Mežaparks (park)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mežaparks

Mežaparks je veliki urbani park u naselju Mežaparks u Rigi, glavnom gradu Letonije. U parku se nalazi velika koncertna scena Mežaparks na otvorenom, a pored nje se nalazi zoološki vrt, kao i pristup jezeru Kišezers. Teritorija površine 424 ha je prekrivena obalnim dinama, veći deo sa tajgama, dva zaštićena očuvana staništa. Teritorija je počela da se koristi za rekreaciju u 18. veku i dodata je teritoriji Rige u 19. veku. Godine 1901. naselje Mežaparks postalo je prvi arhitektonski projekat Ruskog carstva koji je koristio koncept vrtnog grada. Područje je prošireno i razvijeno tokom prve polovine 20. veka, prvenstveno služeći kao elitni sportski kompleks. Posle Drugog svetskog rata 1949. godine, sovjetska vlada je izvršila veliko proširenje parka i inaugurisala ga kao javni park sa mnogim rekreativnim zonama i zgradama. Sve do kraja 20. veka park je nastavio da služi kao javni park. Iako je malo od sovjetske arhitekture preživelo, park je ponovo oživeo nakon obnavljanja nezavisnosti Letonije i trenutno je popularna rekreativna lokacija. Park i okolina su nacionalno nasleđe i arhitektonski spomenici kulture.

Pregled[uredi | uredi izvor]

Mežaparks se nalazi u severoistočnom delu Rige,[1] u Riškoj ravnici, u Primorskoj niziji (Piejūras zemiene). Deo je istoimenog naselja Mežaparks. Nalazi se pored jezera Kišezers, u blizini se nalazi zoološki vrt Rige i okružen je uglavnom stambenim područjima. Površina parka je 424 ha, od čega su 380 ha klasifikovani kao prirodni pejzaži, 33 ha kao građevine sa zelenilom (uključujući Riški zoološki vrt i Veliku scenu) i 2 ha kao razne konstrukcije.

Park je slobodno dostupan javnosti i mesto za razne aktivnosti, rekreaciju kao i aktivne sportove, uključujući i zimske.[2] Park je ispresecan asfaltiranim stazama i pešačkim ulicama. Ovde se nalazi istorijska scena na otvorenom, prvobitno sagrađena u centralnom delu parka 1949. godine, demontirana 1980-ih i obnovljena 2003.[3][4] Park se na istočnoj strani nalazi u blizini jezera Kišezers, 10. najvećeg jezera u Letoniji koje pokriva površinu od 17,3 km2. Pored jezera se nalazi mala plaža sa odgovarajućim sadržajima i pristaništima za čamce. Tu su i razni drugi rekreativni objekti, kao što su jedno od najvećih igrališta u zemlji, dečiji avanturistički park, biciklistička staza, minigolf kompleks i drugi. Tu je i zabavni park.

Najveći i najpoznatiji kulturni objekat od nacionalnog značaja u parku je Velika scena Mežaparks koji su projektovali arhitekti V. Šnitnikova, G. Irbite, K. Danenhirša; kasnije rekonstruisan 1990. Dalja rekonstrukcija je planirana od 2008. s tim da je prva faza završena 2018[5] a druga planirana za 2023.[6] Od 1955. godine, scena služi kao tradicionalno mesto za Letonski festival pesme i igre.

Park je 1998. godine proglašen za lokalni spomenik kulture i nacionalno nasleđe.[7] Od 2016. godine naselje i park su zajednički proglašeni nacionalnim arhitektonskim spomenikom kulture.[8]

Geologija i ekologija[uredi | uredi izvor]

Valovit teren sa borovom šumom

Teritoriju Mežaparka prvobitno je pokrivalo Baltičko ledeno jezero. Glavni teren formiran je tokom 5-7 hiljada godina Litorinskog mora. 40-50 metara debeo teren formiran je od naslaga peska i treseta Baltičkog ledenog jezera, Litorinskog mora i njihovih laguna.

