Mlazni lovac treće generacije

Mlazni lovac treće generacije pripada klasi lovačkih aviona, razvijenih između ranih šezdesetih do sedamdesetih godina 20. veka, a prvenstveno se odlikuju spregom radara i rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa, izvan vizuelnog kontakta. Vođenje rakete je sa poluaktivnim radarskim sistemom. Cilj je „osvetljen” radarom, a raketa prati reflektovani radarski snop od cilja, sve dok se glava rakete ne „zabravi” za cilj. Nedostatak im je što cilj moraju osvetljavati radarskim snopom, sve dok za njega ne „zabravi” radarska glava rakete. Za to vreme može biti lovac kritično izložen oružju protivnika. Mnogi su lovci iz druge generacije modifikacijama unapređeni u treću. Klasičan primer je F-4 fantom. Ovim avionima su potrebne bolje manevarske karateristike za izbegavanje raketa sa poluaktivnim navođenjem. Tražena su aerodinamička rešenja za realizaciju respektivnih performansi, posebno u manevru, u oprečnim uslovima velikog raspona brzina leta. Jedno od čestih rešenja je bilo sa krilima promenljivog ugla strele. Prvi sovjetski lovački avion ove generacije je MiG-23, upravo je te aerodinamičke šeme.

Prestiž kod lovačkih aviona treće generacije je lansiranje rakete sa što veće distance, što znači radar i raketa što većeg dometa. Zadržan je top i IC rakete, za blisku borbu, koja nastaje ako protivnici prežive na distanci. Pored navedenog oružja vazduh-vazduh, ovi avioni nose i sredstva vazduh-tlo i s njima vrlo efikasno pružaju podršku kopnenim i pomorskim snagama.

Avioni iz te generacije imaju značajnu borbenu istoriju u lokalnim ratovima.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]

Karakteristike projekta aviona 3. generacije[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Treća generacija obuhvata nastavak sazrevanja i inovacije prethodne, ali je najviše obeležena obnovljenim naglaskom na upravljivosti i višenamenskom upotrebom tradicionalnih mogućnosti dejstva vazduh-zemlja i sa usavršenim karakteristikama vazduh-vazduh. Američki avion F-4 fantom i sovjetski MiG-23 su bili prvi sa raketama srednjeg dometa, sa poluaktivnim radarskim vođenjem, u dva suprotstavljena vojna bloka.

Nastavljeno je poboljšanje u pogonu, pouzdanijim mlaznim motorima sa povećanim potiskom i periodom velikih pomaka u opremi i sistemima naoružanja.

Tokom šezdesetih godina 20. veka, povećana su borbena iskustva sa navođenim raketama i izbalansirano se sagledao značaj bliske borbe i na distanci. Analogna tehnologija se počela uvoditi u avionsku elektronsku opremu, zamenivši stariju, klasičnih kabinskih instrumenata. Preduzete su razne aerodinamičke inovacije za poboljšanje performansi treće generacije lovaca, uključujući komandne površine, kao što su „kanard”, usmerivači, automatsko pretkrilce i drugo. Veći broj novih tehnologija je osvojeno i uvedeno za vertikalno i kratko poletanje i sletanja, ali usmerenje vektora potiska je prvi put realizovano na serijskom Harijeru.^[2]^[3]^[5]^[6]^[7]

Oprema[uredi | uredi izvor]

