Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта
Специјалностионкологија, урологија

Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта редак је злоћудни рак, који често настаје на претходно постојећој пигментној лезији. Прогноза болести је и укупно преживљавање је лоше, а већина пацијената умире у року од три године.[1] За сада не постоји консензус о обиму лечења меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта који је индикован.[2]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Примарни меланоми мушких гениталија и доњег мокраћног тракта ретке су злоћудне неоплазме која највише погађа старије пацијенте, шесте и седме деценије живота.[3] У литератури је описано приближно 200 случајева и они су представљали мање од 1,4% примарних карцинома пениса[3] и 0,1% до 0,2% свих екстраокуларних меланома.[4]

Најчешће локализације лезија су, на:

  • главићу (55%),
  • препуцијуму (28%),
  • осовини пениса (9%)
  • уретралном меатусу (8%).[3][5]

Меланом ин ситу (МИС) пениса је још ређи.[6][7]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Меланоми на главићу полног уда (пениса) настају у глаткој кожи (без фоликула и знојних жлезда) и понашају се на сличан начин као вулварни меланоми. Хистолошки најчешћи тип раста је налик акралном лентигинозном меланому (мукозни лентигинозни тип меланома), а знатно ређи је меланом суперфицијалног ширења.[8]

Меланом пениса је болест са лошом прогнозом у већини случајева. Локална ексцизија или делимична ампутација пениса могу имати ефикасну контролу за лезије стадијума Т1 и Т2. Пацијенти који имају клинички доказане метастазе умрли су упркос хируршкој и адјувантној хемотерапији.[9]

За разлику од меланома полног уда, меланоми коже пениса и мошница (скротума) понашају се слично као меланом коже, али се често касно препознају и имају лошију прогнозу од меланома коже.[1]

Меланоми уринарног тракта врло су редак тип меланома слузнице који се готово искључиво испољава у уретри. Хистолошке карактеристике, укључујући дебљину меланома по Бреслоу, нису се показале као прогностички значајне.[10]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Клиничка дијагноза се поставља:[11]

  • уролошким прегледом
  • цистоскопијом
  • уретрографијом, која открива уретралну инвазију малигног меланома,
  • магнетном резонанцом (МРИ) која може да открије инвазију рака на простату и метастазе у карличним лимфним чворовима
  • абдоминалнекомпулиране томографије (ЦТ), али без метастаза у органу.

Терапија[уреди | уреди извор]

Ако је могућа, широка ексцизија индикована је одговарајућа операција, која се препоручује пре него радикална или парцијална пенектомија.

Профилактичку модификовану ингвиналну лимфаденектомију (код захваћених ингвиналних лимфних чворова) треба размотрити и сровести је код одабраних пацијената са меланомом пениса, скротума и предње уретре.[1]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Пацијенти са клинички позитивним, доказаним метастазама умиру упркос одговарајућим хируршким процедурама и хемотерапији са више агенаса.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Sánchez-Ortiz, Ricardo; Huang, Samuel F.; Tamboli, Pheroze; Prieto, Victor G.; Hester, Greg; Pettaway, Curtis A. (2005). „Melanoma of the penis, scrotum and male urethra: a 40-year single institution experience”. The Journal of Urology. 173 (6): 1958—1965. ISSN 0022-5347. PMID 15879790. doi:10.1097/01.ju.0000159207.91737.53. 
  2. ^ Hankins CL, Kotwal S, Majumder S, et al. Multifocal melanoma of the glans penis. Plast Reconstr Surg 2006;118:33e–8e.
  3. ^ а б в Bechara GR, Schwindt AB, Ornellas AA, et al. Penile primary melanoma: analysis of 6 patients treated at Brazilian National Cancer Institute in the last eight years. Int Braz J Urol 2013;39:823–31.
  4. ^ Brady KL, Mercurio MG, Brown MD. Malignant tumors of the penis. Dermatol Surg 2013;39:527–47.
  5. ^ Demitsu T, Nagato H, Keiko N, et al. Melanoma in situ of the penis. J Am Acad Dermatol 2000;42:386–8.
  6. ^ Scalvenzi M, Palmisano F, Russo D, et al. Melanoma of the glans penis successfully treated with topical Imiquimod: dermoscopy usefulness in clinical monitoring and review of the literature. G Ital Dermatol Venereol 2014;[Epub ahead of print]. [PubMed] [Google Scholar]
  7. ^ Hankins CL, Kotwal S, Majumder S, et al. Multifocal melanoma of the glans penis. Plast Reconstr Surg 2006;118:33e–8e.
  8. ^ Melanoma on genital skin. In: Massi M, Leboit PE (eds). Histological diagnosis of nevi and melanoma (2nd ed). Berlin Heidelberg: Springer-Verlag; 2014. p. 653-62
  9. ^ Bechara, Gustavo Ruschi; Schwindt, Aline Barros de Santos; Ornellas, Antonio Augusto; Silva, Diogo Eugênio Abreu da; Lott, Felipe Monnerat; Campos, Franz Santos de (2013). „Penile primary melanoma: analysis of 6 patients treated at Brazilian National Cancer Institute in the last eight years”. International Braz J Urol: Official Journal of the Brazilian Society of Urology. 39 (6): 823—831. ISSN 1677-6119. PMID 24456774. doi:10.1590/S1677-5538.IBJU.2013.06.08. 
  10. ^ El-Safadi S, Estel R, Mayser P, Muenstedt K. Primary malignant melanoma of the urethra: a systematic analysis of the current literature. Arch Gynecol Obstet. 2014; 289(5):935-43.
  11. ^ Hori, Junichi; Kato, Yuji; Iwata, Tatsuya; Taniguchi, Narumi; Hashimoto, Hiroshi; Yachiku, Sunao (2003). „[A case of penile malignant melanoma]”. Hinyokika Kiyo. Acta Urologica Japonica. 49 (8): 493—496. ISSN 0018-1994. PMID 14518390. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меланом_мушких_гениталија_и_доњег_мокраћног_тракта&oldid=27442542”