Narodna skupština Kraljevine SHS 1923.
Vanredni saziv Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1923. godinu je održan od 16. aprila do 19. oktobra.[1]
Vanredni saziv za 1923.[uredi | uredi izvor]
Na izborima koji su izvršeni 18. marta 1923. birano je svega 312 narodnih poslanika, a bila je podnesena 381 kandidatska lista. Narodna radikalna stranka dobila je 562,213 glasova i 108 mandata, Hrvatska pučka seljačka stranka Stjepana Radića dobila je 473.733 glasova i 70 mandata, Jugoslovenska demokratska stranka dobila je 400.342 glasa i 51 mandat, Slovenska ljudska stranka zajedno sa Hrvatskom pučkom strankom dobila je 139.171 glas i 24 mandata, Jugoslovenska muslimanska organizacija dobila je 112,228 glasova i 18 mandata, Turska nacionalna organizacija („Džemijet") dobila je 71.453 glasa i 14 mandata, Zemljoradnička stranka zajedno sa Slovenskom kmetijskom strankom dobila je 164,602 glasa i 11 mandata, Nemačka stranka dobila je 43,415 glasova i 8 mandata, Hrvatska zajednica dobila je 23.427 glasova i 2 mandata, Crnogorski federalisti 8,561 glas i 2 mandata, Socijalistička stranka 48.337 glasova i 2 mandata, Rumunska stranka 7070 glasova i 1 mandat, i Srpska stranka 15,236 glasova i 1 poslanički mandat. Na izborima pojavile su se i Nezavisna radnička stranka (24.321 glasova), Jugoslovenska republikanska stranka (18.941 glas), te nekoliko manjih muslimanskih stranaka (14,035) i manjih hrvatskih stranaka (16.189), ali su ostale bez ijednog mandata. Narodni poslanici izabrani na listama Hrvatske pučke seljačke (republikanske) stranke kojoj je na čelu bio Stjepan Radić, a kojih je bilo sedamdeset, nisu podneli punomoćstva na verifikaciju, jer je ta stranka, na osnovu jednog zaključka svoga voćstva, apstinirala od rada y Narodnoj skupštini, kakav je stav imala i y Privremenom narodnom predstavništvu i, docnije, y Ustavotvornoj narodnoj skupštini.
Skupština se na osnovu ukaza sastala 16. aprila 1923, i na prvoj sednici izabrala privremenog predsednika dr. Dušana Peleša. Kad se Skupština sastala, izborna vlada Nikole Pašića podnela je ostavku, ali je odmah posle toga obrazovana nova vlada Nikole Pašića, y kojoj takođe nije bilo predstavnika drugih stranaka.
Izvršivši verifikaciju mandata Narodna skupština nije se upuštala y ispitivanje o mandatima članova Hrvatske republikanske seljačke stranke, već je odluku o njima ostavila za docnije, kada punomoćstva poslanika koji toj stranci pripadaju budu podnesena. Posle toga Skupština se konstituisala pa je za predsednika bio izabran Ljuba Jovanović, za I potpredsednika Ljuba Bakić, za II potpredsednika Mihailo Ranković, a za sekretare bili su izabrani Stjepo Kobasica, Dragan Bojović, Janko Šijačić i Dimitrije On. Popović. Otvaranje saziva izvršeno je 30. maja 1923, čitanjem ukaza, posle čega je vlada Nikole Pašića dala svoju deklaraciju. Vladina deklaracija naročito je isticala potrebu konsolidacije zemlje spolja i iznutra, i predviđala zakonodavni rad koji bi trebalo da bude izvršen y toku ovoga saziva.
20. septembra 1923. predsednik Narodne skupštine saopštio je Narodnoj skupštini vest o rođenju Naslednika Prestola, kojom prilikom su Kralju Aleksandru, Kraljici Mariji i Nasledniku Prestola priređene burne ovacije.[1]
Doneti zakoni[uredi | uredi izvor]
Do 19. oktobra 1923, kada je ovaj vanredni saziv zaključen, Narodna skupština primila je ove zakone: zakon o ustrojstvu Ministarstva vojske i mornarice; zakon o činovnicima građanskog reda; zakon o obezbeđenju useva od grada i hitnoj pomoći postradalima od grada; zakon o budžetskim dvanaestinama za juli, avgust i septembar, te oktobar, novembar i decembar 1923; * čl. 30 zakona o sudijama; zakon o taksama i pristojbama; i zakon o naknadnim i vanrednim kreditima.[1]