Pređi na sadržaj

Mesje 87

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
M87
Mlaz materije dug 5000 svetlosnih godina izbačen iz objekta M87
Podaci posmatranja (J2000.0 epoha)
SazvežđeDevica
Rektascenzija12h 30m 49,4s[1]
Deklinacija+ 12° 23" 26'
Crveni pomak0,004233[2]
Heliocentrična radijalna brzina1266 km/s[2]
Udaljenost16,293 Mpc[3]
Prividna veličina (V)8,6
Vrstaeliptična galaksija
Veličina8,30' x 6,6'
Pozicioni ugao (V)170°
Fotografska magnituda
(B filter)		9,6
Ostale oznake
NGC 4486, UGC 7654, MCG 2-32-105, CGCG 70-139, ARP 152, VCC 1316, IRAS 12282+1240, 3C 274, Virgo A, PGC 41361
Vidi još: Galaksija, Spisak galaksija

Mesje 87 (M87) je eliptična galaksija u sazvežđu Devica koja se nalazi u Mesjeovom katalogu objekata dubokog neba sa oko 1 trilion zvezda. Ona je jedna od najmasivnijih galaksija u lokalnom svemiru.[n. 1] Mesje 87 ima veliku populaciju zbijenih zvezdanih jata - oko 12.000 u poređenju sa 150–200 koji kruže oko Mlečnog puta - i mlaz energetične plazme koji potiče iz jezgra i proteže se u najmanje 1.500 parseka (4.900 svetlosnih godina), putujući relativističkom brzinom. To je jedan od najsjajnijih radio izvora na nebu i popularna je meta kako za amatere tako i za profesionalne astronome.

Deklinacija objekta je + 12° 23' 26" a rektascenzija 12h 30m 49,4s. Prividna veličina (magnituda) objekta M87 iznosi 8,6 a fotografska magnituda 9,6. Nalazi se na udaljenosti od 16,293 miliona parseka od Sunca. M87 je još poznat i pod oznakama NGC 4486, UGC 7654, MCG 2-32-105, CGCG 70-139, ARP 152, VCC 1316, IRAS 12282+1240, 3C 274, Virgo A, PGC 41361.

Istorija posmatranja

[uredi | uredi izvor]

Godine 1781, francuski astronom Šarl Mesje objavio je katalog od 103 objekta koji su imali nebulozan izgled kao deo spiska namenjenog identifikaciji objekata koji bi se inače mogli pomešati sa kometama. U kasnijoj upotrebi, svaki unos u katalogu imao je prefiks „M“. Tako je M87 bio osamdeset sedmi objekat naveden u Mesjeovom katalogu.[7] Tokom 1880-ih, taj objekat je uključen kao NGC 4486 u Novi opšti katalog maglina i zvezdanih jata koji je sastavio dansko-irski astronom Johan Drejer, a koji je on zasnovao prvenstveno na zapažanjima engleskog astronoma Džona Heršela.[8]

Godine 1918, američki astronom Heber Kartis iz Likske opservatorije primetio je nedostatak spiralne strukture kod M87 i uočio „čudan ravan zrak ... očigledno povezan sa jezgrom tankom linijom materije“. Zrak se najsjajnije pojavljivio u blizini galaktičkog centra.[9] Sledeće godine, supernova unutar M87 dostigla je vrhunac fotografske magnitude od 21,5, mada se o ovom događaju nije bilo izveštaja dok ruski astronom Inokenti A. Balanovski nije pregledao fotografske ploče 1922. godine.[10][11]

Identification as a galaxy

[uredi | uredi izvor]
Hubble classified galaxies according to their shape: ellipticals, lenticulars and spirals. Ellipticals and spirals have further categories.
U Hablovoj galaktičkoj klasifikacionoj shemi, M87 je E0 galaksija

Godine 1922. američki astronom Edvin Habl je kategorisao M87 kao jednu od svetlijih globularnih maglina, jer joj je nedostajala bilo kakva spiralna struktura, ali kao i spiralne magline, čini se da pripada porodici negalaktičkih maglina.[12] Godine 1926, on je proizveo novu kategorizaciju, razlikujući ekstragalaktičke od galaktičkih maglina, od kojih su prve nezavisni zvezdani sistemi. M87 je klasifikovan kao tip eliptične ekstragalaktičke magline bez očiglednog izduženja (klasa E0).[13]