Ostvaren je porast sposobnosti borbe vazduh-vazdduh, usmeren na uvođenje poboljšanih raketa vazduh-vazduh, radarskih sistema i druge opreme. Dok su topovi ostali standardna oprema (izuzev početne zablude kod F-4), rakete vazduh-vazduh su postale primarno oružje za nadmoć u vazdušnom prostoru. Taj sistem vođenja se zasnivao na više sofisticiranim radarima, većeg opsega. Međutim, verovatnoća pogodaka se pokazala neočekivano niska, za vođene projektile, zbog slabe zaštite radara od ometanja. Infracrveni odraz je detektovan u proširenom polju do 45 stepeni, što je pojačalo taktičku upotrebljivost tih sistema. Ipak, nisku verovatnoću pogodaka iskusili su američki lovci u vazdušnom prostoru iznad Vijetnama, koji su pripadali njihovoj mornarici. Nije im uspela taktika „top gan”, kojom su školski obučavani američki piloti.^[3]^[7]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Pored raketa vazduh-vazduh za blisku borbu sa IC samonavođenjem i topova (uglavnom Vulkan kalibra od 20 mm i GŠ-23L kalibra 23 mm), avioni treće generacije su naoružani i sa raketama vazduh-vazduh srednjeg dometa AIM-7 sperou, a sovjetski, sa R-23. U ovom dobu je došlo do ekspanzije u mogućnosti borbenih dejstava vazduh-zemlja, prvenstveno sa vođenim raketama. U toj funkciji efikasnog dejstva vazduh-zemlja razvijena je i integrisana efikasna oprema za „praćenje terena” u ekstremno niskom letu aviona. Uvedene su rakete vazduh-tlo, sa opto-elektronskim vođenjem, kao što je AGM-65 Maverik koja je postala standardno oružje. Pomoć i usmeravanje tako precizno vođeneg oružja obezbeđeno je sa opremom montiranom spolja u kontejneru, uvedenim sredinom šezdesetih godina 20. veka.

Mlazni motori postali su „bezdimni”, tako da je smanjena vizuelna uočljivost aviona na većim udaljenostima.^[3]^[7]

Karakteristične specijalizacije lovaca 3. generacije[uredi | uredi izvor]

Pojedinim avionima 3. generacije, dat je poseban naglasak na dejstva vazduh-zemlja i to na većim udaljenostima, sa više sofisticiranih sistema za noćne napade. Sa promenljivom geometrijom krila, na supersoničnom F-111 je uveden dvoprotočni turbomlazni motor Prat end Vitni TF30, sa sistemom sa dopunskim sagorevanjem. Sa ambicioznim projektom je pokušano da se stvori svestran lovac, za razne uloge i usluge. Bilo je dobro što je poslužio kao bombarder u svim vremenskim uslovima, ali je nedostajalo da prevaziđe performanse drugih lovačkih aviona. F-4 fantom je projektovan oko radara i raketa kao lovac presretač za sve vremenske uslove, ali se dokazao kao svestran lovac-bombarder, ali je bio i sposoban za nadmoć u borbi u vazdušnom prostoru. Usvojen je od strane američke mornarice, ratnog vazduhoplovstva i mornaričkog korpusa.

Uprkos brojnim nedostacima, u odnosu na novije lovce, „fantom” je imao 280 pobeda u vazdušnom prostoru, više od bilo kog drugog američkog lovca iznad Vijetnama.^[8] Sa dometom i mogućnostima nosivosti tereta, najviše je ubojnih sredstava bacio od Drugog svetskog rata, približno bombarderu B-24 Liberator.

MiG-23 se koristio u više ratnih sukoba, a najviše na Bliskom istoku i u Avganistanu.^[7]

Pripadajući projekti aviona 3. generaciji[uredi | uredi izvor]

Realizovani[uredi | uredi izvor]

**Realizovani borbeni avioni 3. generacije, u svetu**^[9]
SAD	SSSR/ Rusija	Ostali
F-4 fantom	MiG-21 bis	Francuska	Miraž F1
Nortrop F-5	MiG-23	Francuska	Super etandar
F-5 F-5 tajger-II	MiG-25	Kina	Čendu J-7E/G
	Su-15	Kina	Šenjang J-8/ J-8II
	Su-17	Izrael	Kfir
	Tu-28	Južna Afrika	Atlas šetah
	MiG-25	Švedska	Sab 37 vigen
		Ujedinjeno Kraljevstvo	Si harijer
		Ujedinjeno Kraljevstvo/ SAD	BAE harijer

Otkazani[uredi | uredi izvor]

