Matrični štampač
Matrični štampač (ili iglični - engl. Dot-Matrix) je mehanički štampač za računare[1]. Štampa pomoću iglica (engl. pin), koje preko trake natopljene bojom (engl. ribbon) ostavljaju otisak na papiru. Naziv je dobio upravo po otiscima iglica u obliku matrice, na osnovu kojih se formiraju različiti znakovi. Spada u grupu udarnih štampača, zajedno sa slovnim štampačem i crtačem (ploterom).[2]
Glavni delovi[uredi | uredi izvor]
Delovi matričnog štampača su[3]:
- glava za štampanje sa 9, 18 ili 24 iglica i elektromagnetima
- koračni motor za pokretanje papira
- koračni motor za pokretanje glave za štampanje
- mikroprocesor za upravljanje radom, sa upravljačkim programima smeštenim u posebnu memoriju
- ROM i EPROM memorija u kojoj su smešteni već formirani znakovi - generator znakova
- traka natopljena bojom, smeštena u plastičnoj kaseti
Princip rada[uredi | uredi izvor]
Glava za štampanje postavljena je na tačno određenom odstojanju i usmerena ka papiru. Kreće se po osovini postavljenoj pod pravim uglom u odnosu na kretanje papira i pomera se vodoravno duž jednog štampanog reda. Iglice glave se aktiviraju proticanjem struje kroz glavu pomoću elektromagneta, udarajući u traku sa bojom, pri čemu ostavljaju otisak na papiru. Broj iglica u glavi određuje maksimalan broj tačaka, koje glava može otisnuti u jednom položaju. Svaka od iglica povezana je sa jednim pogonskim elektromagnetom, pod dejstvom električnog impulsa. Iglice su međusobno nezavisne, odnosno mogu se pomerati svaka za sebe. Struja greje glavu, što pri dugotrajnom i neprekidnom radu može da ošteti iglice. Na taj način kvalitet ispisa vremenom slabi, zbog čega postaje neophodno zameniti glavu.
Matrični štampač ne obrađuje dokumente stranu po stranu, već štampa niz Aski znakova, red po red i zbog toga ima veoma mali memorijski bafer. Otuda se brzina štampanja izražava u broju odštampanih znakova u sekundi[4] (engl. cps - characters per second), koja se kreće između 50 i 300.[1] Brzina zavisi od štampača i kvaliteta štampe, koja se izražava u broju tačaka po inču (engl. dots per inch) , vrednosti obično oko 75.[5] Može da štampa u jednoj boji, u zavisnosti od postavljene trake od čije istrošenosti takođe zavisi kvalitet otiska.[1]
Za opis strane za štampu ne koristi složene jezike, kao što su PCL ili PostScript, već jednostavne kodove za postavljanje osnovnih parametara kao što su veličina strane i kvalitet štampe, dok se složenija obrada obavlja se na ličnom računaru.[4]
Primena[uredi | uredi izvor]
Obično se koristi u bankarstvu, finansijama, knjigovodstvu, farmaciji, kao i u raznim poslovnim aplikacijama, svuda gde je neophodno brzo i jeftino štampanje, raznih pretežno znakovnih podataka, sa mogućnošću ispisivanja u više kopija,[6] ili višestrukih obrazaca, što je omogućeno zahvaljujući fizičkom kontaktu između glave štampača i papira. Ovo posebno važi za slučajeve kada ima malo grafike, odnosno kod dokumenata kao što su formular, uplatnica ili račun, sa mogućnošću korišćenja različitih vrsta papira. Tako npr. neki modeli koriste povezane listove papira, koji se vode uz pomoć rupica na ivicama.[4]
Prednosti i mane[uredi | uredi izvor]
Osamdesetih godina prošlog veka matrični štampač je bio veoma popularan, pošto je malih dimenzija, ne previše skup i veoma pouzdan. Međutim, zbog sporosti, velike buke, velikog korišćenja mehanike, kao i niskog kvaliteta štampanja danas se sve manje nalazi u kućnoj upotrebi ili kancelarijama[4]. Ipak, u nekim poslovima ostao je nezamenjiv, pretežno zbog svoje robusnosti, dugovečnosti i cene repromaterijala.[6] Cena matričnog štampača je slična ceni laserskog štampača, ali je zato zamena trake gotovo simbolična. Glavni proizvođači ove vrste štampača danas su Epson i Okidata.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Deveta gimnazija: Računarstvo i informatika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jul 2012), Pristupljeno 17. 10. 2012.
- ^ Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija: Računarska grafika, skripte 3 deo (str 1), pdf format Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. novembar 2015), Pristupljeno 17. 10. 2012.
- ^ Tehnička škola Užice: Štampači Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. mart 2016), Pristupljeno 17. 10. 2012.
- ^ a b v g Mueller, Scott (2000). Nadogradnja i popravka PC-ja. Mikroknjiga. ISBN 978-86-7991-191-9.
- ^ Gimnazija Paraćin: Štampač Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. novembar 2015), Pristupljeno 17. 10. 2012.
- ^ a b Mikro računari: Matrični štampači Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. decembar 2012), Pristupljeno 17. 10. 2012.