Godine 1931. Habl je opisao M87 kao člana jata Devica i dao privremenu procenu od 1,8 miliona parseka (5,9 miliona svetlosnih godina) od Zemlje. Tada je to bila jedina poznata eliptična maglina za koju su se mogle videti pojedinačne zvezde, mada je istaknuto da se na takvim rastojanjima ne mogu razlikovati globularna jata od pojedinačnih zvezda.[14] U svom Carstvu maglina iz 1936. godine, Habl ispituje tadašnju terminologiju; neki astronomi su vangalaktičke magline označili kao spoljne galaksije na osnovu toga što su bili to zvezdani sistemi na velikim udaljenostima od naše galaksije, dok su drugi preferirali konvencionalni termin ekstragalaktičke magline, jer je galaksija tada bila sinonim za Mlečni put.[15] Nasavilo se sa označavanjem M87 kao ekstragalaktičke magline, bar do 1954.[16][17]

Savremena istraživanja

[uredi | uredi izvor]

Godine 1947, identifikovan je prominentni radio izvor, Devica A, koji se preklapao sa lokacijom M87.[18] Taj izvor je potvrđen kao M87 do 1953. godine, a kao uzrok predložen je linearni relativistički mlaz koji izlazi iz jezgra galaksije. Ovaj mlaz se protezao od jezgra pod pozcionim uglom od 260° do ugaone udaljenosti od 20″ sa ugaonom širinom od 2″.[16] U periodu 1969–70 utvrđena je da je snažna komponenta radio emisije usko usklađena sa optičkim izvorom mlaza.[19] Godine 1966, raketa Aerobi 150 Američke mornaričke istraživačke laboratorije identifikovala je Devicu X-1, prvi rendgenski izvor u Devici.[20][21] Raketa Aerobi, lansirana sa lansirnog centra Vajt Sands 7. jula 1967. godine, proizvela je dodatne dokaze da je izvor Devica X-1 radio galaksija M87.[22] Naknadna rentgenska posmatranja HEAO 1 i Ajnštajnove opservatorije pokazala su složen izvor koji je obuhvatio aktivno galaktičko jezgro M87.[23] Međutim, postoji malo centralne koncentracije rendgenske emisije.[19]

Najbliži NGC/IC objekti

[uredi | uredi izvor]

Sledeći spisak sadrži deset najbližih NGC/IC objekata.[c]

Ime Udaljenost od NGC 4486
(uglovnih minuta)[24][c] 		Rektascenzija (J2000)[24] Deklinacija (astronomija) (J2000)[24] Tip[24]
IC 3443 0,12 12h 31m 15,6s +12° 19′ 56″ eliptična galaksija (E-S0)
NGC 4486A 0,12 12h 30m 57,7s +12° 16′ 16″ eliptična galaksija (E2)
NGC 4486B 0,12 12h 30m 32,0s +12° 29′ 26″ eliptična galaksija (E0)
NGC 4478 0,15 12h 30m 17,3s +12° 19′ 43″ eliptična galaksija (E2)
NGC 4476 0,21 12h 29m 59,0s +12° 20′ 55″ eliptična galaksija (E-S0)
IC 3463 0,32 12h 32m 5,0s +12° 19′ 12″ dvostruka zvezda (*2)
IC 3459 0,35 12h 31m 55,9s +12° 10′ 29″ nepravilna galaksija (Im)
IC 3440 0,37 12h 31m 5,1s +12° 1′ 46″ eliptična galaksija (E0)
IC 3445 0,37 12h 31m 19,4s +12° 44′ 16″ eliptična galaksija (E?)
IC 3457 0,37 12h 31m 51,4s +12° 39′ 26″ eliptična galaksija (E3)

