Месје 31

С Википедије, слободне енциклопедије
М31
M31.jpg
Подаци посматрања (J2000.0 епоха)
Страно имеAndromeda nebula
СазвежђеАндромеда
Ректасцензија0h 42m 44,3s
Деклинација+ 41° 16" 8'
Црвени помак-0,001004[1]
Хелиоцентрична радијална брзина-301 km/s[1]
Удаљеност0,834 Mpc[2]
Привидна величина (V)3,5
Врстаспирална галаксија
Величина189,10' x 61,7'
Позициони угао (V)35°
Фотографска магнитуда
(Б филтер)
4,3
Остале ознаке
NGC 224, UGC 454, MCG 7-2-16, CGCG 535-17, PGC 2557
Види још: Галаксија, Списак галаксија
Галаксија Андромеда

Андромедина галаксија или М31 (Месје 31) или NGC 224 је спирална галаксија у сазвежђу Андромеда која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба.

Андромедина галаксија је удаљена је од Млечног пута приближно 2,5 милиона светлосних година.[3] Донедавно се сматрало да је највећа галаксија у Локалној групи, која се састоји од Андромеде, Млечног пута, галаксије Троугао и још тридесетак мањих галаксија. Скорија истраживања показују како Млечни пут садржи више тамне материје и највероватније је најмасивнија галаксија. Међутим, најновија посматрања Шпицер свемирским телескопом, открила су да Андромеда садржи приближно билион (1012) звезда, што је далеко више од Млечног пута.[4] Андромеда је на тамном ноћном небу видљива и голим оком и представља један од најсјајнијих објеката, али је због светлосног загађења у великим градовима видљив само централни део галаксије, док је пун пречник исте седам пута већи од пречника пуног месеца. Деклинација објекта је + 41° 16' 8" а ректасцензија 0h 42m 44,3s. Привидна величина (магнитуда) објекта М31 износи 3,5 а фотографска магнитуда 4,3. Налази се на удаљености од 0,834 милиона парсека од Сунца. М31 је још познат и под ознакама NGC 224, UGC 454, MCG 7-2-16, CGCG 535-17, Andromeda nebula, PGC 2557.

Виријална маса галаксије Андромеда истог је реда величине као и Млечни пут, са око 1 билион Сунчевих маса (2,0 × 1042 килограма). Масу било које галаксије тешко је проценити са било којом тачношћу, али дуго се мислило да је галаксија Андромеда масивнија од Млечног пута са маргином од неких 25% до 50%. Ово је доведено у питање студијом из 2018. године која је навела нижу процену масе галаксије Андромеда,[5] у комбинацији са прелиминарним извештајима о студији из 2019. године која процењује већу масу Млечног пута.[6][7] Галаксија Андромеда има пречник од око 220,000 ly (0,067452 kpc), што је чини највећим чланом Локалне групе у погледу продужења, ако не и масе.

Број звезда садржаних у галаксији Андромеда процењује се на један билион (1×1012), или отприлике два пута више од броја процењеног за Млечни пут.[8]

У другој деценији 20. века примећено је да се Андромеда приближава Млечном путу.[9] Очекује се да ће се галаксије Млечни пут и Андромеда спојити за око 4,5 милијарди година.[10][11] Андромеда се приближава брзином од преко 100 километара у секунди и у неком једном тренутку две галаксије ће се почети спајати, као и црне рупе у њиховим средиштима стварајући нову већу галаксију, али звезде су веома удаљене једне од других и оне у спајању могу проћи једне поред других без судара.[12] То спајање може довести до формирања гигантске елиптичне галаксије[13] или велике лентикуларне галаксије.[14] Са привидном магнитудом од 3,4, галаксија Андромеда је међу најсјајнијим Месјеовим објектима,[15] чинећи је видљивом голим оком са Земље ноћу без месечине,[16] чак и када се гледа из подручја са умереним светлосним загађењем.

Најближи NGC/IC објекти[уреди | уреди извор]

Следећи списак садржи десет најближих NGC/IC објеката.[a]

Име Удаљеност од NGC 224
(угловних минута)[2][a]
Ректасцензија (J2000)[2] Деклинација (астрономија) (J2000)[2] Тип[2]
NGC 221 0,4 0h 42m 41,8s +40° 51′ 57″ елиптична галаксија (Е2)
NGC 205 0,72 0h 40m 22,1s +41° 41′ 7″ елиптична галаксија (E5)
NGC 206 0,76 0h 40m 32,3s +40° 44′ 18″ део галаксије (GxyP)
NGC 317A 4,51 0h 57m 39,0s +43° 48′ 5″ спирална галаксија (S0)
NGC 317B 4,51 0h 57m 40,5s +43° 47′ 31″ пречкаста спирална галаксија (SBbc)
NGC 218 5,03 0h 46m 32,0s +36° 19′ 32″ спирална галаксија (Sc)
IC 1550 5,51 0h 24m 27,8s +38° 11′ 7″ спирална галаксија (S0)
NGC 272 5,86 0h 51m 26,0s +35° 49′ 18″ група звезда (*Grp)
NGC 389 6,63 1h 8m 29,8s +39° 41′ 42″ спирална галаксија (S0-a)
NGC 393 6,67 1h 8m 36,9s +39° 38′ 38″ елиптична галаксија (E-S0)

