Mašina za sušenje veša

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Moderna mašina za sušenje veša
Mašina za sušenje veša marke Mile
Stara mašina za sušenje veša kompanije Hamilton iz Viskonsina

Mašina za sušenje veša je kućni aparat namenjen za sušenje odeće i tekstila, obično nakon što se opere u veš mašini.

Sušenje na toploti od najmanje 60 °C (140 °F) u trajanju od trideset minuta ubija mnoge parazite uključujući grinje kućne prašine,[1] stenice,[2] i grinje šuge[3] i njihova jaja; nešto više od deset minuta sušenja ubija krpelje.[4] Jednostavno pranje utapa grinje, a izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti tokom tri sata ubija njihova jaja.[1]

Kombinovane mašine za pranje i sušenje veša obavljaju obe funkcije u jednom uređaju.

Drugi uključuju paru za uklanjanje odeće i izbegavanje peglanja.[5]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Većina mašina za sušenje veša sastoji se od rotirajućeg bubnja u koji ulazi cirkulirajući topli vazduh koji isparava vlagu. Bubanj, pokretan motorom za remen, rotira se relativno sporo tako da ostavlja prostor i vazduh da dosegne na svu odeću. Sušenjem na toploti od najmanje 60 °C (140°F) tokom trideset minuta ubijaju se mnogi paraziti, uključujući grinje i drugi paraziti.[1][6][7]

Postoje tri vrste mašina za sušenje veša. Ventilacione mašine za sušenje veša, rade po principu izvlačenja vlage iz veša i odvođenja iste kroz odvodne cevi. Mana im je što moraju biti postavljene u prostorije koje imaju odvodne cevi, a to je najčešće kupatilo. U odnosu na druge mašine za sušenje veša, ventilacione mašine su veliki potrošači električne energije. Sa druge strane, prednost je laka i jednostavna upotreba i niska nabavna cena. Kondenzacione mašine za sušenje veša izvlače vlagu iz veša, kondenzuju je u vodu i vodu izbacuju u posudu koja je sastavni deo mašine. Posle svakog pranja neophodno je posudu isprazniti. I postoje toplotne mašine za sušenje veša koje koriste toplotne pumpe za sušenje veša. Prednosti ovih mašina je što mogu da se postave u bilo kojoj prostoriji, odnosno nisu vezane za kupatilo, troše 20-40% manje električne energije, ne gužvaju veš i pogodne su i za sušenje osetljivih tkanina.[8]

Sušare bez ventilacije[uredi | uredi izvor]

Kondenzatorske sušare[uredi | uredi izvor]

Kao u prevrtnoj mašini za sušenje veša, kondenzator ili kondenzaciona sušara propuštaju zagrejani vazduh kroz teret. Međutim, umesto da odbacuje ovaj vazduh, sušara koristi izmenjivač toplote da ohladi vazduh i kondenzuje vodenu paru u odvodnu cev ili u sabirni rezervoar. Suvlji vazduh ponovo prolazi kroz petlju. Razmenjivač toplote obično koristi ambijentalni vazduh kao rašladni fluid, tako da toplota koju proizvodi sušač ide u neposrednu okolinu umesto napolje, povećavajući sobnu temperaturu. U nekim dizajnima, hladna voda se koristi u izmenjivaču toplote, eliminišući ovo zagrevanje, ali zahteva povećanu upotrebu vode.

Što se tiče potrošnje energije, kondenzatorske sušare obično zahtevaju oko 2 kilovat sata (kW⋅h) energije po prosečnom opterećenju.[9]

Sušare sa toplotnom pumpom[uredi | uredi izvor]

Sušač za veš sa toplotnom pumpom zatvorenog ciklusa koristi toplotnu pumpu za odvlaživanje vazduha za obradu. Takvi sušači obično koriste manje od polovine energije po opterećenju kondenzatorske sušare.