**Otkazani programi borbenih aviona 3. generacije, u svetu**
SAD	SSSR/ Rusija	Ostali
Bel D-188A	E-8	Francuska	Miraž F2
F5D skalandžer	E-152	Francuska	Miraž G
F6D misiler	E-8 E-152	Francuska	Miraž IIIV
F-111B		Pakistan	Sejbr II
Gruman XF12F		Ujedinjeno Kraljevstvo	Hoker P.1121
CL-1200/X-27 lančer		Ujedinjeno Kraljevstvo	Hoker Sidli P.1154
Lokid YF-12		Zapadna Nemačka	EWR VJ 101
XF-108 rapier		Zapadna Nemačka	VFW VAK 191B
Rokvel XFV-12		Kina	Nančang J-12
XF8U-3 krusader III
F-20 tajgeršarp

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ David Cenciotti (13. 1. 2011). „Fighter generations comparison chart” (na jeziku: (jezik: engleski)). the aviationist. Pristupljeno 24. 5. 2012. „Neprecizan pojam”
^ ^a ^b intelgur (4-3-2005). „Fighter Aircraft Generations: A Reference.” (na jeziku: (jezik: engleski)). abovetopsecre. Pristupljeno 24. 5. 2012. „Generacije mlaznih aviona” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ ^a ^b ^v ^g Informacija (2004). „F-4E Phantom II” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 24. 5. 2012. „F-4E fantom”
^ „170 Five Generations of Jet Fighter Aircraft” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). AIR FORCE AIR AND SPACE POWER FOR AUSTRALIA'S SECURITY. januar 2012. Pristupljeno 24. 5. 2012. „170 pet generacija mlaznih aviona”
^ ^a ^b „Third Generation Fighters (circa 1960 to 1970)” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 1. 9. 2016. „Third Generation Fighters (circa 1960 to 1970)”
^ Kennedy Hickman. „Cold War: Hawker Siddeley Harrier” (na jeziku: (jezik: engleski)). Military History. Arhivirano iz originala 28. 02. 2012. g. Pristupljeno 25. 5. 2012. „Harijer”
^ ^a ^b ^v ^g „MiG-23” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 1. 9. 2016. „MiG-23”
^ Ralph Wetterhahn (januar 2009). „Where Have All the Phantoms Gone?” (na jeziku: (jezik: engleski)). airspace. Pristupljeno 25. 5. 2012. „Gde su sve „fantomi“ korišćeni?”
^ Joe Yoon, (27. 6. 2004). „Fighter Generations” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 28. 5. 2012. „Generacije lovaca”

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[Непрецизан_појам-1] David Cenciotti (13. 1. 2011). „Fighter generations comparison chart” (na jeziku: (jezik: engleski)). the aviationist. Pristupljeno 24. 5. 2012. „Neprecizan pojam”

[Генерације_млазних_авиона-2] telgur (4-3-2005). „Fighter Aircraft Generations: A Reference.” (na jeziku: (jezik: engleski)). abovetopsecre. Pristupljeno 24. 5. 2012. „Generacije mlaznih aviona” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[F-4E_фантом-3] v ^g Informacija (2004). „F-4E Phantom II” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 24. 5. 2012. „F-4E fantom”

[170_пет_генерација_млазних_авиона-4] „170 Five Generations of Jet Fighter Aircraft” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). AIR FORCE AIR AND SPACE POWER FOR AUSTRALIA'S SECURITY. januar 2012. Pristupljeno 24. 5. 2012. „170 pet generacija mlaznih aviona”

[Third_Generation_Fighters_(circa_1960_to_1970)-5] „Third Generation Fighters (circa 1960 to 1970)” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 1. 9. 2016. „Third Generation Fighters (circa 1960 to 1970)”

[Харијер-6] Kennedy Hickman. „Cold War: Hawker Siddeley Harrier” (na jeziku: (jezik: engleski)). Military History. Arhivirano iz originala 28. 02. 2012. g. Pristupljeno 25. 5. 2012. „Harijer”

[МиГ-23-7] v ^g „MiG-23” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 1. 9. 2016. „MiG-23”

[Где_су_све_„фантоми“_коришћени?-8] Ralph Wetterhahn (januar 2009). „Where Have All the Phantoms Gone?” (na jeziku: (jezik: engleski)). airspace. Pristupljeno 25. 5. 2012. „Gde su sve „fantomi“ korišćeni?”

[Генерације_ловаца-9] Joe Yoon, (27. 6. 2004). „Fighter Generations” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 28. 5. 2012. „Generacije lovaca”

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]