Metaloterapija

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Metaloterapija (od grč. reči metallon = metal i lat reči therapy = terapija, lečenje) jedan je od metoda lečenja ili terapije bolesti spoljašnjom primenom metalnih ploča.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Metali su svoju primenu u medicini imali čak nekoliko stotina godina p. n. e. Tokom ovog perioda, drevni Asirci, Egipćani i Kinezi su koristili metale u lečenju raznih tegoba. Cink se aplikovao lokalno sa ciljem da dođe do bržeg zarastanja rana, a kao antibakterijsko sredstvo korišćeno je srebro. Tradicionalni kineski lekari su arsen-trioksid koristili kao antiseptik u lečenju reumatoidnih oboljenja, sifilisa i psorijaze. Tretman ovim metalima je tada više bio zasnovan na iskustvima i narodnom verovanju nego na racionalnom korišćenju ovih metala.[2]

Metaloterapija je vrsta terapije koju je prvi put1848. godine formulisan kao sistem lečenja francuski lekar dr Viktor Burk (1822–1884). Metod je zahvaljujući Žan-Martenu Šarkou, koji je ovu metodu koristio u lečenju histerije, posebno histerične anestezije i paralize, primenom metala, uglavnom bakra, na zahvaćena područja, po njenom izumitelju nazivana burkizam (fr. burqism).[3]

Viktor Burk počev od 1849 tvrdio je da u određenim uslovima narušenih opštih i posebnih senzacija, povratak senzibiliteta može biti izazvan kožnim primenama određenih metala.[4] Iako isti metal po Burkeu ne utiče podjednako na sve pacijente; postoji idiosinkrazija prema ovom ili onom metalu. Konkretan metal se lako utvrđuje uzastopnom primenom u trajanju od nekoliko minuta ploča ili pločica od zlata, cinka, bakra ili gvožđa na zahvaćenim delovima tela. M. Burk je takođe naveo, da i pored mnogo neverice, da vraćanje senzibiliteta stoji u direktnoj vezi sa nekim opštim morbidnim stanjem, i da se iz spoljne aplikacije dobija indikacija za unutrašnju primenu istog metala.[5]

Tokom ponovljenih epidemija kolere sredinom devetnaestog veka, Burk je preporučio preventivno i korektivno uzimanje bakra, nakon što je primetio da radnici u topionici nisu zahvaćeni bolešću. Mehanizmi antibakterijskog delovanja bakra su od tada razjašnjeni i legitimišu Burkovu kampanju protiv kolere. Burk je takođe zagovarao gutanje bakar-sulfata za lečenje dijabetesa. Današnji nalazi o crevnoj mikrobioti i načinu na koji ovi organizmi utiču na regulaciju šećera u krvi podržavaju Burkove tvrdnje, koje se dugi niz godina smatraju nateranim.

Doktor Burk, koji je izmislio ovaj metod lečenja i bio dostojan lekar, ipak je preuveličao profilaktičke i kurativne prednosti primene metala. Kucao je na mnoga vrata, ali uzalud. Nadao se da će testirati vrednost svojih zapažanja u bolničkim odeljenjima. Uvek je bio uporan, ali je naišao na prezir što bi moglo objasniti njegova preterivanja. U domenu bolničkih lekara i profesora medicinskih fakulteta, Burk je smatran previše empirijskim, a neki su ga čak i odbacili kao nadrilekara. Burk je 7. februara 1851. odbranio svoju tezu o anesteziji i bolnim mišićnim senzacijama u odnosu na histeriju, među ostalim nervnim poremećajima.[6]

Metodu je s kraja 19. veku oživeo utemeljivač savremene neurologije Žan-Marten Šarko (1825 —1893),[7] koji je zainteresovan za metaloterapiju, delovao hrabro, pozivajuči Burka da ponovi svoje eksperimente u njegovom odeljenju Saletrije što je, kasnije dovelo do važnih naučnih doprinosa,[6] poput lečenje oduzetih delova kod histeričnih i živčano bolesnih primenom metalnih ploča postavljenih na obolela mesta.[8]

U skladu sa tradicijom, Burk je verovao da može da izleči histeričnu anesteziju i paralizu primenom metalnih ploča. Ovu praksu je nazvao eksternom metaloterapijom, kojoj je sledilo ono što je on nazvao metaloskopija, ili određivanje specifične osetljivosti svakog pacijenta na dati metal. Razvio je razne instrumente: kompas kojim je precizno odredio osetljivost, kao i nekoliko dinamometara za merenje mišićne sile. Takođe je izmislio različite postupke za nanošenje metalnih ploča. Nakon 25 godina istraživanja i prelaska iz bolnice u bolnicu, Burk je bio zadovoljan saznanjem da je Udrućenje biologičara imenovao komisiju od 3 stručnjaka za procenu njegovih rezultata, među kojima su bili: Charcot, Jules Luys (1828–1897) i Victor Dumontpallier (1826–1899). Komisija je izradila dva uzastopna izveštaja, 1877. i 1878. godine, koji su potvrdili Burkove glavne nalaze.[9]

Tradicionalna primena metaloterapije[uredi | uredi izvor]

Metaloterapija je upotreba metala kao terapije. Ovaj termin se odnosi i na primenu određenih metala u obliku narukvice, prstena, privezaka.

Metal je jednostavno telo čija se sledeće fizičke karakteristike koriste u metaloterapiji:[10]

  • metalni sjaj
  • dobra provodljivost (sposobnost metala da prenosi toplotu i elektricitet).
  • metaloza, emisija, u organizmu, metalnih čestica koje dolaze iz metalnih proteza. Ovo se odražava na habanje proteze koje uzrokuje prisustvo metalnih čestica lokalno, regionalno ili po celom telu.