Većina neravnog terena prekrivenog dinama je valovita sa dinama od 6-8 m na severozapadu i 7-8 m na zapadu. Najviša tačka je 18 m iznad mora i nivoa jezera Kišezers među dinama na severnoj strani. Ostatak teritorije je relativno ravan.[9]

Nivo vode na oko 1,5-3 m. Zbog niskog nivoa vode i pošumljene teritorije, površinske vode se odvode i upijaju. Na teritoriji nema prirodnih vodnih tela.

Zelenu teritoriju parka prekrivaju dva zaštićena očuvana staništa koji se preklapaju – stare prirodne tajge[10] i pošumljene obalne dine[11]. Pošumljene obalne dine pokrivaju celu teritoriju, posebno severnu stranu i obalu Kišezera. Ove dine su sklone eutrofikaciji i sukcesiji. Tajge pokrivaju 185 ha. Takođe su podložne eutrofikaciji sa vegetacijom karakterističnom za "plodnije" šumske biome. U šumi rastu nekarakteristične vrste drveća poput javora, tilije, jasike, kao i strane vrste - vajmutov bor, evropski ariš, severni crveni hrast), zasađene i samorastuće. Postoje različite zaštićene biljne vrste, kao što su Pulsatilla pratensis, Platanthera bifolia ili Spinulum annotinum. Ostala vegetacija obuhvata razno grmlje i nekoliko letnjih cvetova i nekoliko vrsta koje zimuju.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Oko 1225. godine, lokacija postaje deo šumskih teritorija Rige. Početkom 17. veka, ovo područje je postalo opšte poznato kao Ķēniņu mežs (kraljeva šuma) nazvano po švedskom kralju Gustavu Adolfu koji je podigao vojni logor u šumovitom području pored Rige 1621. tokom Poljsko-švedskog rata.[12]

Prva mesta za rekreaciju i zabavu na području koje su posećivali građani počeli su da se formiraju još u 18. veku. Na primer, razni putujući cirkusi životinja su posećivali tu lokaciju u 19. veku.

Pre Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Ķeizarmežs početkom 20. veka

Krajem 19. veka, ideje su izrazili glavni urbanista Rige Gustav Adolfs Agte i pejzažni arhitekta Georg Kuphalt koji su želeli da razviju teritoriju šuma i dina u porodični park za rekreaciju i zabavu.[13] U to vreme, Evropa je doživljavala pokret vrtnih gradova gde su gradske četvrti projektovane uz očuvanje i integraciju prirodnog okruženja, tako da su se privatne kuće gradile između šumovitih linija i blizu vodenih površina. Kuphaltov plan je bio da napravi park po uzoru na nemačke i britanske parkove, dok bi ulični raspored sačuvao postojeće drveće i dine. Vlada Rige je 1900. godine razmotrila Kuphaltov predloženi projekat i odlučila da postepeno razvija Ķēniņu mežs prema ovoj viziji. Godine 1901, kako bi proslavili 700-godišnjicu Rige, Gradsko veće Rige je odlučilo da zvanično uspostavi javni park.[14] Veće je 30. aprila zvanično odredilo da se oblast Ķēniņu mežs koristi pola za rekreaciju, a pola za izgradnju vila i letnjih kuća. Naselje je postalo prvi arhitektonski projekat Ruske imperije koji je koristio koncept vrtnog grada pozajmljen iz zapadne Evrope. Godine 1904. ovo područje je zvanično dodato teritoriji grada Rige.

Gradsko veće Rige je finansiralo razvoj Ķēniņu mežs-a sa 500.000 rubalja – za izgradnju puteva, tramvajske pruge, biciklističkih i pešačkih staza. Do 1902. godine je postavljena tramvajska pruga, uređena su kupališta u blizini jezera i izgrađeni su razni sportski objekti. Godine 1903. formiran je baltički nemački sportski klub Kajzervalde (od nemačkog „Kaiserwald” – Kajzer i „šuma”), a okolina je postala najpoznatija na letonskom kao Ķeizarmežs. Klub je nudio rekreativne aktivnosti u parku u okviru šume, zelenih zona i kupališta oko jezera.[15] Fokus je bio na kopnenim i vodenim sportovima, kao i zimskim sportovima, uključujući skijaška takmičenja, klizalište i stazu za sankanje. Klub je takođe osnovao jaht klub (međutim, samo za Nemce), a regate koje su se održavale dobile su međunarodno priznanje. Na razvojni pravac i delatnost uticala je istaknuta nemačka fizička kultura tog vremena. Klub je imao i svoj kulturni odsek koji je organizovao događaje na otvorenom, nastupe i koncerte.

