Nacionalni park Tasili Adžer

Koordinate: 25° 30′ N 9° 0′ E / 25.500° S; 9.000° I / 25.500; 9.000
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nacionalni park Tasili Adžer
Fotografija Tasili Adžera iz vazduha
Svetska baština Uneska
Zvanično ime
  • Tassili n'Ajjer Edit this on Wikidata
MestoAlžir
Koordinate25° 30′ N 9° 0′ E / 25.500° S; 9.000° I / 25.500; 9.000
Površina7.200.000 ha (28.000 sq mi)
UključujeNacionalni park Tasili, Ramsarska močvara doline Iherir
KriterijumKulturna i prirodna: (i), (iii), (vii), (viii) Edit this on Wikidata
Referenca179
Upis1982 (6. sednica)
Nacionalni park Tasili Adžer
Mjesto Alžir
Površina72.000 km²
Osnovano1982. godine
Zvanično imeLa Vallée d'Iherir
Označen2 February 2001
Referenca br.1057[1]
Nacionalni park Tasili Adžer na karti Alžira
Nacionalni park Tasili Adžer
Location of Nacionalni park Tasili Adžer

Tasili Adžer (berb. ⵜⴰⵙⵉⵍⵉ ⵏ ⴰⵊⵊⵔ Tasili n Ajjer, arap. طاسيلي ناجر; "Visoravan reka") je nacionalni park u pustinji Sahari, stacioniran na jugoistoku Alžira. Na njegovom prostoru nalazi se jedna od najvažnijih grupa pećinske umetnosti na svetu, a površine je 72.000 km². Na listi UNESKO Svetske baštine nalazi se od 1982. godine.[2][3][4]

Preistorijska umetnost[uredi | uredi izvor]

Na prostoru parka nalaze se kamene formacije koje predstavljaju arheološki lokalitet, poznate po brojnim praistorijskim radovima od kamena, a prvi put su primećeni 1910. godine. Datiraju iz perioda ranog neolita, pa sve do poslednjeg velikog ledenog doba, kada je Sahara bila savana.[4]
Iako se izvori razlikuju, pretpostavlja se da su umetnički radovi stariji više od 12.000 godina.[5] Većina njih datira iz perioda devetog i desetog milenijuma p.n.e. po naučnim analizama.[6]
Među 15.000 gravura koje su do sada identifikovane, nalaze se crteži životinja, uključujući antilope i krokodile i ljude koji se bave aktivnostima kao što su lov i ples.[7] Ovo područje je zaštićeno zakonom upravo zbog velikog broja crteža na stenama, po čemu je i poznato.[8]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Tasili Adžer nalazi se na jugoistoku Alžira, na granicama sa Libijom, Nigerom Malijem, a zauzima površinu od 72.000 km².[2] Najviša tačka nacionalnog parka je Jebel Azao sa 2,158 m, a najniža je grad Đanet, koji se nalazi na oko 10 km jugozapadno od centralnog dela nacionalnog parka. Čitavo arheološko nalazište proglašeno je nacionalnim parkom, a predeo se nalazi i u okviru programa Čovek i biosfera, kao i u okviru UNESKO Svetske baštine.[9][10]

Geologija i ekologija[uredi | uredi izvor]

Predeo se sastoji uglavnom od peščara.[7] Erozija u ovoj oblasti dovela je do stvaranja gotovo 300 prirodnih svodova, zajedno sa mnogim drugim spektakularnim oblicima. Zbog visine vegetacija je u ovom delu donekle bogatija nego u okolnim delovima pustinje, a ovde se nalazi nekoliko endemičnih vrsta.[7]

Bukvalni prevod Tasili Adžera na srpski jezik je Plato reka, koji se odnosi na vreme kada je klima bila dosta vlažnija nego danas. Na prostoru parka do 20. veka nalazila se populacija zapadnog afričkog krokodila.[11] Postoji nekoliko drugih vrsta životinja koje i dalje žive na ovom prostoru, kao što su mufloni, jedina preživela vrsta većih sisara, prikazana još u gravurama na ovom području.[7]

U kulturi[uredi | uredi izvor]

  • Tasili je mesto gde se snimao album i naziv albuma iz 2001. godine tuareško—berberskog benda Tinariven.
  • U knjizi Hrana Bogova iz 1992. godine, Terens Makena pisao je o ovom prostranstvu.[12]
  • Tasili je numera na albumu Prirodna čuda iz 1994. godine koji je snimila britanska dab grupa Zion Train.