Metaloterapija se zasniva na dodiru sa spoljašnjim delovima tela jednostavnih diskova od raznih metala, od kojih se traže različiti terapijski rezultati. Rezultati lečenja koji se postiću metaloterapijom su posledica dodira sa mentalom, a ne bilo kakvih posebnih karakteristika koje proizilaze iz samih metala.[1] Da je to tako tvrde neki istraživači kojismatraju da se svi fenomeni opisani posle primene metala mogu proizvesti diskovima od drveta, i da su rezultati lečenja koji se postižu posledica mentalnih efekata, a ne bilo kakvih posebnih vrlina koje proizilaze iz samih metala.[1][11]

Ova tehnika se ponekad koristi u reumatologiji, a zasniva se na primeni bakarnih prstenova.

Savremena primena metala u terapiji[uredi | uredi izvor]

U skladu sa idejom da se zdravi sisari oslanjaju na (bio-esencijalne) metale za normalno funkcionisanje otprilike trećine svojih proteina i enzima, veliki broj lekova je na bazi metala i veliki napori se ulažu u razvoj lekove treće generacije, kao i na stvaranje novih lekova na bazi metala.[12]

Danas je poznato da kompleksi metala poseduju antibakterijsko, antitumorsko i antifungicidno dejstvo, pa se koriste u modernoj medicini u tretmanu infekcija i karcinoma.[13] Revolucija u terapiji lekovima koji sadrže metale (metalne jone) počinje 1960-ih godina otkrićem cisplatine. Cisplatinu je prvi sintetisao Mišel Perone 1844. godine, a hemijsku strukturu cisplatine je prvi objasnio Alfred Vener 1883. godine. Biofizičar Barnet Rozenberg sa Državnog Univerziteta u Mičigenu je prvi otkrio da cisplatina poseduje i antitumorska svojstva.[13]

Cisplatina je danas najupotrebljivaniji hemioterapeutik koji se koristi u lečenju različitih tipova maligniteta poput neoplazmi pluća, dojke, cerviksa, testisa, mokraćne bešike, mozga i u terapiji melanoma.[14][15][16]

Da bi teški metali ušli u kliničku primenu, bio je potreban dug vremenski period, jer pojedini metali u organizmu nemaju biološku funkciju. Posebno je interesantno da cisplatina kao jedan od najčešeće korišćenih lekova u terapiji različitih tipova karcinoma u svojoj strukturi sadrži platinu koja u našem organizmu nema biološku ulogu.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Therapy | Search Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com. Pristupljeno 2022-02-01. 
  2. ^ Petar Čanović, Antitumorski efekat novosintetisanih kompleksa rutenijuma(II) na tumorske ćelije in vitro FAKULTET MEDICINSKIH NAUKA UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
  3. ^ „Metallotherapy”. The American Journal of Dental Science. 11 (4): 173—176. 1877. PMC 6101852 Slobodan pristup. PMID 30752943. 
  4. ^ Dumontpallier, M.; Charcot, Mm.; Luys; Dumontpallier (1878). „Second Report On The Metallotherapy And Metalloscopy Of Dr. Burq”. The British Medical Journal. 2 (928): 548—552. ISSN 0007-1447. 
  5. ^ „Metallotherapy.” (PDF). American Journal of Dental Science. 
  6. ^ a b Raymond F: Leçons sur les maladies du système nerveux (année 1894–1895). Paris, Octave Doin, 1896.
  7. ^ Walusinski, Olivier (2017). „Jean-Martin Charcot (1825–1893): A Treatment Approach Gone Astray?”. European Neurology (na jeziku: engleski). 78 (5-6): 296—306. ISSN 0014-3022. PMID 29073632. doi:10.1159/000481940. 
  8. ^ Charcot JM. Lectures on the diseases of the nervous system delivered at the Salpêtrière. London. 1877.
  9. ^ Charcot JM: Œuvres complètes. Métallothérapie et hypnotisme, électrothérapie. Tome IX. Paris, Bureaux du Progrès Médical et Lecrosnier & Labé, 1890.
  10. ^ „Métallothérapie”. Vulgaris Médical (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-02-01. 
  11. ^ „Metallotherapy - definition, etymology and usage, examples and related words”. www.finedictionary.com. Pristupljeno 2022-02-01. 
  12. ^ Marcel Gielen (Editor), Edward R. T. Tiekink (Editor). Metallotherapeutic Drugs and Metal-Based Diagnostic Agents: The Use of Metals in Medicine ISBN 978-0-470-86403-6 October 2008 638 Pages
  13. ^ a b Chohan ZH, Arif M, Akhtar MA, Supuran CT. Metal-Based Antibacterial and Antifungal Agents: Synthesis, Characterization, and In Vitro Biological Evaluation of Co(II), Cu(II), Ni(II), and Zn(II) Complexes With Amino Acid-Derived Compounds. Bioinorganic Chemistry and Applications. 2006;2006:83131.
  14. ^ Lippert B. Cisplatin: Chemistry and Biochemistry of a Leading Anticancer Drug. John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, USA. 2006.
  15. ^ Barabas K, Milner R, Lurie D, Adin C. Cisplatin: a review of toxicities and therapeutic applications. Vet Comp Oncol. 2008;6(1):1-18.
  16. ^ Bhatia S, Tykodi SS, Thompson JA. Treatment of metastatic melanoma: an overview. Oncology (Williston Park). 2009;23(6):488-96.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Momir Ubiparip PRIRODNO LEČENJE METALIMA. Izdavač : ARUNA Isbn: 9788690339921

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Металотерапија&oldid=27442224”