Марија Карађорђевић
| Марија Карађорђевић | |
|---|---|
 Краљица Марија Карађорђевић | |
| Датум рођења | 9. јануар 1900. |
| Место рођења | Гота Немачко царство |
| Датум смрти | 22. јун 1961. (61 год.) |
| Место смрти | Лондон Уједињено Краљевство |
| Династија | Хоенцолерн (по рођењу) Карађорђевић (по удаји) |
| Отац | Фердинанд Хоенцолерн |
| Мајка | Марија од Единбурга |
| Супружник | Александар I Карађорђевић |
| Потомство | Петар II Карађорђевић, Томислав Карађорђевић, Андреј Карађорђевић |
| Краљица СХС, краљица Југославије | |
| Период | 8. јун 1922 — 9. октобар 1934. |
| Наследник | Александра Карађорђевић |
Марија Карађорђевић (рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Гота, 9. јануар 1900 — Лондон, 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра I и мајка последњег југословенског краља, Петра II.
Биографија[уреди | уреди извор]
Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.
Маријина бака по мајци је била велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.
Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.
Удала се за југословенског краља Александра I Карађорђевића дана 8. јуна 1922. године.[1] Са њим је родила три сина:
- краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970)
- принц Томислав Карађорђевић (1928—2000)
- принц Андреј Карађорђевић (1929—1990)
После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан. Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. она је постала краљица-мајка. Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић. [2]
После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.[3]
Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су есхумирани и пренети у Србију 29. априла 2013. године[4][5], да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу.[6][7] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.[8]
Била је веома омиљена у српском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама.
Титуле и признања[уреди | уреди извор]
- 9.јануар 1900 - 8.јун 1922: Њ. К. В. принцеза Марија од Румуније, кнегиња од Хоенцолерн-Сигмарингена.
- 8. јун 1922 - 6. јануар 1929: Њено Величанство краљица од СХС
- 6. јануар 1929 - 9. октобар 1934: Њено Величанство краљица од Југославије
- 9. октобар 1934 - 22. јун 1961: Њено Величанство краљица Марија, краљица Мајка
Одликовања[уреди | уреди извор]
Домаћа
Орден Карађорђеве звезде са брилијантима, Велики крст (Краљевина Југославија)
Орден Светог Саве, Велики крст (Краљевина Југославија)
Страна
Орден Карола I, Краљевина Румунија
Орден румунске круне, Краљевина Румунија
Национални орден Легије части, Француска Република
Породично стабло[уреди | уреди извор]
Породица[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Краљ Александар I | 16. децембар 1888. | 9. октобар 1934. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Краљ Петар II | 6. септембар 1923. | 3. новембар 1970. | Краљица Александра | |
| Принц Томислав | 19. јануар 1928. | 12. јул 2000. | Принцеза Маргарита; Линда Мери Бони | |
| Принц Андреј | 28. јун 1929. | 7. мај 1990. | Принцеза Кристина; Принцеза Кира; Ева Марија Анђелковић |
Галерија[уреди | уреди извор]
Краљица Марија (Паја Јовановић)
краљ Александар и краљица Марија
Портрет принцезе Марије из девојачких дана. У Румунији су је звали „Мињон“ због њене лепоте
Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
Биста краљице Марије рад Ђорђа Јовановића
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ 90 година од последње краљевске свадбе у Београду („Политикин забавник“, 13. јун 2014)
- ^ SRPSKA KRALJICA MAJKA: Davala nakit za lekove, spasavala logoraše i volela Srbiju! („Telegraf“, 14. април 2014)
- ^ Краљица Марија туговала сама („Вечерње новости“, 20. јун 2011)
- ^ Земни остаци краљице Марије стигли у Београд („Блиц“, 29. април 2013)
- ^ Краљица Марија се вратила кући („Вечерње новости“, 29. април 2013)
- ^ Сахрањени Карађорђевићи на Опленцу („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
- ^ Сахрана Карађорђевића: Династији мир, а Србији помирење („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
- ^ Рехабилитована краљица Марија Карађорђевић („Политика“, 14. април 2014)
Литература[уреди | уреди извор]
- Биографија краљице Марије Карађорђевић (уз дозволу)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Венчање краља Александра и принцезе Марије (1922), Британски кино архив на јутјубу - Званични канал
- Краљ Александар и краљица Марија на Теразијама (1934), Југословенска кинотека - Званични канал
- Сахрана краља Александра од Југославије (1934), Британски кино архив на јутјубу - Званични канал
- Краљица Марија од Југославији у Енглеској (1941), Британски кино архив на јутјубу - Званични канал
- Званична презентација престолонаследника Александра
- „Женидба краља Александра“, Ђуро Загорац, Вечерње новости, фељтон, јун 2007.
- „Марија, племенита краљица“, Војислава Латковић, Вечерње новости, фељтон, август 2010.
- Необичан живот обичне краљице, српске („Вечерње новости“, 3. мај 2014)
- Краљица Марија - била је „мајка“ свих Срба („Вечерње новости“, 26. август 2015)
