Majkl Gorman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Majkl Gorman
Datum rođenja(1941-03-06)6. mart 1941. (83 god.)
Mesto rođenjaVitni, Oksfordšir, Ujedinjeno Kraljevstvo
PrebivališteSjedinjene Američke Države
Zanimanjebibliotekar teoretičar bibliotekarstva
Aktivni period1966-

Majkl Gorman (Vitni, 6. mart 1941),[1] je britanski bibliotekar, bibliotečki stručnjak i pisac na temu problematike bibliotekarstva kao nauke, poznat po svom tradicionalističkom pristupu. Tokom svog mandata kao predsednik Američkog bibliotekarskog udruženja, bio je aktivan na poljima korišćenja tehnologije u bibliotekama, kao i na polju edukacije.

Gormanovi principi bibliotekarstva potiču iz korena liberalnih, demokratskih i humanističkih vrednosti.[2] Glavni uticaj je imao Ranganatan, kojeg je smatrao za "Najznačajniju figuru u bibliotekarstvu u 20. veku". Glavni fokus su mu olakšavanje ličnog profesionalnog rasta bibliotekara što pomaže i učvršćava uspeh njihovih matičnih institucija[3].

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Gorman je rođen u Londonu u Engleskoj i postao je zainteresovan za biblioteke kao deo njegovog profesionalnog iskustva u Hendon biblioteci, ali posebno u njihovom dečjem odeljenju, koji je tada vodila Ajlin Kolvel[4]. Pohađao je Eling Tehnički Koledž (sada Univerzitet u zapadnom Londonu) od 1964 do 1966. godine.

Karijera Majkla Gormana
Period Institucija Pozicija
1966-1977 Britanska biblioteka Šef katalogizacije u Britanskoj nacionalnoj bibliografiji, član Sekretarijata za planiranje Britanske biblioteke, šef odeljenja bibliografskih standarda Britanske biblioteke.
1977-1988 Univerzitet Ilinois Direktor tehničkih servisa, Direktor opštih servisa, Glavni bibliotekar Biblioteke Univerziteta Ilinois.
1988-2007 Državni Univerzitet Kalifornije Dekan bibliotečkih servisa u Henri Maden Biblioteci. Penzionisan 2007.
1999-2000 Asocijacija biblioteka i informacionih tehnologija Predsednik[5]
2005-2006 Američko bibliotekarsko udruženje Predsednik[5]

Takođe je bio profesor na bibliotečkim školama u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim američkim državama, u poslednje vreme na Fakultetu za edukaciju i informacione nauke Univerziteta u Kaliforniji.

Osam centralnih vrednosti bibliotekarstva[uredi | uredi izvor]

Gormanovi principi bibliotekarstva su suštinski liberalni, demokratski i humanistički. Njegova odbrana sopstvenih vrednosti bibliotekarstva je konstanta borba za očuvanje budućnosti profesije. U svom tomu "Naše trajne vrednosti"[6] (engl. Our Enduring Values), Gorman je identifikovao osam centralnih vrednosti bibliotekarstva:

  1. Upraviteljstvo - Gorman upućuje na to da bibliotekari imaju ključnu ulogu u očuvanju svog ljudskog zapisanog nasleđa. Takođe se zalaže da bibliotekari moraju preneti svoje najbolje vrednosti i na buduće profesionalce u oblasti informacionih nauka.
  2. Servis - Po Gormanu, etika pružanja usluga bi trebalo da prožima svu bibliotečku praksu i propise. Gorman posebno napominje da je dužnost bibliotekara da usluži pojedince, zajednicu i društvo i to kroz se najbolje ostvari kroz kombinaciju profesionalnih veština, empatije i ličnom posvećenju poslu. Zalaže se da bibliotekari moraju da deluju idealistički u materijalističkom dobu.
  3. Intelektualna sloboda - Bibliotekari moraju da se bore za intelektualnu slobodu. Gorman pominje da bibliotekari se revnosno moraju boriti da se zaštiti slobodno iskazivanje mišljenja, čak i ako su ideje kontradiktorne ličnim stavovima bibliotekara.[6]
  4. Privatnost - Sloboda pristupa bilo kom materijalu kroz individualnu želju, bez znanja i mešanja drugih ljudi je osnova poverljivosti i veze poverenja koja se mora ostvariti između biblioteke i njenih članova.[7]
  5. Racionalizam - Gorman se zalaže da su biblioteke "Deca doba prosvetiteljstva i racionalizma" i da je bibliotekarstvo krajnje racionalna profesija. Ovaj princip bi trebao da bude podloga svih bibliotečkih procedura i da poboljša logičku organizaciju i klasifikaciju.[6]
  6. Posvećenost pismenosti i učenju: Čitanje je od centralne važnosti za pismenost i doživotno učenje. Gorman formuliše širu definiciju pismenosti, van puke sposobnosti čitanja, pisanja i surfovanja internetom. Njegov koncept obuhvata sveukupnost - "pravo" čitanje ispunjava i proširuje vidik.[6]
  7. Pravičnost pristupa: Gorman kaže da digitalno deli ali da je to samo jedna od manifestacija društvene nepravičnosti i da svi bibliotečki procesi, pre svega referesni deo imaju ključnu ulogu u procesu premošćavanja tog jaza i da obezbede pravičnost pristupa.
  8. Demokratija - Gorman opisuje biblioteke i kao krajnje demokratske institucije. Zbog demokratije, biblioteke su centralne za promociju edukacije i samim tim očuvanje demokratičnosti. Ako bi trebalo da ljudi dobro i pravično biraju svoje predstavnike, imaju pravo da budu dobro informisani i da imaju pun pristup pisanim izvorima.[8]

Ovih Osam vrednosti bibliotekarstva su napisane pod velikim uticajem budističkog učenja o osmostrukom putu.

