Matis Džez

Matis Džez
Matis Džez
	Naslovna strana francuskog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Jаzz
Autor	Anri Matis
Dizajner korica	Anri Matis
Zemlja	Francuska
Jezik	francuski
Žanr / vrsta dela	mapa
Izdavanje
Datum	1947.
Tip medija	tvrd povez
Prevod
Datum; izdavanja	1947.

Matis „Džez“ je naziv mape (knjige) rukom ispisanog autorskog teksta i kolaža, velikana moderne svetske umetnosti, Anrija Matisa, stvarana tokom nekoliko godina. Mapa koju je prvi put objavio 30. septembra 1947. godine, izdavač umetničkih dela Efstartios Teriade (Efstratios Eleftheriades Tėriade, 1897—1983), odlikuje se kolažima živih boja, sa cirkuskim i pozorišnim temama i poetskim tekstovima. Kao inspiraciju Matis je iskoristio svoja sećanja iz detinjstva na cirkus, pozorište i razne priče koje je slušao kao dečak, ali i mitove i legende. Ovo književno-likovno delo obeležilo je prelaz Henrija Matisa na nove „muzikalne“ ritmične i „pokretne“ medijske oblike umetničkog izražavanja.^[1]

Povodom mape Matisovog „Džeza“ objavljene su brojne pohvale i kritike. U jednoj od mnogobrojnih u delu teksta stoji: Od svih Matisovih knjiga, „Džez“ je bez sumnje najvažnija. Ta knjiga je izazvala je revoluciju u radu ovog umetnika, ali i u istoriji savremene umetnosti...U još uvek živom sećanju na ratni, zamračeni Pariz, ovi kolaži predstavljaju retko svetlo filtrirano kroz prozore, poput čudesnih daragulja. (Στρατής Ελευθεριάδης, Efstratios Eleftheriades Tėriade, Tribute, Paris)

Uslovi u kojima je Matis stvarao mapu

Rad na knjizi umetnik je započeo u kriznim ratnim godinama, kao rekonvalescent nakon rizične operacije malignog tumora. Period kriznog Matisovog života bio je isprepletan tragičnim istorijskim zbivanjima iz poznih tridesetih i s početka četrdesetih godina (nemačka okupacija Francuske, a potom rasplamsani Drugi svetski rat), sa njegovim ličnim, pre svega zdravstvenim problemima (1941. dijagnostikovan mu je rak a potom je sledila operacija nakon koje je bio „vezan“ za postenju i invalidska kolica).^[2]

U takvim društvenim i ličnim uslovima, nošen vizuelizacijom strukture i senzibilnošću džez muzike, sedamdesetogodišnji umetnik se strahotama rata suprotstavljao na sebi svojstven način - spokojstvom i vedrinom svojih dela. Na njima je Matis, koristeći tehniku kolaža kojoj se potpuno posvetio, likovne predstave kombinovao sa rukopisnim tekstova u vidu sopstvenih zabeleški o umetnosti, iskustvima i filozofijom života.^[3]

Upravo u okruženju Drugog svetskog rata, kada je stvarano ovo delo, umetnik je uspevao da se sopstvenom sunčanom kolažnom pustolovinom, neobuzdanom igrom, improvizacijom, snažnim bojama i snagom likovne forme na samo njemu svojstven način suprotstavi i obračuna sa „mračnim“ ratnim okruženjem i time ostvari umetnost punu spokojstva, vedrine i duhovnog mira.^[3]

O izdavaču i štamparu Matisove mape „Džez“

Mapu je štampao Efstratios Elefteridis (grč. Στρατής Ελευθεριάδης), Parižanin grčkog porekla, ličnost sa velikim uticajem u tadašnjoj svetskoj prestonici savremene umetnosti. Posvećen savremenim likovnim umetnicima, poput Pikasa, Matisa, Miroa Đakometija, Ležera Le Korbizijea i drugih, bavio se izdavanjem izuzetno kvalitetnih knjiga navedenih umetnika. Anri Matis je sa njim često sarađivao; ulustrovao je naslovnu stranu u Teriadeovom časopisu „Verve“ (Oduševljenje), objavio je i nekoliko crnno-belih ilustracija, nekoliko grafičkih mapa i drugih bibliografskih izdanja.

Celokupni posao oko izdavanja i štampanja mape „Džez“ vodio je Teriade, koji je Matisu preporučio da hartiju koju je izrezivao za svoje kolaže boji umesto temperom - čistim grafičkim bojama. Ovim načinom izrade kolaža, bilo je moguće tokom štampanja ostvarenje verodostojnih bojenih otisaka. Pripremu kolaža za štampu mape uradio je Edmond Vairel (pariski štampar grafika i retkih bibliografskih izdanja), tako što je za svaki zasebni element kolaža (zalepljena papirna forma), uradio posebnu litografsku matricu.