Dok kondenzacioni sušači koriste pasivni izmenjivač toplote koji se hladi okolnim vazduhom, ove sušare koriste toplotnu pumpu. Vrući, vlažni vazduh iz posude prolazi kroz toplotnu pumpu gde hladna strana kondenzuje vodenu paru ili u odvodnu cev ili u rezervoar za sakupljanje, a vruća strana ponovo zagreva vazduh za ponovnu upotrebu. Na ovaj način sušara ne samo da izbegava potrebu za cevima, već takođe čuva veliki deo svoje toplote u sušari umesto da je izbacuje u okolinu. Sušači sa toplotnom pumpom mogu, prema tome, da koriste do 50% manje energije potrebne za kondenzaciju ili konvencionalne električne sušare. Sušači sa toplotnom pumpom koriste oko 1nbsp;kW⋅h energije za sušenje prosečnog opterećenja umesto 2nbsp;kW⋅h za kondenzatorsku sušaru, ili od 3 do 9nbsp;kW⋅h, za konvencionalnu električnu sušaru.[10][11][9] Sušači sa toplotnom pumpom za domaćinstvo su dizajnirani da rade na tipičnim temperaturama okoline od 5 do 30 °C. Ispod 5 °C, vreme sušenja se značajno povećava.

Mehaničke parne kompresijske sušare[uredi | uredi izvor]

Kao nova vrsta sušara u razvoju, ove mašine su naprednija verzija sušara sa toplotnom pumpom. Umesto da koriste vrući vazduh za sušenje odeće, mehaničke parne kompresijske sušare koriste vodu koja se izvlači iz odeće u obliku pare. Prvo, posuda i njen sadržaj se zagrevaju na 100 °C. Vlažna para koja nastaje pročišćava sistem vazduha i jedina je preostala atmosfera u posudi.

Kako mokra para izlazi iz posude, ona se mehanički kompresuje (otuda ime) da bi se izvukla vodena para i prenela toplota isparavanja na preostalu gasovitu paru. Ova gasovita para pod pritiskom se zatim dopušta da se proširi i pregreva se pre nego što se ubrizgava nazad u posudu gde njena toplota izaziva isparavanje više vode iz odeće, stvarajući više vlažne pare i ponovno pokretanje ciklusa.

Kao i sušare sa toplotnom pumpom, mehaničke parne kompresijske sušare recikliraju veliki deo toplote koja se koristi za sušenje odeće i rade u veoma sličnom opsegu efikasnosti kao sušare sa toplotnom pumpom. Oba tipa mogu biti duplo efikasnija od konvencionalnih mašina za sušenje veša. Znatno više temperature koje se koriste u mehaničkim parnim kompresionim sušarama rezultiraju upola kraćim vremenima sušenja u odnosu na sušare sa toplotnom pumpom.[12]

Mikrovalne sušare[uredi | uredi izvor]

Japanski proizvođači su razvili visoko efikasne mašine za sušenje veša koje koriste mikrotalasno zračenje za sušenje odeće (iako velika većina Japanaca suši veš na vazduhu). Većina sušenja se vrši pomoću mikrotalasnih pećnica za isparavanje vode, ali konačno sušenje se vrši konvekcijskim zagrevanjem, kako bi se izbegli problemi stvaranja luka sa metalnim komadima u vešu. Postoje brojne prednosti: kraće vreme sušenja (25% manje),[13] ušteda energije (17–25% manje) i niže temperature sušenja. Neki analitičari smatraju da su lučni luk i oštećenje tkanine faktor koji sprečava razvoj mikrotalasnih sušara za američko tržište.[14][15]

Ultrazvučni sušači[uredi | uredi izvor]

Ultrazvučni sušači koriste visokofrekventne signale za pokretanje piezoelektričnih aktuatora kako bi mehanički protresli odeću, oslobađajući vodu u obliku magle koja se zatim uklanja iz bubnja. Imaju potencijal da značajno smanje potrošnju energije dok im je potrebna samo jedna trećina vremena potrebnog konvencionalnoj električnoj sušari za dato opterećenje.[16] Oni takođe nemaju iste probleme u pogedu vlakana u većini drugih tipova sušara.[17]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ručnu mašinu za sušenje veša napravio je 1800. godine M. Pošhon iz Francuske.[18] Henri V. Altorfer je izumeo i patentirao električnu mašinu za sušenje veša 1937. godine.[19] Dž. Ros Mure, pronalazač iz Severne Dakote, razvio je dizajn za automatske mašine za sušenje veša i objavio svoj dizajn za sušaru sa električnim pogonom 1938. godine.[20] Industrijski dizajner Bruks Stivens razvio je električnu sušaru sa staklenim prozorom tokomranih 1940-ih.[21]

