Moai

Moai su kamene skulpture ljudskih figura na Uskršnjem ostrvu i njegov svojevrsni zaštitni znak. Veliko pitanje je ko je, kada, kako i zašto izradio, isklesao i postavio te kamene skulpture na ostrvcu u Pacifiku. Napravljene su tokom perioda od 1250. do 1500.^[1] To su kamene, visoke statue, sa izduženim licima, dugim i pljosnatim nosevima i ušima. Nije razjašnjeno zašto su napravljene i koje su značenje imale za stanovnike.

Skoro pola njih se još uvek nalazi u glavnom kamenolomu Rano Raraku. Stotine statua je transportovano odatle i postavljeno na kamene platforme duž oboda ostrva. Skoro sve imaju veoma velike glave, koji čine tri-petine njihovih tela.^[2] Statue su još uvek stojale kad su prvi Evropljani pristigli, ali je većina srušena tokom kasnijih konflikta između klanova.

Zanimljivo je da ni ostrvo ni hiljadu tih svojevrsnih sfinga nisu spominjani kao jedno od svetskih čuda. Osim što se Uskršnje ostrvo spominje i kao mrvica lave u beskraju Tihog okeana, često i kao ostrvo hiljadu zagonetki, to ostrvo je zanimljivo i zbog svog geografskog položaja. Postoje opravdani razlozi zašto ga nautičari nazivaju najusamljenije ostrvo na Zemlji na kojem žive ljudi. Za to ostrvo se hiljadama godina nije znalo da postoji.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ostrvo je 5. aprila 1722. godine otkrio holandski moreplovac Jakob Rogeven. Kako je bio Uskrs, ostrvo je nazvano Uskršnje. Sve do 1888. godine ostrvo nije pripadao nikome, a onda je pripojen Čileu kao najbližoj državi. Dolaskom turista ostrvo je opet poprimilo stari naziv Rapa Nui. Najstariji naziv ostrva je Pito o Te Nehuna što znači Pupak Zemlje, u poslednje vreme je sve zagonetniji. Ne može se sa sigurnošću reći da li je Uskršnje ostrvo najusamljenije mesto na Zemlji, jer udaljenost od Čilea iznosi nešto više od 3600 km a od Tahitija, najistočnijeg ostrva Polinezije, Rapa Nui je udaljen oko 5000 km. Uskršnje ostrvo je opremljeno aerodromom velikih kapaciteta. Naime kad su stručnjaci NASA-e shvatili da je Uskršnje ostrvo tačno na putanji njihovih svemirskih letelica, na tom ostrvu su napravili jednu od najdužih sletno-uzletnih staza na svetu.

Moai danas[uredi | uredi izvor]

Ahu Akivi, jedini moai okrenuti ka okeanu

Danas je stručno prihvaćeno da moaija ima više od hiljadu, a starost im se procenjuje između 400 i 1000 godina. Sve statue su izrađene iz crvenkasto- tamnosmeđe vulkanske zemlje. Moai su izgledom vrlo slični, ali su različitih dimenzija. Prosečna visina tih kamenih divova u proseku doseže pet metara, ali ima ih mnogo viših čija visina doseže i 20 m. Masa nekih premašuje i 100 tona. Samo šešir nekih moaija teži i do 10 tona. Posebno je zanimljivo pitanje kako su stanovnici Rapa Nuija transportovali i uspravljali moaije u vreme dok na ostvu nije bilo mehanizacije. Najviše kipova ima oko vulkanskih kratera – oko kratera Rana Kao tj. na padinama vulkana Rano Ravaku ili podno najvišeg vulkanskog vrha na ostrvu Tera Vaka. Svaki od njih oduševljava i zbunjuje kako turiste tako i arheologe, etnologe i istoričare. Nameću se mnoga pitanja za koja do danas nema odgovora.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Fischer, Steven R. (2005). The island at the end of the world. Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-282-9.
^ Easter Island Statue Project

Literatura[uredi | uredi izvor]

Thor Heyerdahl. Skjølsvold, Arne. Pavel Pavel. The "Walking" Moai of Easter Island., Приступљено 8. 8. 2005.
McCall, Grant (1995). "Rapanui (Easter Island)". Pacific Islands Year Book 17th Edition. Fiji Times., Приступљено 8. 8. 2005.
Matthews, Rupert (1988). Ancient Mysteries. Wayland Publishing. ISBN 978-0-531-18246-8.
Pelta, Kathy (2001). Rediscovering Easter Island. Lerner Publishing Group. ISBN 978-0-8225-4890-4.
Routledge, Katherine (1919). The Mystery of Easter Island. ISBN 978-0-932813-48-0.
Van Tilburg, Jo Anne. "Easter Island". In P.N. Peregine and M. Ember (eds.), Encyclopedia of Prehistory, Volume 3: East Asia and Oceania. Kluwer Academic/Plenum Publishers. 2001. ISBN 978-0-306-46257-3.
Van Tilburg, Jo Anne (2006). Remote Possibilities: Hoa Hakananai'a and HMS Topaze on Rapa Nui. British Museum Research Papers.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[fischer-1] Fischer, Steven R. (2005). The island at the end of the world. Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-282-9.

[2] Easter Island Statue Project

[1]

[2]