Pređi na sadržaj

Natalija Baranskaja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Natalija Baranskaja
Lični podaci
Puno imeNatalija Vladimirovna Baranskaja
Datum rođenja(1908-01-31)31. januar 1908.
Mesto rođenjaSankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti29. oktobar 2004.(2004-10-29) (96 god.)
Mesto smrtiMoskva, Rusija
Narodnostruska
ObrazovanjeMoskovski državni univerzitet
Zanimanjepisac

Natalija Vladimirovna Baranskaja (rus. Наталья Владимировна Баранская; 31. januar 1908 − 29. oktobar 2004) bila je sovjetski pisac kratkih priča i romana. Baranskaja je svoje priče pisala na ruskom jeziku i stekla međunarodno priznanje za svoj realan prikaz svakodnevnog života sovjetskih žena.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Baranskaja je rođena 1908. godine u Sankt Peterburgu u Rusiji. Diplomirala je 1929. godine na Moskovskom državnom univerzitetu sa diplomama iz filologije i etnologije. Ratna udovica postala je 1943. godine, kada je njen suprug umro u Drugom svetskom ratu. Imala je dvoje dece i nikada se više nije udavala. Postdiplomske studije je radila dok je odgajala decu i radila u muzejima. Radila je u Književnom muzeju i muzeju Puškina u Moskvi. Priče je počela da piše nakon što je izašla iz muzeja 1966, a prva priča objavljena je 1968. u ruskom književnom časopisu Novi Mir.[1] Umrla je 2004. u Moskvi u Rusiji.[2]

Objavljeni radovi[uredi | uredi izvor]

Najpoznatije delo Baranskaje je „Nedelja kao i svaka druga“ (Nedelя kak nedelя), novela objavljena prvi put u Novom Miru 1969. godine. Ova priča zaslužila je njeno međunarodno priznanje.[3] Objavljena je u američkom časopisu Redbook 1971. godine pod naslovom „Budilnik u ormariću“, u prevodu na engleski jezik Beatrise Stilman.[4] Drugačiji prevod Emili Lerman pojavio se u The Massachusetts Review 1974. godine, ovog puta pod naslovom „Nedelja kao i svaka druga nedelja“, što je slobodan prevod izvornog ruskog naslova novele.[5]

Novela „Nedelja kao i svaka druga“ napisana je kao izveštaj o jednoj nedelji u životu Olge Voronkove. Glavni junak je 26-godišnja naučna istraživačica i udata majka dvoje dece koja žonglira sa karijerom i naizgled beskrajnom listom obaveza kod kuće. Olga je u stalnoj žurbi i često je neispavana. Njeni dani počinju pre 6 sati ujutro, završavaju se nakon ponoći i toliko su zauzeti da na kraju svakog dana ne može da nađe vremena ili energije da popravi kukicu koja joj je pala sa grudnjaka. Prisiljena je da razmišlja o svom svakodnevnom životu kada se na poslu suoči sa obaveznim „Upitnikom za žene“ - anketom koja traži od Olge (i svih njenih koleginica) da izračuna vreme provedeno na kućnim poslovima, brizi o deci i slobodnom vremenu u jednoj nedelji. Što se tiče kategorije slobodnog vremena, Olga se šali da joj je jedini preostali hobi trčanje: trčanje tu i tamo, do prodavnice i za autobusom, uvek sa teškom torbom sa namirnicama u svakoj ruci. „Upitnik za žene“ takođe zahteva od Olge da izračuna koliko je radnih dana propustila u godini, a oseća se samosvesno i krivom kad shvati da je izgubila 78 radnih dana zbog toga što su joj sin ili kćerka bili bolesni. Novela predstavlja detaljan i realan pogled svakodnevne realnosti sovjetskih žena šezdesetih godina.

Baranskaja je objavila preko trideset kratkih priča i novela, od kojih su se mnoge bavile životima i problemima sovjetskih žena.[3] Pored objavljivanja priča u književnim časopisima, objavila je nekoliko zbirki. Njene kolekcije su uključivale: Negativna Žizela (Otricatelьnaa Žizelь, 1977), Boja tamnog meda (Cvet temnogo medu, 1977) i Žena sa kišobranom (Ženщina s zontikom, 1981).

1989. godine u Sjedinjenim Državama objavljena je zbirka od sedam njenih dela pod naslovom A Week Like Any Other: Novellas and Stories, u prevodu Pita Monksa na engleski jezik.[6] [7] Život zaposlenih žena sa decom ponavlja se u ovim pričama, koje su prvi put objavljene na ruskom jeziku između 1969. i 1986. Baranskajin fokus skače sa lika na lik, a njene priče se razvijaju polako, kroz akciju i detalje. „Afera Petunjin“, ispričano sa muške tačke gledišta, otkriva sitnu stranu sovjetskih birokrata, dok „Lubka“ prati reformaciju maloletnog delinkventa.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ McLaughlin, Sigrid (1989). „Natalya Baranskaya”. Ur.: McLaughlin, Sigrid. The Image of Women in Contemporary Soviet Fiction. The Image of Women in Contemporary Soviet Fiction: Selected Short Stories from the USSR (na jeziku: engleski). Palgrave Macmillan UK. str. 111—122. ISBN 978-1-349-20371-0. doi:10.1007/978-1-349-20371-0_6. 
  2. ^ Natalya Baranskaya in Krugosvet Encyclopedia
  3. ^ a b McLaughlin, Sigrid (1989). „Natalya Baranskaya”. Ur.: McLaughlin, Sigrid. The Image of Women in Contemporary Soviet Fiction. The Image of Women in Contemporary Soviet Fiction: Selected Short Stories from the USSR (na jeziku: engleski). Palgrave Macmillan UK. str. 111—122. ISBN 978-1-349-20371-0. doi:10.1007/978-1-349-20371-0_6. 
  4. ^ Baranskaya, Natalya (mart 1971). „The Alarm Clock in the Cupboard”. Redbook. Translated by Beatrice Stillman. str. 179—201. 
  5. ^ Baranskaya, Natalya (1974). Translated by Emily Lehrman. „A Week like Any Other Week”. The Massachusetts Review. 15 (4): 657—703. ISSN 0025-4878. JSTOR 25088483. 
  6. ^ Baranaskaya, Natalya (1989). A Week Like Any Other: Novellas and Stories. Translated by Pieta Monks. Seattle, WA: Seal Press. ISBN 0-931188-80-6. OCLC 19810952. 
  7. ^ McLaughlin, Sigrid (1991). „Women Writers of the Soviet Union”. Slavic Review (na jeziku: engleski). 50 (3): 683—685. ISSN 0037-6779. JSTOR 2499865. doi:10.2307/2499865. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наталија_Баранскаја&oldid=25434986”