Narcis (biljka)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ukoliko ste tražili pojam iz grčke mitologije, pogledajte članak Narcis (mitologija).
Narcis, sunovrat
Narcissus poeticus.jpg
Narcis
Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Magnoliophyta
Klasa: Liliopsida
Red: Asparagales
Porodica: Amaryllidaceae
Rod: Narcissus
Vrsta: N. poeticus
Binomijalna nomenklatura
Narcissus poeticus
L., 1753.

Narcis je vrsta višegodišnjih biljaka iz istoimenog roda (Narcissus). Postoji više vrsta narcisa, među kojima je i beli narcis ili sunovrat. To je zeljasta biljka koja raste na našim livadama. Zbog lepote cveta, česta je u baštama kao ukrasna biljka. Geofita je, a cveta od aprila do jula.[1]

Opis biljke[uredi]

Koren je po tipu žiličast.[1]

Lukovica je loptastog ili jajastog oblika, duga oko 5 cm, a široka do 2,5 cm sa tamnim i suvim omotačem. Ovo podzemno stablo omogućava prezimljavanje, jer sadrži rezervnu hranu, kao i pupoljak.[1]

Stabljika može da naraste do pola metra, zelene je boje, spljoštena i sa dva istaknuta uzdužna rebra.[1]

Listovi su sedeći, nepotpuni sa paralelnom nervaturom. Linearni su, široki oko pola centimetra i na vrhu su zatupasti. Kraći su od stabljike, a boja im je zelena ili plavičasta.[1]

Cvetovi su pojedinačni, vršni, ređe se dešava da ih je po dva na vrhu stabljike. Cvetna drška je duga do 2cm i u donjem delu je obuhvaćena opnastim priperkom. Krunicu sačinjavaju beli listići koji su jajastog oblika ili su na vrhu šiljati. Prema osnovi se sužavaju i po pravilu ne prepokrivaju. Parakrunica tanjirasta, duga oko pola centimetra, žute je boje, a po obodu sitno nazubljena i crvena. Cvet je dvopolan, ima i prašnike i tučak. Prašnici su uglavnom međusobno iste dužine, a tučak ima trodelni žig.[1]

Plod je čahura sa mnogo semena u svakom okcu.[1]

Areal[uredi]

Grupa narcisa na prirodnom staništu — Alpi, Austrija, oko 1750 m n. v.

Areal ove vrste obuhvata Alpe, Karpate, severnu Grčku i sve države bivše Jugoslavije. Pripada prealpsko-submediteranskoj flori.[1]

Značaj[uredi]

Gaji se kao ukrasna biljka. Nije poznata po lekovitosti, a ne pripada ni krmnom bilju jer je otrovna za stoku.[1]

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Mišić, Lj. & Lakušić, R. 1990. Livadske biljke. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]