато народно наслеђе. Публика, која је до краја испунила Карнеги Хол, навијала је и аплаудирала народној игри са толико ентузијазма као да је сведочила класичном, позоришном балету у његовом најблиставијем облику.” [8] [9] [6] [10]

Стјепан Пуцак, бивши дописник Танјуга и хрватски новинар напомиње: „Одабрати које су биле најуспешније од седамнаест народних игара у програму, када су сви поздрављени бурним аплаузом, заиста је веома тешко и ризично. . . „Сопска поскочица“ је чак понављана, а поновити наступ на америчкој сцени је заиста редак и ексклузиван догађај.“ [11] [12] [6]

За концерт на Музичкој академији у Филаделфији, Пенсилванија, 7. фебруара 1956. године, музички критичар The Philadelphia Inquirer Семјуел Сингер је прокоментарисао: „'Танец' значи 'плес'. Осим самог плеса овај танец, преноси драму, ритуал, традицију, песме, чак и војне маневре... постојала је изузетна прецизност и у игрању и у свирању. Кларинет, бас гусле, виолина, бубњеви, гитара и флаута давали су већину пратње у разним комбинацијама.“ [13] [14] [6]

По завршетку турнеје Лајф је коментарисао: „Пре сто година на кршевитим путевима Македоније, разбојничке групе су пљачкале караване богатих трговаца и, попут Робина Худа, преносиле део свог плена сиромашнима. Овог пролећа Југословенски национални народни балет прави прву и веома успешну турнеју по САД. Заједно праве тако енергичан приказ плеса никада пре виђен у САД.“ [15] [16] [17] [6]

  1. ^ Ljubica Jančeva; Aleksandar Litovski (2017). „Makedonija i Makedonci u Jugoslaviji: uspostavljanje sopstvenog identiteta” [Macedonia and Macedonians in Yugoslavia: Establishing Their Own Identity]. Ур.: Latinka Perović; Drago Roksandić; Mitja Velikonja; Wolfgang Hoepken; Florian Bieber. Jugoslavija u istorijskoj perspektivi [Yugoslavia in Historical Perspective]. Helsinki Federation for Human Rights Serbia. стр. 149—171. ISBN 978-86-7208-207-4. 
  2. ^ Macedonian Information Agency (језик: енглески)
  3. ^ Macedonian Information Agency
  4. ^ Saudek 1956.
  5. ^ Ognenovski 2000, стр. 70–71.
  6. ^ а б в г д Ognenovski 2000b.
  7. ^ Ognenovski 2014c.
  8. ^ Terry 1956.
  9. ^ Ognenovski 2000, стр. 100–105.
  10. ^ Ognenovski 1998b.
  11. ^ Pucak 1956.
  12. ^ Ognenovski 2000, стр. 76, 96–99.
  13. ^ Singer 1956.
  14. ^ Ognenovski 2000, стр. 110–11.
  15. ^ Life (magazine) 1956.
  16. ^ Ognenovski 2000, стр. 121–125.
  17. ^ Ognenovski 2014f.

Наведена библиографија

[уреди | уреди извор]
|archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211215/VvRVpc1s5Rw |archive-date=2021-12-15 |url-status=live|access-date=2018-10-09 |ref=CITEREFVardar_Film1955}}

 Спољашње везе

[уреди | уреди извор]