Pređi na sadržaj

Melanom muških genitalija i donjeg mokraćnog trakta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Melanom muških genitalija i donjeg mokraćnog trakta
Specijalnostionkologija, urologija

Melanom muških genitalija i donjeg mokraćnog trakta redak je zloćudni rak, koji često nastaje na prethodno postojećoj pigmentnoj leziji. Prognoza bolesti i ukupno preživljavanje je loše, a većina pacijenata umire u roku od tri godine.[1]

Za sada ne postoji konsenzus o obimu indikovanog lečenja melanom muških genitalija i donjeg mokraćnog trakta.[2]

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Primarni melanomi muških genitalija i donjeg mokraćnog trakta retke su zloćudne neoplazme koja najviše pogađa starije pacijente, šeste i sedme decenije života.[3] U literaturi je opisano približno 200 slučajeva i oni su predstavljali manje od 1,4% primarnih karcinoma penisa[3] i 0,1% do 0,2% svih ekstraokularnih melanoma.[4]

Najčešće lokalizacije lezija su, na:

  • glaviću (55%),
  • prepucijumu (28%),
  • osovini penisa (9%)
  • uretralnom meatusu (8%).[3][5]

Melanom in situ (MIS) penisa je još ređi.[6][7]

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]

Melanomi na glaviću polnog uda (penisa) nastaju u glatkoj koži (bez folikula i znojnih žlezda) i ponašaju se na sličan način kao vulvarni melanomi. Histološki najčešći tip rasta je nalik akralnom lentiginoznom melanomu (mukozni lentiginozni tip melanoma), a znatno ređi je melanom superficijalnog širenja.[8]

Melanom penisa je bolest sa lošom prognozom u većini slučajeva. Lokalna ekscizija ili delimična amputacija penisa mogu imati efikasnu kontrolu za lezije stadijuma T1 i T2. Pacijenti koji imaju klinički dokazane metastaze umrli su uprkos hirurškoj i adjuvantnoj hemoterapiji.[9]

Za razliku od melanoma polnog uda, melanomi kože penisa i mošnica (skrotuma) ponašaju se slično kao melanom kože, ali se često kasno prepoznaju i imaju lošiju prognozu od melanoma kože.[1]

Melanomi urinarnog trakta vrlo su redak tip melanoma sluznice koji se gotovo isključivo ispoljava u uretri. Histološke karakteristike, uključujući debljinu melanoma po Breslou, nisu se pokazale kao prognostički značajne.[10]

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Klinička dijagnoza se postavlja:[11]

  • urološkim pregledom
  • cistoskopijom
  • uretrografijom, koja otkriva uretralnu invaziju malignog melanoma,
  • magnetnom rezonancom (MRI) koja može da otkrije invaziju raka na prostatu i metastaze u karličnim limfnim čvorovima
  • abdominalnekompulirane tomografije (CT), ali bez metastaza u organu.

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Ako je moguća, široka ekscizija indikovana je odgovarajuća operacija, koja se preporučuje pre nego radikalna ili parcijalna penektomija.

Profilaktičku modifikovanu ingvinalnu limfadenektomiju (kod zahvaćenih ingvinalnih limfnih čvorova) treba razmotriti i srovesti je kod odabranih pacijenata sa melanomom penisa, skrotuma i prednje uretre.[1]

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Pacijenti sa klinički pozitivnim, dokazanim metastazama umiru uprkos odgovarajućim hirurškim procedurama i hemoterapiji sa više agenasa.[1]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Sánchez-Ortiz, Ricardo; Huang, Samuel F.; Tamboli, Pheroze; Prieto, Victor G.; Hester, Greg; Pettaway, Curtis A. (2005). „Melanoma of the penis, scrotum and male urethra: a 40-year single institution experience”. The Journal of Urology. 173 (6): 1958—1965. ISSN 0022-5347. PMID 15879790. doi:10.1097/01.ju.0000159207.91737.53. 
  2. ^ Hankins, C. L.; Kotwal, S.; Majumder, S.; et al. (2006). „Multifocal melanoma of the glans penis”. Plastic and Reconstructive Surgery. 118: 33. e–8e.
  3. ^ a b v Bechara, G. R.; Schwindt AB; Ornellas, A. A.; et al. (2013). „Penile primary melanoma: analysis of 6 patients treated at Brazilian National Cancer Institute in the last eight years”. Int Braz Journal of Urology. 39 (6): 823—31. PMID 24456774. doi:10.1590/S1677-5538.IBJU.2013.06.08. .
  4. ^ Brady, K. L.; Mercurio, M. G.; Brown, M. D. (2013). „Malignant tumors of the penis”. Dermatol Surg. 39 (4): 527—47. PMID 23164051. doi:10.1111/dsu.12029. 
  5. ^ Demitsu, T.; Nagato, H.; Keiko, N.; et al. (2000). „Melanoma in situ of the penis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 42 (2): 386—8. doi:10.1016/S0190-9622(00)90120-8. 
  6. ^ Scalvenzi M, Palmisano F, Russo D, et al. Melanoma of the glans penis successfully treated with topical Imiquimod: dermoscopy usefulness in clinical monitoring and review of the literature. G Ital Dermatol Venereol 2014;[Epub ahead of print]. [PubMed] [Google Scholar]
  7. ^ Hankins, C. L.; Kotwal, S.; Majumder, S.; et al. (2006). „Multifocal melanoma of the glans penis”. Plastic and Reconstructive Surgery. 118 (2): 33e—38e. PMID 16874188. doi:10.1097/01.prs.0000227611.75887.50. 
  8. ^ Melanoma on genital skin. In: Massi M, Leboit PE (eds). Histological diagnosis of nevi and melanoma (2nd ed). Berlin Heidelberg: Springer-Verlag; 2014. p. 653-62
  9. ^ Bechara, Gustavo Ruschi; Schwindt, Aline Barros de Santos; Ornellas, Antonio Augusto; Silva, Diogo Eugênio Abreu da; Lott, Felipe Monnerat; Campos, Franz Santos de (2013). „Penile primary melanoma: analysis of 6 patients treated at Brazilian National Cancer Institute in the last eight years”. International Brazilian Journal of Urology: Official Journal of the Brazilian Society of Urology. 39 (6): 823—831. ISSN 1677-6119. PMID 24456774. doi:10.1590/S1677-5538.IBJU.2013.06.08. 
  10. ^ El-Safadi S, Estel R, Mayser P, Muenstedt K. „Primary malignant melanoma of the urethra: a systematic analysis of the current literature”. Archives of Gynecology and Obstetrics. 289 (5): 935—43. 2014. .
  11. ^ Hori, Junichi; Kato, Yuji; Iwata, Tatsuya; Taniguchi, Narumi; Hashimoto, Hiroshi; Yachiku, Sunao (2003). „[A case of penile malignant melanoma]”. Hinyokika Kiyo. Acta Urologica Japonica. 49 (8): 493—496. ISSN 0018-1994. PMID 14518390. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).