Nakupljanje dlačica (mašina za sušenje veša)[uredi | uredi izvor]

Gornja slika prikazuje jako savijeno i blokirano prelazno crevo za sušenje koje se koristi za vetrenje mašine za sušenje veša. U ovom slučaju, sušara je bila locirana ili gurnuta previše uza zid. Donja slika prikazuje početno nakupljanje vlakana u fleksibilnom prelaznom crevu.

Vlaga i vlakna su nusproizvodi procesa sušenja u mašini za sušenje i izvlače se iz bubnja pomoću motora ventilatora, a zatim se guraju kroz preostali izduvni vod do spoljne završetke. Tipični izduvni vod uključuje fleksibilno prelazno crevo koje se nalazi odmah iza sušara, 4 inča 4 in (100 mm) čvrstu pocinkovanu cev i kolenaste spojeve koji se nalaze unutar zidnog okvira, i poklopac za ventilacioni kanal koji se nalazi izvan kuće.

Čist, nesmetan otvor za sušenje veša poboljšava i efikasnost i bezbednost mašine za sušenje. Kada se cev kanala za sušenje delimično začepi i napuni dlačicama, vreme sušenja se značajno povećava i dovodi do toga da sušara troši više energije. Začepljen otvor za ventilaciju povećava unutrašnju temperaturu i može dovesti do požara. Sušare za veš su jedan od najskupljih kućnih aparata za rad.[22]