Postojala je ideja da se u Rigi izgradi zoološki vrt još od 1860-ih. Zbog nedostatka vladinog finansiranja, građani Rige su zamoljeni za donacije, koje su uspešno prikupljene. Zahtev za zemljište za izgradnju zoološkog vrta podnet je 1907. godine, a dodeljen je 1911. pored Mežaparksa. Sledeće godine održana je ceremonija otvaranja zoološkog vrta u Rigi („Rīgas Zoodārzs“). Pored osnovne funkcije, u zoološkom vrtu su se održavali i razni koncerti.

Posle rata za nezavisnost Letonije (1918), Ķeizarmežs je nastavio da funkcioniše kao sportski klub i oblast se kontinuirano razvijala. Sve do Drugog svetskog rata region je bio prvenstveno elitno naselje, a tek kasnije je postao rekreativno mesto za sve građane. Početkom Drugog svetskog rata (1939) postao je „Rīgas vācu sporta biedrība“ (Riško nemačko sportsko društvo).

Sovjetsko doba[uredi | uredi izvor]

Velika scena Mežaparksa 1955. godine

Nakon sovjetske okupacije, 1944. godine, park je preimenovan u „Spartaka kompleksā sporta bāze” (Spartak kompleks sportske baze). Sovjetska vlada je 1949. godine odlučila da uspostavi lokaciju za "kulturnu rekreaciju" za svoje radnike. Područje od 360 ha severno od glavnog naselja imalo je svoj raspored već utvrđen Kuphaltovim prvobitnim planom i postavljeno je nekoliko ravnih uličica i krivih staza. Pošumljeni prostor građani su već koristili za rekreaciju tokom leta i zime. Međutim, plan vlade zahtevao je proširenje područja i izgradnju mnogih objekata sličnih drugim kulturnim i rekreativnim parkovima u SSSR-u, kao u Moskvi. Dizajn parka je poveren ruskom arhitekti Jevgeniju Vasiljevu. Sovjetska vlada je smatrala da letonski arhitekta neće dizajnirati park tako da odgovara socijalističkim i nacionalističkim principima.

Mežaparks je brzo doživeo velika poboljšanja, prvenstveno usmerena na izgradnju objekata za rekreaciju. Tokom ovog vremenskog perioda, na izgradnju je uticao staljinistički stil arhitekture, lokalno poznat kao "Staljinov barok". Na nove elemente dizajna parka uticao je stil moskovskog parka i bašte, što je takođe uticalo na strukturu prirodne teritorije i floru. Godine 1949. izgrađena je scena na otvorenom (koja će kasnije postati Zeleno pozorište) sa kapacitetom od 8000 posetilaca. Projekat i izgradnja parka završeni su u kratkom roku uz učešće mnogih gradskih i drugih organizacija, fabrika itd. Park je proglašen otvorenim 20. jula 1949, na 9. godišnjicu Letonske SSR. Zvanična ceremonija otvaranja parka održana je 1950. godine u Zelenom pozorištu.[16] Park je svečano otvoren kao „Kultūras un atpūtas parks Mežaparks“ (Kulturno-rekreativni park Mežaparks) kojim upravlja Ministarstvo kulture SSSR-a.

