Meri Bler
| Meri Bler | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 27. februar 1880. |
| Mesto rođenja | Danidin, Novi Zeland |
| Datum smrti | 1961. (80/81 god.) |
| Ujedinjeno Kraljevstvo | |
| Prebivalište | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Obrazovanje | Univerzitetskom koledžu u Oklandu |
| Naučni rad | |
| Polje | hirurgija anestezija |
| Poznat po | Doprinosu u Velkom ratu u sastavu Bolnice škotskih žena za rad u inostranstvu |
Meri Bler (Dr. Mary Blair, Danidin, 27. februar 1880 — 1961.) bila je novozelandska doktorica, i prva žena koja je diplomirala medicinu na Novom Zelandu, i učesnica Prvog svetskog rata.[1]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Rođena je 27. februar 1880. godine u Danidinu na Novom Zelandu. u staroj škotskoj porodici u kojoj je otac Vilijama Njušam Blera radio kao viši inženjer za javne radove. Nakon što je 1898. godine, stekla srednjoškolsko obrazovanje, Mari se upisala koledž za žene u Velingtonu. Potom je 1899. nastavila školovanje na Univerzitetskom koledžu Viktorija, a od 1901. godine i na Univerzitetskom koledžu u Oklandu, na kome je stekla diplomu 1902. godine.[2]
Da bi usavršila svoja znanja iz medicine, Meri Bler je otputovala u Englesku, i na Londonskom medicinskom fakultetu za ženenastavila dalje školovanje. Posle dobijenih kvalifikacija lekara i hirurga na Univerzitetu u Londonu, 1907. godine, provela je više od dvadeset godina u Kraljevskoj bolnici u Londonu, a od 1908. do 1911. bila je asistent na anesteziji, bolnički hirurg i stariji asistent na pedijatriji. Pored bavljenja privatnom prakse, prvo u Kensingtonu, potom u Vestminsteru, dr Meri je paralelno držala predavanja i radila na Projektu za javnu službu.[3]
Britanija je 4. avgusta 1914. objavila rat Nemačkoj. U prvih pet meseci rata, do januara 1915. godine, preko 1.000.000 muškaraca javilo se u aktivnu službu. Međutim, kako nije bilo dovoljno muškaraca da se suprotstave rastućim žrtvama, uvedena je regrutacija marta 1916. kojom je tokom Prvog svetskog rata, regrutovanje oko 2,5 miliona ljudi. Među njima je bila i dr Meri Bler, koja je prihvatila ponudu dr Elsi Inglis u uključila se u rad jedne od jedinica Bolnice škotskih žena za službu u inostranstvu.[1]
Po povratku iz Francuske dr Meri Bler je do kraja Prvog svetskog rata (1919) radila kao civilni lekar u pomoćnom korpusu vojske kraljice Marije u bolnici u Islevortu. Posle rata ostala je u Engleskoj, baveći se privatnom praksom u akušerstvu i ginekologiji.[1]
Preminula je 1962. u 81. godini života.[1]
Sa Srbima u Velikom ratu[uredi | uredi izvor]
Avgusta 1915. godine dr Meri Bler ja zajedno sa delom žena pripadnica organizacije Bolnica Škotskih žena, koje su bile pod njenom komandom poslata u Srbiju kao ispomoć bolnici dr Alise Hačinson koja je radila u Valjevu. Kada se doktorica Bler sa svojih šesnaest saradnica iskrcala uu Solunu u drugoj polovini meseca oktobra, Srbija već bila u povlačenju prema Grčkoj.[4] tako da joj je naređeno da se vrate kući, uz obrazloženje da u Srbiji nema posla za njih. Ovu naredbu dr Meri nije izvršila, veće se sa svojim saradnicam nastanila u prostorije harema jedne napuštene turske kuće na jednom brdašcetu nedaleko od Soluna, i tu bila na čekanju.[5]