Arheologija[uredi | uredi izvor]

Zaleđina[uredi | uredi izvor]

Alžirska kamena umetnost je bila predmet evropskih proučavanja od 1863. godine, a istraživanja su sproveli A. Pomel (1893-1898), Stefan Gsel (1901-1927), G. B. M. Flamand (1892-1921), Leo Frobenius i Hugo Obermaier (1925), Henri Breuil (1931-1957), L. Džoleaud (1918-1938) i Rejmond Vaufrej (1935-1955).[13]

Tasili je već bio dobro poznat početkom 20. veka, ali zapadnjaci su ga široko upoznali kroz niz skica koje su napravili francuski legionari, posebno poručnik Čarls Brenans tokom 1930-ih.[13] Sa sobom je doveo francuskog arheologa Anrija Lota, koji će se kasnije vratiti tokom 1956 - 1957, 1959, 1962. i 1970. godine.[14] Lotove ekspedicije su bile oštro kritikovane, a njegov tim je optužen da je lažirao slike i da je oštetio slike pri osvetljavanju i fotografisanju, što je rezultiralo redukcijom originalnih boja, što se ne može popraviti.[15][16]

Sadašnje arheološko tumačenje[uredi | uredi izvor]

Lokaciju Tasili Adžera su tokom neolita prvenstveno zauzimale transhumantne stočarske grupe čiji je način života bio od koristi ljudima i stoci. Lokalna geografija, nadmorska visina i prirodni resursi bili su optimalni uslovi za kampovanje malih grupa u sušnoj sezoni. Vadi unutar planinskog lanca funkcionisali su kao koridori između stenovitih visoravni i peščanih nizija. U planinskim predelima postoje arheološki dokazi o okupaciji koji datiraju od 5500. do 1500. godine pre nove ere, dok u nizijama postoje kameni tumuli i ognjišta koja datiraju između 6.000. i 4.000. godine pre nove ere. Smatra se da su ravničarske lokacije korišćene kao mesta za stanovanje, posebno tokom kišne sezone.[17] Postoje brojna skloništa u stenama u šumama od peščara, posuta neolitskim artefaktima, uključujući keramičke posude i ulomke, litičke vrhove strela, zdele i drobilice, perle i nakit.[3]

Prelazak na stočarstvo nakon afričkog vlažnog perioda tokom ranog holocena ogleda se u Tasili Adžerskom arheološkom materijalu, kamenoj umetnosti i zooarheologiji. Dalje, okupacija Tasilija je deo većeg pokreta i promene klime unutar Centralne Sahare. Paleoklimatska i paleoekološka razmatranja započeta su u Centralnoj Sahari oko 14.000 godina pre sadašnjosti, a zatim su nastavljene sušnim periodom koji je rezultirao uskim ekološkim nišama.[18] Međutim, klima nije bila konzistentna i Sahara je bila podeljena između sušnih nizija i vlažnih visoravni. Arheološka iskopavanja potvrđuju da se ljudska okupacija, u obliku grupa lovaca-sakupljača, dešavala pre između 10.000 i 7.500 godina; nakon pre 7.500 godina, ljudi su počeli da se organizuju u pastoralne grupe kao odgovor na sve nepredvidiviju klimu.[19] Postojao je sušni period od 7900. do 7200. godine pre nove ere u Tasiliju[20] koji je prethodio pojavi prvih pastirskih grupa, što je u skladu sa drugim delovima saharsko-sahelskog pojasa.[21] Prepastoralna keramika iskopana iz Tasilija datira pre oko 9.000 - 8.500 godina, dok je pastirska keramika od pre 7.100 - 6000 godina.[22]

