Марија Карађорђевић
| Марија Карађорђевић | |
|---|---|
Краљица Марија Карађорђевић
|
|
| Датум рођења | 9. јануар 1900. |
| Место рођења | Гота Немачко царство |
| Датум смрти | 22. јун 1961. (61 год.) |
| Место смрти | Лондон Уједињено Краљевство |
| Отац | Фердинанд Хоенцолерн |
| Мајка | Марија Хоенцолерн |
| Супружник | Александар I Карађорђевић |
| Потомство | Петар II Карађорђевић Томислав Карађорђевић Андреј Карађорђевић |
Марија Карађорђевић (рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Гота, 9. јануар 1900 — Лондон, 22. јун 1961) је била југословенска краљица.
Садржај
Биографија[уреди]
Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.
Маријина бака по мајци је била чувена лепотица, велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.[1]
Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.
Удала се за југословенског краља Александра I Карађорђевића дана 8. јуна 1922. године.[2] Са њим је родила три сина:
- краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970)
- принц Томислав Карађорђевић (1928—2000)
- принц Андреј Карађорђевић (1929—1990)
После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан. Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. она је постала краљица-мајка. Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић. [3]
После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.[4]
Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су есхумирани и пренети у Србију 29. априла 2013. године[5][6], да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу.[7][8] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.[9]
Била је веома омиљена у српском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама.
Породица[уреди]
Родитељи[уреди]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Краљ Фердинанд | 24. август 1865. | 20. јул 1927. | |
| Краљица Марија | 29. октобар 1875. | 18. јул 1938. |
Супружник[уреди]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Краљ Александар I | 16. децембар 1888. | 9. октобар 1934. |
Деца[уреди]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Краљ Петар II | 6. септембар 1923. | 3. новембар 1970. | Краљица Александра | |
| Принц Томислав | 19. јануар 1928. | 12. јул 2000. | Принцеза Маргарита; Линда Мери Бони | |
| Принц Андреј | 28. јун 1929. | 7. мај 1990. | Принцеза Кристина; Принцеза Кира; Ева Марија Анђелковић |
Галерија[уреди]
-
Краљица Марија (Паја Јовановић)
-
краљ Александар и краљица Марија
-
Портрет принцезе Марије из девојачких дана. У Румунији су је звали „Мињон“ због њене лепоте
-
Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
Референце[уреди]
- ↑ Генеалогија краљице Марије
- ↑ 90 година од последње краљевске свадбе у Београду („Политикин забавник“, 13. јун 2014)
- ↑ SRPSKA KRALJICA MAJKA: Davala nakit za lekove, spasavala logoraše i volela Srbiju! („Telegraf“, 14. април 2014)
- ↑ Краљица Марија туговала сама („Вечерње новости“, 20. јун 2011)
- ↑ Земни остаци краљице Марије стигли у Београд („Блиц“, 29. април 2013)
- ↑ Краљица Марија се вратила кући („Вечерње новости“, 29. април 2013)
- ↑ Сахрањени Карађорђевићи на Опленцу („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
- ↑ Сахрана Карађорђевића: Династији мир, а Србији помирење („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
- ↑ Рехабилитована краљица Марија Карађорђевић („Политика“, 14. април 2014)
Литература[уреди]
- Биографија краљице Марије Карађорђевић (уз дозволу)
Спољашње везе[уреди]
 |
Медији на Остави |
 |
Вести на Викивестима |
- Званична презентација престолонаследника Александра
- „Женидба краља Александра“, Ђуро Загорац, Вечерње новости, фељтон, јун 2007.
- „Марија, племенита краљица“, Војислава Латковић, Вечерње новости, фељтон, август 2010.
- Венчање Краља Александра I и Краљице Марије, видео
- Необичан живот обичне краљице, српске („Вечерње новости“, 3. мај 2014)
- Краљица Марија - била је „мајка“ свих Срба („Вечерње новости“, 26. август 2015)
