Колаж
Колаж (франц. coller - лепити[1]) је сликарска техника која подразумијева љепљење разних материјала на одабрану подлогу. На тој површини фиксирају се веома различити материјали. Обично је то папир, али се користе и тканине, жица, дрвца, лишће, новински папир, кесе, разни пластични дјелићи итд итд). Колаж је почео да се користи у кубизму почетком 20. вијека; Од тада су га користили представници различитих уметничких струјања и даље га развили (дадаизам, надреализам, футуризам, поп арт).[2] Ширењем колажа настали су између осталог combine painting и асамблаж. Делимично елиминисање односно измене монтираних елемената доводи до деколажа. [3]
Значајни појавни облици током историје[уреди | уреди извор]
Порекло ове технике може се пронаћи у прошлости, стотинама година удаљеној од 20. века, међутим њен повратак у 20. век уноси новину у дотадашњи свет уметности. Колаж техника је први пут употребљена у периоду открића папира у Кини, око 200 година пре нове ере. Примена ове технике није била нарочито заступљена све до 10. века у ком се у оквиру калиграфије у Јапану почиње користити лепљен папир на чијој су површини писане поеме. Када је у питању Европа ова техника се појављује око 13. века. Примена златних листића којима су се облагале подлоге ради постизања ефекта позлаћеног, присутна је у готским катедралама у 15. и 16. веку. Драго камење и племенити метали су се почели примењивати у изради религиозних слика, икона и грбова. У 18. веку декупаж се може пронаћи у радовима Мари Делани, док је у 19. веку употреба ове технике у вези са израдом сувенира или пак књига (нпр. Ханс Кристијан Андерсен, Карл Шпицвег). [4] Ова техника је такође примењивана у раним 1860. годинама у оквиру Викторијиних фотоколажа. Најпрепознатљивији облик техника добија од 1912. године у радовима Жоржа Брака и Пабла Пикаса, који осмишљавају термин колаж и чине ову технику препознатљивим обележјем модерне уметности. [5]
Колаж кроз различите уметничке правце[уреди | уреди извор]
Колаж као техника појављује се у правцима као што су: кубизам, дадаизам, надреализам, апстрактни експресионизам, поп арт и савремена уметност. [2]
Кубизам[уреди | уреди извор]
У оквиру кубизма настаје сам назив колаж који су осмислили творци и најзначајнији представници овог правца, већ споменути шпански сликар Пабло Пикасо и француски сликар Жорж Брак. [2] Сарадња између Пикаса и Брака почиње од 1907. када је Брак посетио Пикасов атеље и видео његово дело „Госпођице из Авињона“[6]
Од 1909. године до 1914. године Пикасо и Брак заједно решавају проблеме све сложенијег уметничког изражавања кубизма. Достигнувши, ломљењем облика, границу апстракције од 1912. године Пикасо и Брак се окрећу реалности, не у непосредном приказивању стварности већ коришћењем одређених елемената као што су новинска хартија, комади тапета, дрвета, текстила и канапа.[7] Експериментишући са обојеним и одштампаним комадима папира настају Пикасово дело „Мртва природа на плетеној столици“ и Браково дело под називом „Fruit Dish, and Glass“ које је пример технике папир коле (papier colle) која подразумева употребу само папира, док се колаж односи и на употребу других материјала. [6]
Дадаизам[уреди | уреди извор]
Колаж техника у оквиру дадаизма почиње се користити од 1920. године. Карактеристично обележје колаж технике у овом покрету је употреба материјала који раније нису имали толики значај, као што су улазнице, исечци из часописа, омоти слаткиша, па чак и тродимензионалне ситнице. [2]
Надреализам[уреди | уреди извор]
Надралисти колаж технику прилагођавају сопственим темама, ослањајући се на подсвест производе јединствену скупину од фотографија, илустрација, обојеног папира и боје. Примена колажа у дочаравању тема карактеристичних дадаизму изражена је у радовима Јозефа Корнела и Андреа Бретона. [2]
Декупаж и фотомонтажа као подврсте колажа[уреди | уреди извор]
Декупаж[уреди | уреди извор]
Декупаж је врста колажа која подразумева коришћење слике ради декорације неког предмета. Може укључивати додавање више копија исте слике, исечене или у слојевима нанете на одређену подлогу. Међу уметницима 20. века који су стварали употребом декупаж технике су Пабло Пикасо и Анри Матис. [8]
Фотомонтажа[уреди | уреди извор]
Фотомонтажа обухвата израду композитне фотографије исецањем и спајањем више других фотографија. Основа композитне слике је понекад фотографисана тако да подразумева додавање елемената других фотографија и финалном верзијом постиже се слично што и коришћењем софтвера за уређивање слика.[9]
Колаж, најчешће поиман као визуелна уметност, нарочито примењиван у сликартву свој израз је пронашао и у архитектури, музици, илустацији, филму или пак дизајну. Присутан је и у дигиталном облику. [10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Tate. „Collage – Art Term”. Tate (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2019.
- ^ а б в г д „Exploring the Cutting-Edge History and Evolution of Collage Art”. My Modern Met (на језику: енглески). 14. 7. 2017. Приступљено 21. 4. 2019.
- ^ Милинковић, Теодоровић (2008). Ликовна култура. Београд: Завод за уџбенике. стр. 42 и 43.
- ^ Leland, Nita. (1994). Creative collage techniques. Williams, Virginia Lee, 1924- (1. изд.). Cincinnati, Ohio: North Light Books. ISBN 978-0-89134-563-3. OCLC 29548378.
- ^ „Overview | The Art Institute of Chicago”. archive.artic.edu. Приступљено 21. 4. 2019.
- ^ а б „Georges Braque and Pablo Picasso”. Masterworks Fine Art (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2019.
- ^ Галовић, Гостовић (2011). Ликовна култура. Београд: Завод за уџбенике. стр. 201.
- ^ „Benjamin Jaffe Gallery - PHOTO MONTAGE”. www.benjaminjaffe.net. Приступљено 21. 4. 2019.
- ^ Gelden, Westgeest (2011). Photography Theory in Historical Perspective. Wiley-Blackwell. стр. 231.
- ^ Tate. „Mixed media – Art Term”. Tate (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Adamowicz, Elza (1998). Surrealist collade in Text and Image: Dissecting the Exquisite Corpse. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59204-8.
- Brommer, Gerald (1978). The Art of Collage. Worcester, MA, Davis Publications
- Wolfram, Eddie (1975). History of Collage. NY, Macmillan