Kada se početkom decembra ukaza se potreba za otvaranjem jedne bolničke jedinice, za prihvat izbeglica iz Srbije. 9. decembra doktorica Bler je zajedno sa doktoricom Anderson, i ser Edvardom Bojlon u pratnji doktora Durića kranula za Monastir (Bitolj), uz finansijsku podršku Srpskog Potpornog Fonda. Prenoćila je sa saradnicima jednu noć u Vodeni, a dve u Florini.[5]
U Vodeni je bilo oko 150 izbeglih porodica, među kojima je njih 50 zahtevalo neposrednu (hitnu) pomoć, a kasnije i negu od nekoliko nedelja.[5]
U Florini (koja je severnije, i bliža srpskoj granici) stanje je bilo još i gore, jer je bilo nešto ranjenih srpskih vojnika, učesnika borbi oko Ohridskog jezera, gladnih, izranjavljenih stopala, i još šest do sedam stotina izbeglica. Po dogovoru sa ser Edvardom Bojlom koji se postarao oko njihovog smeštaja, dr Meri Bler, uz pomoć jednog doktora i šest medicinskih sestara iz obližnje (ruske) bolnice, organizovala njihovo zdravstveno zbrinjavanje.[5]
Uprkos svim poteškoćama koje su postojale u Solunu dr Meri je uspela da organizuje premeštanje bolesnika i izbeglica na dalje lečenje iz Florina i Vodene u privremenu bolnicu u Solunu. Kada je stigla je ponuda francuske vlade da se izbeglice i bolesnici besplatno prevezu do Ajača i tamo smeste, dr Meri je organizovala njihovu evakuaciju u nekoliko grupa i sa svakom grupom je išao i izvestan broj osoblja kako bi brinuo o izbeglicama sve vreme putovanja.[2]
Simbolično, na dan Božića, 25. decembra 1915. krenula je prva grupa sa trista izbeglica, kojom je rukovodila dr Meri Bler. Brod „Amazon“ sa izbeglicama plovio je preko Mediterana ka konačnoj destinaciji – ostrvu Korzika.[5]
Po dolasku na Korziku dr Meri Bler ne samo da je učestvovala u osnivanju Bolnice škotskih žena - Jedinica Korzika na Korzici, već je bila i njena prva upravnica. Bolnica škotskih žena u Ajaču na Korzici, koja je na početku imala kapacitet od 60 postelja, od kojih je 40 bilo namenjeno muškarcima i 20 ženama zvanično je počela sa radom 8. oktobra 1915. i radila je do aprila 1919. godine.[2]
Priznanja[uredi | uredi izvor]
Za posebne zaluge u zbrinjavanju izbeglog srpskog naroda u Velikom ratu, Kraljevina SHS odlikovala je dr Meri Bler Ordenom Svetog Save, IV reda.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Monica Cronin, Curator, The great women of anaesthesia: Mary Alice Blair, Dec 19, 2016. London School of Medicine for Women, New Zealand, Research, Scottish Women's Hospitals, University of New Zealand, University of Otago, Women
- ^ a b v g Slavica Popović-Filipović, Serbs on Corsica in the Great War – Part 2 Serbian Medical Society, Section for History of Medicine, Belgrade, Serbia
- ^ McLaren 1919
- ^ McLaren 1919, str. 227–242
- ^ a b v g d „Projekat Rastko: Brana Dimitrijević : Bolnica škotskih žena na Korzici”. www.rastko.rs. Pristupljeno 26. 12. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- McLaren, Eva Shaw (1919). A History of Scottish Women’s Hospital. London, New York, Toronto: Hodder and Stroughton.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- WW1 - The Scottish Women’s Hospitals (1914-1919) (jezik: engleski)
- Scottish Women's Hospitals (jezik: engleski)
- Dr Agnes Bennett at The Australian Women's Register Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. januar 2015) (jezik: engleski)
