Nataša Kampuš

Nataša Kampuš
Puno ime	Nataša Marija Kampuš
Datum rođenja	(1988-02-17)17. februar 1988.
Mesto rođenja	Beč, Austrija
Veb-sajt	kampusch.com

Nataša Marija Kampuš (nem. Natascha Maria Kampusch; Beč, 17. februar 1988) mlada je devojka iz Austrije, koja je postala poznata po tome, što je kidnapovana 1998. i držana u zatvoreništvu duže od osam godina. Od otmičara Volfganga Priklopila je pobegla 23. avgusta 2006.

Život pre otmice

Nataša Marija Kampuš je rođena 17. februara 1988. godine u Beču, od oca Ludviga Koha i majke Brigite Sirni, rođene Kampuš, koja je u vreme Natašinog rođenja imala 38 godina i dve odrasle ćerke, zapravo Natašine polusestre. Natašina majka je njenu prvu polusestru rodila već kao osamnaestogodišnja, a drugu otprilike godinu dana kasnije. Brigita je s Natašom neplanirano ostala u drugom stanju. Natašini roditelji su najpre živeli u izvanbračnoj zajednici, a kasnije su se razišli. Nataša je odrasla u Beču, tačnije u okrugu Donauštat. Nakon razvoda njenih roditelja, se Nataša redovno nastavljala viđati s ocem, s kojim je ujedno provela i dan pre otmice. Na taj dan, te večeri, kad se Nataša vratila kući, njena majka nije bila kod kuće. Nataša je zatim otišla sprat niže komšinici Glaser, koju je zamolila da li bi mogla ostati kod nje, dok se njena majka ne vrati kući. U kasnim večernjim satima, se Natašina majka vratila kući i počela vikati na nju da ode leći u krevet. Brigita je zatim ostala u stanu gospođe Glaser piti do ranih jutarnjih sati.

Otmica

Priklopilova kuća u Štrashofu

Desetogodišnja Nataša Kampuš je porodičnu kuću u bečkom okrugu Donauštatu napustila rano ujutru 2. marta 1998, uputivši se u školu. Ipak, do tamo nije stigla. Dok je koračala ulicom, uvidela je ispred sebe beli kombi, iza kojeg se iznenada pojavio nepoznati čovek, koji ju je zgrabio za struk i ugurao u kombi. Taj čovek je bio Volfgang Priklopil, koji je radio u Simensu kao telekomunikacijski tehničar. Dvanaestogodišnja svedokinja je potvrdila da vidi Natašu kako ulazi u beli mini bus, sa zatamnjenim staklima, dok su druga dva svedoka potvrdila da su na registarskim tablicama uočila slovo G. Takođe je dvanaestogodišnja svedokinja potvrdila da je videla kako Natašu neko uvlači unutar kombija a istovremeno druga osoba upravlja vozilom, što bi značilo da su dve osobe sudelovale u otmici, ali ipak Nataša to nije potvrdila. Nakon što ju je zgrabio i uvukao u svoje vozilo, Kampušovu je Priklopil odveo svojoj kući u Štrashofu.

Nakon otmice, je počela istraga, koja je bila bezuspešna. Policija je pretražila čak 700 automobila, koji su odgovarali opisu navedenom u izjavi svedoka. Čak i sam mini bus otmičara je bio pod istragom. Priklopil je izjavio, da je na dan nestanka ujutro bio sam kod kuće i da taj mini bus koristi za prevoz građevinskog materijala, pošto je u kući obavljao neke građevinske poslove. Njegov odgovor je u potpunosti zadovoljio policiju i sva sumnja je sišla s njega. Osim toga, on pre nije imao kriminalni dosije, pa nije ni bilo razloga da ga se i dalje sumnjiči. Ipak, policija je i dalje nastavila potragu.

Medijima je data informacija, da je jedini trag nestaloj Nataši Kampuš beli mini bus. Istražilo se područje, gde je devojčica nestala. Pretraženo je čitavo područje Beča i veliki broj osoba s kriminalnim dosijeom vezanim uz seksualne kriminalne radnje je bio ispitan i proveren. Čak su i spekulacije uz krivnju krugova dečje pornografije i trgovine ljudskim organima bile razmatrane. Nataša je na dan otmice sasvim slučajno uz sebe imala pasoš, pošto je nekoliko dana pre otmice bila na porodičnom putovanju u Mađarskoj, te je zbog toga policija proširila istragu i u ostale evropske države, pogotovo Mađarsku. Za otmicu Nataše Kampuš je bio osumnjičen i serijski ubica iz Francuske, Mihael Furniret.