U narednim godinama između 1950. i 1965. izgrađeni su mnogi rekreativni, kulturni i sportski objekti. Značajne lokacije su kafić, kantina, tribina, čitaonica, dečija igra "grad", toranj za skok padobranom, ledeni prsten, biciklističke i moto staze, pristanište za čamce, panoramski točak, ski baza, sportski teren, izložbeni paviljoni i razne druge atrakcije.[17] Godine 1950. izgrađen je veliki tada impresivan bioskop sa 350 sedišta. Izgrađena je dečija pruga dužine 3,5 km, sa tri stajališta. Godine 1955. izgrađena je Velika scena sa primarnim ciljem da demonstrira dostignuća SSSR-a, ali je kasnije bila scena za Letonski festival pesme i igre. Sve u svemu, park se razlikovao od tipičnih sovjetskih okupljališta po tome što je privlačio masovne kulturne događaje i bio je više fokusiran na zabavu. Od tada su se održavale razne izložbe, izložbe i konferencije.[18][19]

Post-nezavisnost[uredi | uredi izvor]

Krajem veka i tokom obnove nezavisnosti Letonije, administracija parka je doživela mnoge promene, jer su vlade pokušavale da pronađu najbolji pristup administraciji za ovu oblast. Između 1982. i 2009. godine, park je više puta preimenovan i menjao je upravu između različitih odeljenja i organizacija Saveta Rige i ministarstava. Konačno, 2009. godine, uprava je prešla na kompaniju SIA "Rīgas meži" koja i dalje održava područje.

Većina objekata i zgrada izgrađenih u 20. veku više ne postoji. Iako se u ovoj oblasti još uvek mogu naći betonski temelji i ruševine zgrada, nijedna od struktura izgrađenih u staljinističkoj arhitekturi nije ostala. Strukture, poput prvobitnog Zelenog pozorišta, demontirane su do 1980-ih.[20] Bioskop je demontiran 1980-ih, a ostaci su uklonjeni 2002. Jedini izuzetak je Velika scena koja još uvek postoji i funkcioniše, iako je doživela više promena usled ideoloških promena i nekoliko rekonstrukcija. Tada postavljene staze za pešake takođe su očuvane i još uvek su u upotrebi.[21] Različite lokacije, uključujući i Zeleno pozorište, ponovo su izgrađene i restaurirane početkom veka.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ {{cite web |url=https://apkaimes.lv/mezaparks/vesture/ |title=Apkaimes vēsturiskais apraksts |trans-title=Historic Description of the Neighbourhood |publisher=apkaimes.lv |
  2. ^ Feldmanis, Kristaps (4. 1. 2019). „Rīdziniekiem Mežaparka estrādes teritorijā ziemā iespējams baudīt aktīvo atpūtu” [Rigains Can Enjoy Active Sports in Winter in the Mezaparks Bandstand Territory]. LSM (na jeziku: letonski). 
  3. ^ {{cite web |url=https://www.rigasmezi.lv/lv/mezaparks/par_parku/ |title="Mežaparka" objekti |trans-title=Objects of Mezaparks |work=Rīgas Meži |
  4. ^ Holcmanis, Andrejs (март 1998). „Kā radās Dziesmu svētku estrāde Mežaparkā” [How The Song Festival Bandstand Came To Be]. Dziesmusvētki: tautas māksla, kultūrvide (на језику: летонски). бр. 3. Архивирано из оригинала 15. 05. 2019. г. Приступљено 11. 05. 2023. 
  5. ^ „Ekspluatācijā nodota Mežaparka Lielās estrādes atjaunošanas pirmā kārta” [The First Reconstruction Stage of Mezaparks Great Bandstand has Been Commissioned]. LSM (на језику: летонски). Архивирано из оригинала 2018-06-12. г. 
  6. ^ „Mežaparka Lielās estrādes nākamā atjaunošanas kārta izmaksās 49 miljoni eiro” [The Next Reconstruction Stage of Mezaparks Great Bandstand Will Cost 40 Million Euro]. LSM (на језику: летонски). 30. 5. 2018. 
  7. ^ „7444 – Mežaparks” (на језику: летонски). Valsts kultūras pieminekļu aizsardzības inspekcija. 
  8. ^ „Rīgas kultūrvēsturisko teritoriju tematiskais plānojums” [Riga historic cultural territory plan] (PDF). Rīgas domes Pilsētas attīstības departaments (на језику: летонски). стр. 14—16. 
  9. ^ „Kultūras un atpūtas parka "Mežaparks" lokālplānojums” [Cultural and Recreational Park Mežaparks Territory Plan] (PDF) (на језику: летонски). Riga: Rīgas Dome. 2003. 
  10. ^ „Biotops 9010” (PDF) (на језику: летонски). Dabas aizsardzības pārvalde. 
  11. ^ „Biotops 2180” (PDF) (на језику: летонски). Dabas aizsardzības pārvalde. 
  12. ^ „Kultūras un atpūtas parka "Mežaparks" vēsturiskie attīstības laikposmi” [Historic Development Periods of Cultural and Recreational Park Mežaparks]. Rīgas Meži (на језику: летонски). 
  13. ^ Vijupe, Indra (јануар 1995). „Kā radās Mežaparks” [How Mezaparks Came to Be]. Brīvība (на језику: летонски). бр. 1. Архивирано из оригинала 15. 05. 2019. г. Приступљено 11. 05. 2023. 
  14. ^ „Mežaparka vēsture” [Mezaparks' History]. Cita Rīga (на језику: летонски). 15. 6. 2012. 
  15. ^ „Mežaparka vēsture” [Mezaparks' History]. Mežaparka Attīstības biedrība (на језику: летонски). 4. 10. 2007. 
  16. ^ Eglītis, Mārtiņš (29. 7. 2004). „Parks mežam. Mežaparks kam?” [Park is for The Forest. What is Mezaparks for?]. TVNET (на језику: летонски). 
  17. ^ Viese, Saulcerīte (март 1998). „Koncerti vecajā Mežaparkā” [Shows in the Old Mezaparks]. Dziesmusvētki: tautas māksla, kultūrvide (на језику: летонски). бр. 3. Архивирано из оригинала 15. 05. 2019. г. Приступљено 11. 05. 2023. 
  18. ^ Dimenšteins, Iļja (7. 9. 2017). „Nezināmais par Rīgu: kā radās Mežaparks?” [Unknowns about Riga: How Mezaparks Came to Be?]. Rīgas domes informatīvais portāls (на језику: летонски). Архивирано из оригинала 12. 02. 2020. г. Приступљено 06. 05. 2023. 
  19. ^ Lāce, Aija (јун 1997). „Meklējot Mežaparku” [Seeking Mezaparks]. Literatūra. Māksla. Mēs (на језику: летонски). бр. 23. Архивирано из оригинала 15. 05. 2019. г. Приступљено 11. 05. 2023. 
  20. ^ „Mežaparkā atkal būs balles” [Parties Will Happen in Mezaparks Again]. Latvija Amerikā (на језику: летонски). бр. 30. август 2003. Архивирано из оригинала 15. 05. 2019. г. Приступљено 11. 05. 2023. 
  21. ^ „Mežaparks – zaļākā un prestižākā Rīgas apkaime, pār kuru laikam nav varas” [Mezaparks – The Greenest and Most Prestigious Riga Neighbourhood that Time Has No Control Over]. TVNET (на језику: летонски). 31. 10. 2018. 