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ "local universe" is not a strictly defined term, but it is often taken as that part of the universe out to distances between about 50 million to a billion light-years.[4][5][6]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lambert, S. B.; Gontier, A.M. (januar 2009). „On radio source selection to define a stable celestial frame”. Astronomy and Astrophysics. 493 (1): 317—323. Bibcode:2009A&A...493..317L. doi:10.1051/0004-6361:200810582 Slobodan pristup.  See the tables in particular.
  2. ^ a b SIMBAD baza podataka, Strazburški centar astronomskih podataka (CDS), Strazbur
  3. ^ NASA/IPAC vangalaktička baza podataka - NED, JPL, Caltech, Kalifornija http://nedwww.ipac.caltech.edu/
  4. ^ „The Local Universe”. International Astronomical Union Division H. University of Leiden. Arhivirano iz originala 23. 06. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2018. 
  5. ^ Courtois, H. M.; Pomarède, D.; Tully, R. B.; et al. (avgust 2013). „Cosmography of the Local Universe”. The Astronomical Journal. 146 (3): 69. Bibcode:2013AJ....146...69C. S2CID 118625532. arXiv:1306.0091 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-6256/146/3/69. 
  6. ^ „Local Universe”. Department of Astronomy, University of Wisconsin-Madison. University of Wisconsin-Madison. Arhivirano iz originala 10. 01. 2021. g. Pristupljeno 1. 5. 2018. 
  7. ^ Basu, B.; Chattopadhyay, T.; Biswas, S. N. (2010). An Introduction to Astrophysics (2nd izd.). New Delhi: PHI Learning Pvt. Ltd. str. 278. ISBN 978-81-203-4071-8. 
  8. ^ Dreyer, J. L. E. (1888). „A New General Catalogue of Nebulae and Clusters of Stars, being the Catalogue of the late Sir John F.W. Herschel, Bart., revised, corrected, and enlarged”. Memoirs of the Royal Astronomical Society. 49: 1—237. Bibcode:1888MmRAS..49....1D. 
  9. ^ Curtis, H. D. (1918). „Descriptions of 762 Nebulae and Clusters Photographed with the Crossley Reflector”. Publications of the Lick Observatory. 13: 9—42. Bibcode:1918PLicO..13....9C. 
  10. ^ Hubble, E. (oktobar 1923). „Messier 87 and Belanowsky's Nova”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 35 (207): 261—263. Bibcode:1923PASP...35..261H. doi:10.1086/123332 Slobodan pristup. 
  11. ^ Shklovskii, I. S. (avgust 1980). „Supernovae in Multiple Systems”. Soviet Astronomy. 24: 387—389. Bibcode:1980SvA....24..387S. 
  12. ^ Hubble, E. P. (oktobar 1922). „A general study of diffuse galactic nebulae”. The Astrophysical Journal. 56: 162—199. Bibcode:1922ApJ....56..162H. doi:10.1086/142698. 
  13. ^ Hubble, E. P. (decembar 1926). „Extragalactic nebulae”. The Astrophysical Journal. 64: 321—369. Bibcode:1926ApJ....64..321H. doi:10.1086/143018. 
  14. ^ Hubble, E.; Humason, M. L. (jul 1931). „The Velocity-Distance Relation among Extra-Galactic Nebulae”. The Astrophysical Journal. 74: 43—80. Bibcode:1931ApJ....74...43H. doi:10.1086/143323. 
  15. ^ Hubble, E. P. (1936). The realm of the nebulae. Mrs. Hepsa Ely Silliman Memorial Lectures, 25. New Haven: Yale University Press. ISBN 9780300025002. OCLC 611263346. Arhivirano iz originala 5. 9. 2015. g. (pp. 16–17)
  16. ^ a b Baade, W.; Minkowski, R. (januar 1954). „On the Identification of Radio Sources”. The Astrophysical Journal. 119: 215—231. Bibcode:1954ApJ...119..215B. doi:10.1086/145813. 
  17. ^ Burbidge, G. R. (septembar 1956). „On Synchrotron Radiation from Messier 87”. The Astrophysical Journal. 124: 416—429. Bibcode:1956ApJ...124..416B. doi:10.1086/146237. 
  18. ^ Stanley, G. J.; Slee, O. B. (jun 1950). „Galactic Radiation at Radio Frequencies. II. The Discrete Sources”. Australian Journal of Scientific Research A. 3 (2): 234—250. Bibcode:1950AuSRA...3..234S. doi:10.1071/ch9500234. 
  19. ^ a b Turland, B. D. (februar 1975). „Observations of M87 at 5 GHz with the 5-km telescope”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 170 (2): 281—294. Bibcode:1975MNRAS.170..281T. doi:10.1093/mnras/170.2.281 Slobodan pristup. 
  20. ^ Drake, S. A. „A Brief History of High-Energy Astronomy: 1965–1969”. NASA HEASARC. Arhivirano iz originala 14. 5. 2012. g. Pristupljeno 28. 10. 2011. 
  21. ^ Charles, P. A.; Seward, F. D. (1995). Exploring the X-ray universe. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. str. 9. ISBN 978-0-521-43712-7. 
  22. ^ Bradt, H.; Naranan, S.; Rappaport, S.; Spada, G. (jun 1968). „Celestial Positions of X-ray Sources in Sagittarius”. The Astrophysical Journal. 152 (6): 1005—1013. Bibcode:1968ApJ...152.1005B. doi:10.1086/149613. 
  23. ^ Lea, S. M.; Mushotzky, R.; Holt, S. S. (novembar 1982). „Einstein Observatory solid state spectrometer observations of M87 and the Virgo cluster”. Astrophysical Journal, Part 1. 262: 24—32. Bibcode:1982ApJ...262...24L. doi:10.1086/160392. hdl:2060/19820026438 Slobodan pristup. 
  24. ^ a b v g Rezultati za NGC 4486. „NASA/IPAC Extragalactic Database”. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Mesje 87 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месје_87&oldid=28428792”