Mapa je štampana na Arches papiru dimenzija 42,5h65,3 cm, primenom litografske tehnike, u 100 primeraka, pod neposrednim rukovodstvom Edmond Vairela i Dragera Freresa. Sve aktivnosti oko štampanja i izdavanja ove mape završen je u jesen 1947. godine.

Mapa „Džez“ i fovizam Anrija Matisa

Objavljivanjem mape „Džez“ Matis je bio inspirisan džezom, kao fenomenom jednog novog doba, drugojačijeg, urbanijeg i ubrzanijeg, punog nade i života, nakon sumorne ratne katastrofe Drugog svetskog rata iz koje je svet upravo izašao.

Nošen velikom strašću za stvaranjem Matis je u knjizi „Džez“ na njemu svojstven način rukom isipisao autorski tekst o džezu, smatrajući da je to jedan kompaktna autorska tvorevina. Time je postigao autentičnu evokaciju i utisak linijskog crteža, kao jedne od osnovnih karakteristika tipičnog matisovskog crtačkog rukopisa. Zbog toga tekst u mapi, pored sadržinskog značenja, ima posebnu estetiku i likovno-vizuelnu karakterističnost i vrednost.^[3]

Deo Matisovih dela na temu džeza prikazanih u jednoj od galerija Oficirskog doma u Nišu 2016.

Izbor od dvadeset kolaža koji su potom litografski prevedeni u grafiku, Matis je objavio u mapi, kao neku vrstu retrospektive svog dotadašnjeg rada u tehnici kolaža. U tim kolažima dominiraju predstve na teme cirkusa, dekorativni floristički motivi, arabeskne šare, koje se prepliću sa ljudskim i životinjskim motivima, jednostavne geometrijske i čiste bojene površine.

Kolaže na temu džeza Anri Matis je stvarao tako što je - improvozovao. Makazama je isecao brojne bojene forme, apstrakcijske i figurativne koje je potom slagao u smislene likovne celine.

Uz pomoć Lidije Delektrojskaje, on je obojene papirne isečke postavljao na zid ili pod. Pri tome ih je pomerao i slagao i kombinovao, tragajući za idealnim odnosima unutar kompozicijskog rasporeda. Tako su nastajale strukturne kolažne predstava...Sve je ličilo na igru.^[3]

Baveći se kolažima na temu džeza umetnik je govorio o ...hromatskim i ritmičkim improvizacijama i razigranim rešenjima svakog obojenog polja i likovneih situacija koje kao da vizuelizuju samu strukturu džeza i njegovu senzibilnost. Pri tome umetnik se trudio da zadrži utisak karakterističnog ritma džeza: pa tako svakoj kolažnoj stranici (grafici u mapi), prethodi pet stranica teksta, a grafici na polovini lista tri strane teksta.^[3]

Izvori

^ Matisse, Henri (2001). Jazz. New York: Prestel Publishing. str. 9. ISBN 978-3-7913-2392-3.
^ „Henri Matisse’s Joyful, Poetic Works Created in the Midst of War”. Arhivirano iz originala 18. 04. 2016. g. Center for Visual Arts at Stanford University. Matisse Jazz July 31–September 22, 2013.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Sava Stepanov, O sintetizovanom fovizmu i mapi „Džez“ Anrija Matisa, Katalog za izložbu Matis „Džez“, Galerija savremene likovne umetnosti Niš (2016):2-6.

Literatura

Jazz by Henri Matisse, introduction by Riva Castleman, George Braziller 1983 ISBN 0-8076-1075-5

Spoljašnje veze

Art Sets. Matisse’s Jazz
Henri Matisse Jazz 1947
„Matisse Channels Jazz by Petra Kwan”. Arhivirano iz originala 10. 06. 2016. g.

[1] Matisse, Henri (2001). Jazz. New York: Prestel Publishing. str. 9. ISBN 978-3-7913-2392-3.

[2] „Henri Matisse’s Joyful, Poetic Works Created in the Midst of War”. Arhivirano iz originala 18. 04. 2016. g. Center for Visual Arts at Stanford University. Matisse Jazz July 31–September 22, 2013.

[autogenerated2-3] v ^g ^d Sava Stepanov, O sintetizovanom fovizmu i mapi „Džez“ Anrija Matisa, Katalog za izložbu Matis „Džez“, Galerija savremene likovne umetnosti Niš (2016):2-6.

[1]

[2]

[3]