Kritika njegovih vrednosti[uredi | uredi izvor]

Gormanova selekcija i odbrana njegovih centralnih vrednosti bibliotekarstva je privukla nešto kriticizma. Na primer, njegova prva vrednost "upraviteljstvo" je previše "uska" zato što ne obuhvata se profesionalce u oblasti informacionih nauka. Njegova odbrana intelektualne slobode je takođe odbacivana u nekim segmentima kao "prazna retorika" i hiperbola.[3] Neki od njegovih stavova su kontradiktorni: Na jednu ruku hvali Ranganatanovih pet zlatnih pravila bibliotekarstva, a sa druge strane kaže da su informacione nauke bogus discipline. Nakon pažljivijeg čitanja, shvata se da je kritika upućena bibliotečkim školama koje on vidi kao mesta odvajanja od pravih vrednosti koje treba da se podučavaju.[7]

Pet novih zakona bibliotekarstva[uredi | uredi izvor]

Gorman je proširio i dodao moderniji fokus Ranganatnovih Pet zakona bibliotekarstva. Preuređenje klasičnih pet zakona je pokušaj da se "sretnu svi problemi svih društvenih i kulturnih problema koje se ogromnom brzinom dešavaju" i utiču na korisnike biblioteka, kao i ogromnom proliferacijom tehnologije u bibliotečkom poslovanju. Gormanovih pet zakona glase:[9]

  1. Biblioteke služe čovečanstvu - Ovaj zakon obuhvata altruističku želju da se pruži kvalitetna usluga i da se pređu sva očekivanja korisnika. Kroz ovaj princip bi trebalo da se pomogne individuama u idealu progresa čovečanstva.
  2. Poštuj sve vidove komunikacije - Gorman se zalaže za korišćenje svih vidova i formi kroz kojih se znanje i informacija prenosi. Preporučuje korišćenje utilitarivnog pristupa - korišćenja onih sredstava koji su najefektivniji, najefikasniji i finansijski, ali i sa dosta pozitivnih aspekata.
  3. Koristite tehnologiju razumno radi poboljšanja korisničkih usluga - Po Gormanu, bibliotekari moraju prihvatati i integrisati nove tehnologije u svojim poslovima. Ipak, napominje da je štampani otisak ostati dominantan medij komunikacije i kumulativnog znanja. Tehnologija mora da se koristi za rešavanje problema i poboljšanje usluga da bi ste dostiglo najefikasnije rešenje, a ne da se usvoji radi usvajanja tehnologije.
  4. Sačuvati slobodan pristup znanju - Dozvoliti da zapisi prošlosti nestanu je vid cenzure, po Gormanu. Bibliotečka je dužnost da se osigura intelektualna sloboda, jer, po Gormanu Društvo bez necenzorisanih biblioteka je društvo otvoreno tiraniji.
  5. Poštuj prošlost i stvaraj budućnost - Gorman se zalaže da se mora napraviti sklad između nostalgije za pređašnjim vremenima i da se prihvate nove tehnologije u onom segmentu u kojem će one pomoći bibliotekama i njihovim uslugama. Takođe, upućuje da se moraju poštivati uspesi predaka informacionih nauka, dok se slave novi uspesi i razvoj bibliotekarstva kao nauke.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lau, Tammy. „LibGuides: Special Collections Research Center: Home”. guides.library.fresnostate.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-20. 
  2. ^ Line, Maurice B. (februar 2002). „Our Enduring Values: Librarianship in the 21st Century200213Michael Gorman. Our Enduring Values: Librarianship in the 21st Century . Chicago, IL and London: American Library Association 2000. 188+ix pp., ISBN 0-8389-0785-7 $28.00 ($25.20 to ALA members)”. Journal of Documentation (na jeziku: engleski). 58 (1): 133—136. ISSN 0022-0418. doi:10.1108/jd.2002.58.1.133.13. 
  3. ^ a b Moran, Gordon (2001-06-01). „Ethics, strengths and values: a review article”. Journal of Librarianship and Information Science (na jeziku: engleski). 33 (2): 98—101. ISSN 0961-0006. doi:10.1177/096100060103300206. 
  4. ^ „InfoSpeak Volume 2, Number 3”. web.archive.org. 2006-08-14. Arhivirano iz originala 14. 08. 2006. g. Pristupljeno 2020-12-20. 
  5. ^ a b admin (2006-07-24). „LITA Presidents”. Library Information Technology Association (LITA) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-20. 
  6. ^ a b v g Gorman, Michael, 1941- (2000). Our enduring values : librarianship in the 21st century. Chicago: American Library Association. ISBN 0-8389-0785-7. OCLC 43641201. 
  7. ^ a b Gorman, Michael, 1941- (1998). Our singular strengths : meditations for librarians. Chicago: American Library Association. ISBN 0-8389-0724-5. OCLC 37509878. 
  8. ^ Gorman, Michael, 1941- (2003). The enduring library : technology, tradition, and the quest for balance. Chicago: American Library Association. ISBN 0-8389-9874-7. OCLC 52729915. 
  9. ^ Crawford, Walt. (1995). Future libraries : dreams, madness & reality. Gorman, Michael, 1941-. Chicago: American Library Association. ISBN 0-8389-0647-8. OCLC 31605103. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајкл_Горман&oldid=27524328”