Mitska kritika

Mitska kritika u okviru strukturalizma, odnosi se na istraživanje mitova kao praoblika, kao osnovnih struktura, koje se, doduše, u našoj predstavi o vremenu proširuju ili iznova obrađuju, ali uvijek samo na neki način ponavljaju, te je naša misao o postojanju istorijskog procesa zapravo samo zabluda. Mitska kritika zato i želi u književnom djelu da otkrije prvobitnu strukturu, onaj najstariji mit, zatim način na koji su u procesu civilizacije pojedine slike i predstave uvijek iznova zaodjenute u mit pošto su možda neko vrijeme prolazile kroz proces racionalnog razmišljanja, ali im je na kraju ipak priznato da se ne mogu shvatiti racionalno. Ova teorija ima svoje opravdanje utoliko što je mitologija zaista uvijek iznova oplođivala pjesništvo preuzimajući i prerađujući pojedine mitove i simbole.

Puteve mitske kritike u okviru strukturalizma otvorio je Klod Levi-Stros, a veliki uticaj na njen dalji razvoj izvršili su Dž. Frejzer sa svojom Zlatnom granom, i Karl Gustav Jung sa teorijom arhetipova, koja pod određenim uslovima uključuje i mit. Mitskoj kritici je bliska arhetipska kritika.

Vidi još

• Strukturalizam
• Mitologija
• Mit

Literatura

• Jung, K. G., Psihološke rasprave (prev.; 1977).
• Jung, K. G., Čovjek i njegovi simboli (prev.; 1973)
• Frojd, Sigmund, Dosetka i njen odnos prema nesvesnom (prev.; 1969)
• Frojd, Sigmund, Iz kulture i umetnosti (prev.; 1969)