Пређи на садржај

Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта
Специјалностионкологија, урологија

Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта редак је злоћудни рак, који често настаје на претходно постојећој пигментној лезији. Прогноза болести и укупно преживљавање је лоше, а већина пацијената умире у року од три године.[1]

За сада не постоји консензус о обиму indikovanog лечења меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта.[2]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Примарни меланоми мушких гениталија и доњег мокраћног тракта ретке су злоћудне неоплазме која највише погађа старије пацијенте, шесте и седме деценије живота.[3] У литератури је описано приближно 200 случајева и они су представљали мање од 1,4% примарних карцинома пениса[3] и 0,1% до 0,2% свих екстраокуларних меланома.[4]

Најчешће локализације лезија су, на:

  • главићу (55%),
  • препуцијуму (28%),
  • осовини пениса (9%)
  • уретралном меатусу (8%).[3][5]

Меланом ин ситу (МИС) пениса је још ређи.[6][7]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Меланоми на главићу полног уда (пениса) настају у глаткој кожи (без фоликула и знојних жлезда) и понашају се на сличан начин као вулварни меланоми. Хистолошки најчешћи тип раста је налик акралном лентигинозном меланому (мукозни лентигинозни тип меланома), а знатно ређи је меланом суперфицијалног ширења.[8]

Меланом пениса је болест са лошом прогнозом у већини случајева. Локална ексцизија или делимична ампутација пениса могу имати ефикасну контролу за лезије стадијума Т1 и Т2. Пацијенти који имају клинички доказане метастазе умрли су упркос хируршкој и адјувантној хемотерапији.[9]

За разлику од меланома полног уда, меланоми коже пениса и мошница (скротума) понашају се слично као меланом коже, али се често касно препознају и имају лошију прогнозу од меланома коже.[1]

Меланоми уринарног тракта врло су редак тип меланома слузнице који се готово искључиво испољава у уретри. Хистолошке карактеристике, укључујући дебљину меланома по Бреслоу, нису се показале као прогностички значајне.[10]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Клиничка дијагноза се поставља:[11]

  • уролошким прегледом
  • цистоскопијом
  • уретрографијом, која открива уретралну инвазију малигног меланома,
  • магнетном резонанцом (МРИ) која може да открије инвазију рака на простату и метастазе у карличним лимфним чворовима
  • абдоминалнекомпулиране томографије (ЦТ), али без метастаза у органу.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Ако је могућа, широка ексцизија индикована је одговарајућа операција, која се препоручује пре него радикална или парцијална пенектомија.

Профилактичку модификовану ингвиналну лимфаденектомију (код захваћених ингвиналних лимфних чворова) треба размотрити и сровести је код одабраних пацијената са меланомом пениса, скротума и предње уретре.[1]

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Пацијенти са клинички позитивним, доказаним метастазама умиру упркос одговарајућим хируршким процедурама и хемотерапији са више агенаса.[1]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Sánchez-Ortiz, Ricardo; Huang, Samuel F.; Tamboli, Pheroze; Prieto, Victor G.; Hester, Greg; Pettaway, Curtis A. (2005). „Melanoma of the penis, scrotum and male urethra: a 40-year single institution experience”. The Journal of Urology. 173 (6): 1958—1965. ISSN 0022-5347. PMID 15879790. doi:10.1097/01.ju.0000159207.91737.53. 
  2. ^ Hankins, C. L.; Kotwal, S.; Majumder, S.; et al. (2006). „Multifocal melanoma of the glans penis”. Plastic and Reconstructive Surgery. 118: 33. e–8e.
  3. ^ а б в Bechara, G. R.; Schwindt AB; Ornellas, A. A.; et al. (2013). „Penile primary melanoma: analysis of 6 patients treated at Brazilian National Cancer Institute in the last eight years”. Int Braz Journal of Urology. 39 (6): 823—31. PMID 24456774. doi:10.1590/S1677-5538.IBJU.2013.06.08. .
  4. ^ Brady, K. L.; Mercurio, M. G.; Brown, M. D. (2013). „Malignant tumors of the penis”. Dermatol Surg. 39 (4): 527—47. PMID 23164051. doi:10.1111/dsu.12029. 
  5. ^ Demitsu, T.; Nagato, H.; Keiko, N.; et al. (2000). „Melanoma in situ of the penis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 42 (2): 386—8. doi:10.1016/S0190-9622(00)90120-8. 
  6. ^ Scalvenzi M, Palmisano F, Russo D, et al. Melanoma of the glans penis successfully treated with topical Imiquimod: dermoscopy usefulness in clinical monitoring and review of the literature. G Ital Dermatol Venereol 2014;[Epub ahead of print]. [PubMed] [Google Scholar]
  7. ^ Hankins, C. L.; Kotwal, S.; Majumder, S.; et al. (2006). „Multifocal melanoma of the glans penis”. Plastic and Reconstructive Surgery. 118 (2): 33e—38e. PMID 16874188. doi:10.1097/01.prs.0000227611.75887.50. 
  8. ^ Melanoma on genital skin. In: Massi M, Leboit PE (eds). Histological diagnosis of nevi and melanoma (2nd ed). Berlin Heidelberg: Springer-Verlag; 2014. p. 653-62
  9. ^ Bechara, Gustavo Ruschi; Schwindt, Aline Barros de Santos; Ornellas, Antonio Augusto; Silva, Diogo Eugênio Abreu da; Lott, Felipe Monnerat; Campos, Franz Santos de (2013). „Penile primary melanoma: analysis of 6 patients treated at Brazilian National Cancer Institute in the last eight years”. International Brazilian Journal of Urology: Official Journal of the Brazilian Society of Urology. 39 (6): 823—831. ISSN 1677-6119. PMID 24456774. doi:10.1590/S1677-5538.IBJU.2013.06.08. 
  10. ^ El-Safadi S, Estel R, Mayser P, Muenstedt K. „Primary malignant melanoma of the urethra: a systematic analysis of the current literature”. Archives of Gynecology and Obstetrics. 289 (5): 935—43. 2014. .
  11. ^ Hori, Junichi; Kato, Yuji; Iwata, Tatsuya; Taniguchi, Narumi; Hashimoto, Hiroshi; Yachiku, Sunao (2003). „[A case of penile malignant melanoma]”. Hinyokika Kiyo. Acta Urologica Japonica. 49 (8): 493—496. ISSN 0018-1994. PMID 14518390. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меланом_мушких_гениталија_и_доњег_мокраћног_тракта&oldid=28306785”