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б SIMBAD база података, Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур
  2. ^ а б в г д NASA/IPAC вангалактичка база података - NED, JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/
  3. ^ Логос 2017, стр. 280.
  4. ^ "The median values of the Milky Way and Andromeda masses are MG = 0,8+0,4
    −0,3
    ×1012 M
    and MA = 1,5+0,5
    −0,4
    ×1012 M
    at a 68% level" Peñarrubia, Jorge; Ma, Yin-Zhe; Walker, Matthew G.; McConnachie, Alan W. (29. 7. 2014). „A dynamical model of the local cosmic expansion”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 433 (3): 2204—2222. Bibcode:2014MNRAS.443.2204P. S2CID 119295582. arXiv:1405.0306Слободан приступ. doi:10.1093/mnras/stu879. , but compare "[we estimate] the virial mass and radius of the galaxy to be 08×10^12 ± 01×10^12 M (1,59×1043 ± 2,0×1042 kg)" Kafle, Prajwal R.; Sharma, Sanjib; Lewis, Geraint F.; et al. (1. 2. 2018). „The Need for Speed: Escape velocity and dynamical mass measurements of the Andromeda Galaxy”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 475 (3): 4043—4054. Bibcode:2018MNRAS.475.4043K. ISSN 0035-8711. S2CID 54039546. arXiv:1801.03949Слободан приступ. doi:10.1093/mnras/sty082. 
  5. ^ Kafle, Prajwal R.; Sharma, Sanjib; Lewis, Geraint F.; et al. (1. 2. 2018). „The Need for Speed: Escape velocity and dynamical mass measurements of the Andromeda Galaxy”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 475 (3): 4043—4054. Bibcode:2018MNRAS.475.4043K. ISSN 0035-8711. S2CID 54039546. arXiv:1801.03949Слободан приступ. doi:10.1093/mnras/sty082. 
  6. ^ "Milky Way tips the scales at 1.5 trillion solar masses" (11 March 2019). AstronomyNow.com. Retrieved 13 July 2019.
  7. ^ Mahon, Chris (20 May 2018). "New Research Says the Milky Way Is Far Bigger Than We Thought Possible." Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2020) OuterPlaces.com. Retrieved 13 July 2019.
  8. ^ Peñarrubia, Jorge; Ma, Yin-Zhe; Walker, Matthew G.; McConnachie, Alan W. (29. 7. 2014). „A dynamical model of the local cosmic expansion”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 433 (3): 2204—2222. Bibcode:2014MNRAS.443.2204P. S2CID 119295582. arXiv:1405.0306Слободан приступ. doi:10.1093/mnras/stu879. 
  9. ^ Логос 2017, стр. 290.
  10. ^ Mike Wall (8. 2. 2019). „We Finally Know When Our Milky Way Will Crash Into the Andromeda Galaxy”. Future US, Inc. Приступљено 18. 5. 2020. 
  11. ^ Nadia Drake (8. 2. 2019). „Our galaxy is due to crash into its neighbor—but when? Measurements from the Gaia spacecraft have adjusted predictions for when and how the Milky Way will collide with the nearby Andromeda galaxy.”. National Geographic Partners, LLC. Приступљено 18. 5. 2020. 
  12. ^ Логос 2017, стр. 293.
  13. ^ „NASA's Hubble Shows Milky Way is Destined for Head-On Collision”. NASA. 31. 5. 2012. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2014. Приступљено 12. 7. 2012. 
  14. ^ Ueda, Junko; Iono, Daisuke; Yun, Min S.; et al. (2014). „Cold molecular gas in merger remnants. I. Formation of molecular gas disks”. The Astrophysical Journal Supplement Series. 214 (1): 1. Bibcode:2014ApJS..214....1U. S2CID 716993. arXiv:1407.6873Слободан приступ. doi:10.1088/0067-0049/214/1/1. 
  15. ^ Frommert, Hartmut; Kronberg, Christine (22. 8. 2007). „Messier Object Data, sorted by Apparent Visual Magnitude”. SEDS. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2007. Приступљено 27. 8. 2007. 
  16. ^ „M 31, M 32 & M 110”. 15. 10. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]