Nekoliko faktora može doprineti ili ubrzati brzo nakupljanje dlačica. To uključuje dugačke ili restriktivne kanale, gnezda ptica ili glodara na kraju, zgnječeno ili savijeno fleksibilno prelazno crevo, završetke sa karakteristikama nalik na ekran i kondenzaciju unutar kanala zbog neizolovanih kanala koji putuju kroz hladne prostore kao što je prostor za puzanje ili potkrovlje. Ako se plastični poklopci nalaze na spoljnom kraju kanala, postoj mogućnost da se savije i privremeno ukloni plastične klapac, očisti unutrašnju površinu preklopa, očisti poslednja stopa kanala i ponovo pričvrsti plastični poklopac. Plastične klapne sprečavaju pristup insektima, pticama i zmijama ventilacionoj cevi za sušenje.[23] Tokom hladnog vremena, topli vlažni vazduh se kondenzuje na plastičnim klapnama, a male količine vlakana u tragovima se lepe na mokri unutrašnji deo plastičnih klapni na spoljašnjoj strani zgrade.[24][25]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Mahakittikun, V; Boitano, JJ; Ninsanit, P; Wangapai, T; Ralukruedej, K (December 2011). "Effects of high and low temperatures on development time and mortality of house dust mite eggs". Experimental & Applied Acarology. 55 (4): 339–47. Mahakittikun, Vanna; Boitano, John Joseph; Ninsanit, Prapakorn; Wangapai, Teerapong; Ralukruedej, Kornraphat (2011). „Effects of high and low temperatures on development time and mortality of house dust mite eggs”. Experimental and Applied Acarology. 55 (4): 339—347. PMID 21751035. S2CID 22180995. doi:10.1007/s10493-011-9480-2. .
  2. ^ Ibrahim, O; Syed, UM; Tomecki, KJ (March 2017). "Bedbugs: Helping your patient through an infestation". Cleveland Clinic Journal of Medicine. 84 (3): 207–211. Ibrahim, Omer; Syed, Usama Mohammad; Tomecki, Kenneth J. (2017). „Bedbugs: Helping your patient through an infestation”. Cleveland Clinic Journal of Medicine. 84 (3): 207—211. PMID 28322676. S2CID 30080366. doi:10.3949/ccjm.84a.15024. .
  3. ^ Prevention, CDC-Centers for Disease Control and (19. 4. 2019). „CDC - Scabies - Treatment”. CDC.gov. 
  4. ^ Schlanger, Zoë (27. 5. 2020). „Lyme Disease Season Is Here. These Are Tips on How to Avoid It”. The New York Times. 
  5. ^ „How can you wash and dry clothes with steam?”. 30. 6. 2008. Pristupljeno 30. 6. 2008. 
  6. ^ Ibrahim, O; Syed, UM; Tomecki, KJ (March 2017). "Bedbugs: Helping your patient through an infestation". Cleveland Clinic Journal of Medicine. 84 (3): 207–211. Ibrahim, Omer; Syed, Usama Mohammad; Tomecki, Kenneth J. (2017). „Bedbugs: Helping your patient through an infestation”. Cleveland Clinic Journal of Medicine. 84 (3): 207—211. PMID 28322676. S2CID 30080366. doi:10.3949/ccjm.84a.15024. .
  7. ^ Prevention, CDC-Centers for Disease Control and (19. 4. 2019). „CDC - Scabies - Treatment”. www.cdc.gov. 
  8. ^ „Mašine za sušenje veša”. coolshop.rs. 25. 8. 2020. Pristupljeno 25. 8. 2020. 
  9. ^ a b „Miele TDA 140 C T Classic condenser tumble dryer”. m.miele.co.uk. Arhivirano iz originala 29. 10. 2018. g. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  10. ^ „Miele TDB120WP Eco T1 Classic heat-pump tumble dryer”. m.miele.co.uk. Arhivirano iz originala 19. 2. 2018. g. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  11. ^ „Clothes Dryer Energy Use - Running Costs Explained – Canstar Blue”. canstarblue.com.au. 3. 7. 2017. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  12. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2011-07-20. g. Pristupljeno 2010-11-06. 
  13. ^ „Flex Your Power - Residential Product Guides”. 6. 3. 2012. Arhivirano iz originala 6. 3. 2012. g. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  14. ^ Gerling, J. Microwave Clothes Drying – Technical Solutions to a Fundamental Challenges. Appliance Magazine, Apr 2003. http://www.appliancemagazine.com/editorial.php?article=150&zone=first=1 Arhivirano 2014-05-24 na sajtu Wayback Machine
  15. ^ Levy, Clifford J. (15. 9. 1991). „Tech Notes; Using Microwaves to Dry Clothes”. The New York Times. 
  16. ^ Mueller, Mike (2017-04-12). „No Heat? No Problem: This Ultrasonic Dryer Dries Clothes in Half the Time”. Office of Energy Efficiency & Renewable Energy. Arhivirano iz originala 2017-04-18. g. Pristupljeno 2021-06-09. 
  17. ^ Momem, Ayyoub M. „Novel Ultra-Low-Energy Consumption Ultrasonic Clothes Dryer”. United States Department of Energy. Pristupljeno 20. 4. 2017. 
  18. ^ Binggeli, Corky (2003). Building Systems for Interior DesignersNeophodna slobodna registracija. Wiley. str. 264. ISBN 978-0-471-41733-0. Pristupljeno 2009-10-04. 
  19. ^ „Patent US2137376A”. Google Patents. 
  20. ^ Acton, Johnny; Adams, Tania; Packer, Matt (2006). The origin of everyday thingsNeophodna slobodna registracija. New York: Sterling. str. 247. ISBN 1402743025. 
  21. ^ Brooks Stevens, Wisconsin Historical Society, Arhivirano iz originala 26. 09. 2017. g., Pristupljeno 2009-10-04 
  22. ^ Home Appliance Energy Use, General Electric, Arhivirano iz originala 2010-08-22. g., Pristupljeno 2010-08-23 
  23. ^ Didlake, Brian (24. 3. 2021). „'There's a dead snake in there:' Florida family finds serpent snarled up in dryer”. WKMG (na jeziku: engleski). 
  24. ^ „Technical Product Specifications | Deflect-O” (PDF). www.deflecto.com. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 5. 2015. g. 
  25. ^ „Technical Product Specifications | Deflect-O Hardware” (PDF). www.deflecto.com. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 5. 2015. g. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Mašina za sušenje veša na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Машина_за_сушење_веша&oldid=26121264”