Moloh
Moloh je bio bog sunca i rata kod starih Semita, Moavaca, Hananejaca i Amonaca i starih Jevreja, koji se pominje u Bibliji (1. Carevima 11:5, 11:7), kome su žrtvovana deca (Jer 7: 31); očigledno, mogao označavati epitet vrhovnog božanstva.
Jevreji u Palestini prinosili su mu ljudske žrtve, kao i prvorođenčad. U Bibliji je upozoravano da niko ne dozvoli da iko od potomstva bude prinesen kao žrtva Molohu (3 Moj 18, 21 i 3 Moj 20, 2—5).
Figurativno, moloh označava strašnu i slepu silu koja zahteva mnoge i nevine žrtve, npr. moloh rata.
Opis[uredi | uredi izvor]
Biblija zabranjuje, pod pretnjom smrti, davanje dece u službu Moloha (Levitska 18:21; 20:2). Knjiga mojsijeva (5. Mojs. 18:9, 10) govori o „vođenju dece kroz vatru“ zajedno sa proricanjem, vradžbinama i drugim „gnusobama“ paganizma. U kasnijoj jevrejskoj interpretaciji, „prolazak kroz oganj“ znači i pagansku inicijaciju dece[1], a „greh Molohov“ je preobraćanje dece u paganizam ili rođenje pagana.
Mesto hananskog kulta Moloha bila je, prema Bibliji (Jer. 32:35), dolina Hinoma. U judaističkoj tradiciji, ljudska žrtva je bila zabranjena; jevrejski kralj Josija je uništio Geenu (2. Carevima 23:10) u dolini Hinom.
Sve do sredine 20. veka bilo je rašireno verovanje, zasnovano na Bibliji, o Molohu kao zapadnosemitskom i kartaginjanskom božanstvu, kome su ljudi (često deca) žrtvovani. Poistovećivanje Moloha sa Melkartom i sa amonitskim božanstvom Milhom, bilo je široko rasprostranjeno; postojala je hipoteza koja ga povezuje sa predbiblijskim Jahveom, kome su, po svoj prilici, prinošene ljudske žrtve[2].
Prema Džonu Deju, u Starom zavetu se više radi o imenu božanstva, a ne o nazivu obreda, što potvrđuju vanbiblijski izvori – hanaanski MLK se pominje u dve čarolije iz Ugarita[3]. U oba slučaja on se pominje u vezi sa mestom zvanim Aštarot-Karnaim u severnoj Transjordaniji, koje se u drugim ugaritskim tekstovima povezuje sa Refaimima. Pominje se i kao Malih u spiskovima bogova iz Eble, Mari i Ugarita, a u akadskim tekstovima Malh se poistovećuje sa Nergalom, mesopotamskim bogom podzemlja[4]. Možda je Moloh iz Biblije zapadnosemitski bog podzemnog sveta, a transformacija njegovog imena u naziv žrtve je fenomen kartaginjanskog kulturnog prostora.
U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]
Jedan od antagonista grafičkog romana Nadzirači čovek je po imenu „Moloh”. On je nekad bio iluzionista. U noćnim klubovima u kojima je nastupao stekao je poznanstva s podzemljem, te je zato počeo da se bavi kriminalom. U glavnom toku priče, Moloh je „u penziji”, a Roršah otkriva da Moloh boluje od raka.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Ovaj članak vezan za mitologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Redakciя. „Moloh”. Эlektronnaя evreйskaя эnciklopediя ORT (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-08-07.
- ^ Mify narodov mira. 2: K - Ja (2. izd., [Nachdr.] - 1997 izd.). Moskva: Izd. Sov. Enciklopedija. 1997. ISBN 978-5-85270-072-8.
- ^ Day, John (1989). Molech: a god of human sacrifice in the Old Testament. University of Cambridge Oriental publications. Cambridge New York Melbourne: Cambridge university press. ISBN 978-0-521-36474-4.
- ^ Heider, George C. (1987-03-01). Cult of Molek: A Reassessment (na jeziku: engleski). Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-567-57889-1.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
