Martinovsko blago

Martinovsko blago - blago, koje je pronađeno 1907. godine na obali reke Rosj u selu Martinovka tada Kijevske gubernije, Ruska imperija (današnja Čerkaska oblast). Sastoji se od 116 srebrnih dela ukupne težine oko 3,3 kg. Datira se VI-VII. vekom. Neizvesno je kome je pripadalo blago, ali najčešće ga povezuju sa artefaktima penkivske kulture, koja je povezana sa ranoslovenskim plemenima anta. Blago se danas čuva po delovima u Nacionalnom muzeju istorije Ukrajine i njegovim filialama - Trezoru Nacionalnog muzeja istorije Ukrajine (Kijev)^[1] i Britanskom muzeju u Londonu^[2].

Najverovatnije blago je pripadalo antskom vojniku koji je njih dobio u vojnim pohodima, naime na Balkane.^[3]

Opis[uredi | uredi izvor]

Blago uključuje takva dela: 4 antropomorfne figurice, 5 zoomorfnih figurica, 3 prstne fibule, 6 narukvica, vinčike na čelo, minđuše, podveske na čelo, grivne, plastine na kajiš, vrhove kajiševa, deo tanjira, čaše, kašika za evharistiju s lejbovima vizantijskih majstora. Materijal dela - srebro 400-900. probe različitog porekla. Najveći interes pedstavljaju srebrne figurice ljudi i životinja u originalnom stilu. Neki naučnici u njima vide gune i avare.

Zanimljive su takođe srebrne plastine - to su slike muške figure veličine 7,6 sm, na laktovom izgibu imaju rupe. Najverovatnije plastine su se kačile na odeću ili konjsko sedlo. Noge muškaraca su savijene u kolenima, a ruke - postavljene na kukove, kao kod plesača. Košulju muškaraca ukrašavaju prekrštene linije, kao da oni nose višivanku.^[4]

Fibula

</gallery>

Beleške[uredi | uredi izvor]

^ „Martinіvsьkiй skarb, VI—VII st., Čerkaщina [Arhіvovano 15 listopada 2021 u Wayback Machine.]”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2021. g. Pristupljeno 08. 03. 2024.
^ „British Museum Collection [1] [Arhіvovano 15 listopada 2021 u Wayback Machine.]”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2021. g. Pristupljeno 08. 03. 2024. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
^ O. M. Prihodnюk. (2009). Martinіvsьkiй skarb // Enciklopedія іstorії Ukraїni : u 10 t. / redkol.: V. A. Smolій (golova) ta іn. ; Іnstitut іstorії Ukraїni NAN Ukraїni. — T. 6. K.: Naukova dumka. str. S.531.
^ Čerepanova S. O. (2007). Martinіvsьkiй skarb [Arhіvovano 13 serpnя 2013 u Wayback Machine.] // Fіlosofія rodoznavstva / S. O. Čerepanova; peredm. prof. V. G. Skotnogo. K.: Znannя. str. 460 s.

Literatura[uredi | uredi izvor]

O. M. Prihodnюk. Martinіvsьkiй skarb // Enciklopedія іstorії Ukraїni : u 10 t. / redkol.: V. A. Smolій (golova) ta іn. ; Іnstitut іstorії Ukraїni NAN Ukraїni. — K. : Naukova dumka, 2009. — T. 6 : La — Mі. — S. 531. — 784 s. : іl. — ISBN 978-966-00-1028-1.
Čerepanova S. O. Martinіvsьkiй skarb Arhivirano 2013-08-13 na sajtu Wayback Machine // Fіlosofія rodoznavstva / S. O. Čerepanova; peredm. prof. V. G. Skotnogo — K.: Znannя, 2007 — 460 s.
Lamonova O., Romanovsьka T., Rusяєva M., Rяbova V. ta іn.100 naйvіdomіših šedevrіv Ukraїni — Kiїv: Avtograf, 2004. — S. 157—160.

Linkovi[uredi | uredi izvor]

Martinіvsьkiй skarb // YouTube · Nacіonalьniй muzeй іstorії Ukraїni. — 13 kvіt. 2021.
Martinіvsьkiй skarb. Antropomorfnі ta zoomorfnі fіgurki 500—700 CE // Google Arts & Culture. Nacіonalьniй muzeй іstorії Ukraїni

[1] „Martinіvsьkiй skarb, VI—VII st., Čerkaщina [Arhіvovano 15 listopada 2021 u Wayback Machine.]”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2021. g. Pristupljeno 08. 03. 2024.

[2] „British Museum Collection [1] [Arhіvovano 15 listopada 2021 u Wayback Machine.]”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2021. g. Pristupljeno 08. 03. 2024. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)

[3] O. M. Prihodnюk. (2009). Martinіvsьkiй skarb // Enciklopedія іstorії Ukraїni : u 10 t. / redkol.: V. A. Smolій (golova) ta іn. ; Іnstitut іstorії Ukraїni NAN Ukraїni. — T. 6. K.: Naukova dumka. str. S.531.

[4] Čerepanova S. O. (2007). Martinіvsьkiй skarb [Arhіvovano 13 serpnя 2013 u Wayback Machine.] // Fіlosofія rodoznavstva / S. O. Čerepanova; peredm. prof. V. G. Skotnogo. K.: Znannя. str. 460 s.

[1]

[2]

[3]

[4]