Zatvoreništvo

Nataša Kampuš je tokom svog zatvoreništva bila zatvorena u veoma maloj tajnoj sobi, 2,5 metara pod zemljom, sa samo 5 metara kvadratnih prostora. Dimenzije te sobe su bile dužine 2,78 metara, širine 1,81 metara i visine 2,73 metara. Takozvani zatvor nije bio obična spavaća soba. Bio je to zatvoren prostor s dvoja vrata i velikim čeličnim glavnim vratima. Ulaz je bio skriven u Priklopilovoj garaži a soba nije imala prozora, te tako nije ni u nju dopirala dnevna svetlost. Tokom prvih nekoliko godina zatvoreništva, Nataši nije bilo dozvoljeno napuštati tu prostoriju. Prvih šest meseci zatvoreništva je bila neprestano u toj sobici, bez ijednog izlaska iz nje. Nakon toga, joj je sve češće bilo dozvoljeno napuštati sobicu i boraviti u ostatku kuće, ali svaku noć je provodila u toj sobici. Tamo je bila zatvorena čak i kad je Priklopil bio na poslu. Nešto kasnije, je sobica bila preuređena prema Natašinim idejama. Priklopil joj je uvek, kad je bila izvan te male sobice, pretio, da ako od bilo koga zatraži pomoć, da će ubiti tog čoveka. Takođe ju je Priklopil uvek upozoravao da su vrata i prozori kuće osigurani eksplozivom, te bi pri slučaju njenog bega sve eksplodiralo, a čak je i tvrdio, da sa sobom nosi pištolj i da će je ubiti ako pokuša da pobegne. Nataša je od otmičara, dok je bila zatvorena, dobijala knjige, obrazovanje i pristup televiziji.

Bekstvo

Nataša Kampuš se u javnosti pojavila 23. avgusta 2006. Tog dana je čistila i usisavala otmičarev automobil BMW 850 u vrtu. U 12:53, je Priklopil dobio poziv na svoj mobilni telefon, te se udaljio od Nataše, zbog zvuka usisivača. Tada je Kampušova ostavila uključen usisivač i pobegla iz dvorišta. Trčala je kroz dvorišta i ulicu oko 200 metara, tražeći od prolaznika da zovu policiju, ali niko nije obraćao pažnju. Nakon pet minuta trčanja je zakucala na prozor jedne kuće, zatim se predstavila ženi, koja je tamo živela a ona je zatim pozvala policiju, koja je došla u 13:04. Posle toga, je Nataša odvedena na policijsku stanicu, u grad Dojč-Vagram. Priklopil je navodno čitav razgovor završio, a da nije bio ometen ili prekinut nečime.

Nataša je bila identifikovana prema ožiljku na telu, pasošu, koji je bio pronađen u sobi, u kojoj je bila zatočena i prema DNK testu. Bila je u dobrom fizičkom stanju, s obzirom na to, da je bila prilično bleda, imala samo 48 kilograma, a toliko isto je imala i pre osam godina, kada je bila oteta. Za tih osam godina je narasla samo 15 centimetara. Savine Frojdenberger, prva policajka, koja je kontaktirala sa Natašom nakon bekstva, je rekla, da je bila iznenađena Natašinom inteligencijom i vokabularom.

Priklopil se, nakon što je saznao da ga policija traži, tog istog dana u 20:59, ubio, bacivši se pod voz, blizu stanice Nordbanhof u Beču.

Život nakon bekstva

Postoje sumnje, da Nataša i posle bekstva boluje od Stokholmskog sindroma. Nakon Priklopilove smrti, je izjavila da tuguje za njim, bez obzira na činjenicu, da ju je taj čovek držao u zatvoreništvu. Ali u tom slučaju je zanekla mogućnost postojanja ovog sindroma i Priklopila nazvala kriminalcem.

Dana 6. septembra 2006, austrijska TV-stanica ORF, je emitovala intervju s Kampušovom, koji je nekoliko sati kasnije emitovalo 400 TV-stanica širom sveta. Zauzvrat je Nataša dobila osiguran smeštaj, posao i pomoć pri daljem obrazovanju.

Godine 2010, je Kampušova odlučila kupiti Priklopilovu kuću, u kojoj je bila zatvorena.

Vidi još

• 3096 dana