Greška kod citiranja: <ref> oznaka „Apkaimes” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „RMObjects” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „RMHistory” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „CR2012June” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „MP2007OctHist” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „TVNET2004July” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „RDPADPlan” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „Riga2017Sep” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „LSMWinter” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „TVNET2018Oct” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „RDPAD” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „Mant” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „LatAmer2003Aug” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „Dzies1998Mar” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „LitMakMes1997June” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „Briv1995Jan” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „Dzies1998Mar2” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „Daba9010” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „Daba2180” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „LSMGB1” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.

Greška kod citiranja: <ref> oznaka „LSMGB2” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.

Додатна литература[uredi | uredi izvor]

  • Viese, Saulcerīte (2001). Mežaparks - pilsēta priežu silā [Mezapark - A City in a Pine Forest] (на језику: летонски). Rīga: Jumava. ISBN 9984054098. 
  • Viese, Saulcerīte; Vijupe, Indra (1994). Mežaparks - nami, cilvēki, likteņi [Mezaparks - Residences, People, Fates] (на језику: летонски). Rīga: Preses nams. ISBN 9984000745. 
  • Dāvidsone, Irēna (1988). Rīgas dārzi un parki [Riga Gardens and Parks] (на језику: летонски). Rīga: Liesma; Cīņa. ISBN 5410003829. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Межапаркс_(парк)&oldid=26934136”