Mnajdra

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Mnajdra
Malta swiatynia.jpg
Svetska baština Uneska
Zvanično imeSvetište Mnajdra kao deo Megalitskih hramova na Malti
Ħaġar Qim, Mnajdra, Ta' Ħaġrat, Skorba, Tarxien
MestoQrendi, Malta Uredi na Vikipodacima
Koordinate35°49′36″ SGŠ; 14°26′11″ IGD / 35.8267° SGŠ; 14.4364° IGD / 35.8267; 14.4364
KriterijumKulturni spomenik: iv
Referenca132
Upis1980. (4. sednica)
Dodatni upis1992.
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/310

Mnajdra (malt. Mnajdra) je kompleks megalitskih hramova u južnom delu ostrva Malta, nasuprot ostrva Filfla. Kompleks se sastoji od tri građevine koje čine jednu celinu, i sagrađen je u 4. milenijumu pre nove ere. Arheološka iskopavanja na ovom lokalitetu počela su 1840. svega godinu dana nakon otkrića megalitskog lokaliteta Hadžar-Kim svega 500 metara dalje.

Godine 1992. Unesko je uvrstio ovaj lokalitet na svoju listu Svetske baštine zajedno sa još 5 megalitskih lokaliteta na Malti, i označio ih zajedničkim imenom Megalitski hramovi na Malti.

Iznad lokaliteta je 2009. podignut zaštitni šator. Na naličju malteških kovanica od 1, 2 i 5 evro centi nalazi se upravo gravura koja predstavlja Mnajdru.

Lokalitet[uredi]

Lokalitet čine tri hrama izgrađena od čvrstog krečnjaka. Tlocrt hrmova ima oblik lista deteline i dosta podseća na strukturu starijeg megalita Džgantija sa ostrva Goco. Kompleks čine tri hrma povezana u jednu celinu ali fizički međusobno razdvojena.[1][2]

Gornji hram je najstariji i datira iz vremena kada je nastao i kompleks Džgantija (3600. do 3200. pne). Najmanji je po veličini i čine ga tri apside sa ulazom isklesanim u velikoj kamenoj gromadi. Hram je prvobitno imao zasvođene tavanice o čemu danas svedoče ostaci tavanica duž zidova, dok su stubovi nosači tavanice bili ukrašeni horizontalnim udubljenjima u vidu linija.[3]

Središnji hram je najmlađi i građen je u periodu kada i kompleks Taršien (između 3150. i 2500. pne). Osnovu građevine čine velike kamene ploče položene na horizontalne blokove.

Donji hram koji je nešto stariji od središnjeg je zbog svoje očuvanosti najbolji primer megalitske kulture Malte. Na ulazu u hram nalazi se prostrano dvorište sa brojnim klupama istesanim u kamenu, sam ulaz u hram je prekriven horizontalnim pločama a među ruševinama stoji i jedna veća ploča za koju se veruje da je ostatak krova.[4] Unutrašnjost hrama je ukrašena brojnim isklesanim rezbarijama a postojali su i mnoi manji otvori u vidu prozora.

Funkcija[uredi]

Plan sva tri hrama Mnajdre

Iako ne postoje precizni podaci o nameni ovih objekata, na osnovu arheoloških istraživanja i materijalnih tragove može se zaključiti da su služili u ceremonijalne svrhe. Pronađeni su brojni kameni noževi i oltar na čijem kraju se nalazi mali otvor te brojne životinjske kosti, što jasno upućuje na zaključak da su se tu prinosile životinjske žrtve. Pošto nisu pronađene ljudske kosti veruje se da hram nije služio kao groblje.[5] Unutar i ispred hramova se nalaze brojne kamene klupe i stolovi. Mnogobrojni artefakti su pronađeni i izvan zidina hrama što svedoči o velikoj posećenosti ovog lokaliteta u praistoriji. Veruje se da su sveštenici ovde prinosili životinjske žrtve sa ciljem izlečenja od bolesti ili lečenja neplodnosti.

Donji hram je verovatno imao drugačiju namenu pošto su njegove zidine astronomski usklađene i najverovatnije se koristio za neka astronomska posmatranja ili za izrade kalendara.[6] U vreme prolećnog i jesenjeg ekvinocija sunčeva svetlost prodire u unutrašnjost objekta kroz glavni ulaz i obasjava centralnu osu dok u vreme letnjeg solsticija sunčeva svetlost obasjava zidove levo i desno od ulaza.[7]

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ http://www.art-and-archaeology.com/malta/mnajdra.html
  2. ^ „Mnajdra Temples, Malta”. Sacred-destinations.com. Pristupljeno 18. 8. 2012. 
  3. ^ „Places of Interest - Mnajdra”. Maltavoyager.com. 4. 3. 1927. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  4. ^ „ĦaÄ¡ar Qim and Mnajdra (2)”. Beautytruegood.co.uk. Arhivirano iz originala na datum 05. 09. 2011. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  5. ^ „Hypogeum,Tarxien & Malta as tip of Atlantis”. Carnaval.com. 22. 6. 2002. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  6. ^ „Malta”. Sacredsites.com. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  7. ^ „Equinox at Mnajdra Temples » Chris and Marika's Online Journal”. Chrisf.com.au. 22. 9. 2004. Arhivirano iz originala na datum 30. 04. 2009. Pristupljeno 5. 5. 2009. 

Spoljašnje veze[uredi]