Kamena umetnost u Tasiliju se koristi zajedno sa drugim lokacijama, uključujući Dar Tičit u Mauritaniji,[23] za proučavanje razvoja stočarstva i transsaharskih putovanja u Severnoj Africi. Goveda su se uzgajala na ogromnim područjima već od 3000. do 2000. godine pre nove ere, što odražava poreklo i širenje pastoralizma u ovoj oblasti. Zatim su usledili konji (pre 1000. godine pre nove ere), a zatim kamile u sledećem milenijumu.[24] Dolazak kamila odražava povećani razvoj transsaharske trgovine, jer su kamile prvenstveno korišćene kao transport u trgovačkim karavanima.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Gravure i predeli nacionalnog parka
  • Crtež muškarca
    Crtež muškarca
  • Pustinja
    Pustinja
  • Oaza
    Oaza
  • Crtež muškaraca
    Crtež muškaraca
  • Crtež žene
    Crtež žene
  • Antilopa
    Antilopa
  • Stene
    Stene
  • Crtež ljudi
    Crtež ljudi

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „La Vallée d'Iherir”. Ramsar Sites Information Service. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  2. ^ a b Centre, UNESCO World Heritage (11. 10. 2017). „Tassili n'Ajjer”. UNESCO World Heritage Centre. 
  3. ^ a b „Rock Art of the Tassili n Ajjer, Algeria” (PDF). Africanrockart.org. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 09. 2019. g. Pristupljeno 7. 2. 2017. 
  4. ^ a b „Tassili-n-Ajjer”. britannica. Pristupljeno 7. 2. 2017. 
  5. ^ „Tassili N'Ajjer (Algeria)”. Africanworldheritagesites.org. Pristupljeno 7. 2. 2017. 
  6. ^ „OSL dating of quaternary deposits associated with the parietal art of the Tassili-n-Ajjer plateau (Central Sahara)”. Quaternary Geochronology. 10: 367—373. jul 2012. doi:10.1016/j.quageo.2011.11.010. Pristupljeno 7. 3. 2013. 
  7. ^ a b v g Scheffel, Richard L.; Wernet, Susan J., ur. (1980). Natural Wonders of the World. United States of America: Reader's Digest Association, Inc. str. 371-372. ISBN 978-0-89577-087-5. 
  8. ^ „Tassili n'Ajer”. UNESCO World Heritage Centre. Pristupljeno 7. 3. 2013. 
  9. ^ „Tassili n'Ajjer National Park, Djanet”. Algeria.com. Arhivirano iz originala 8. 2. 2017. g. Pristupljeno 7. 2. 2017. 
  10. ^ „Tassili National Park, Sahara Algeria”. Archmillennium.net. Pristupljeno 16. 12. 2012. 
  11. ^ "Crocodiles in the Sahara Desert: An Update of Distribution, Habitats and Population Status for Conservation Planning in Mauritania". PLOS ONE. 25 February 2011.
  12. ^ McKenna, Terence (1992). Food of the Gods. United States and Canada: Bantam Books. str. 72, 73. ISBN 978-0-553-07868-8. 
  13. ^ a b „Algeria”. africanrockart.britishmuseum.org. Pristupljeno 2021-04-10. 
  14. ^ Henri., Lhote (1973). The search for the Tassili frescoes: the story of the prehistoric rock-paintings of the Sahara. Hutchinson. ISBN 0-09-112380-1. OCLC 667687. 
  15. ^ Jean-Dominique., Lajoux (1962). Merveilles du Tassili N'Ajjer. Ed. du Chêne. OCLC 604199955. 
  16. ^ Keenan, Jeremy (2004). The lesser gods of the Sahara : social change and contested terrain amongst the Tuareg of Algeria. London: Frank Cass. ISBN 0-203-32762-4. OCLC 62269179. 
  17. ^ „Saharan Rock Art: Archaeology of Tassilian Pastoralist Iconography. Augustin F. C. Holl”. Journal of Anthropological Research. 61 (4): 541—542. decembar 2005. ISSN 0091-7710. doi:10.1086/jar.61.4.3631543. 
  18. ^ Soukopova, Jitka (januar 2011). „The Earliest Rock Paintings of the Central Sahara: Approaching Interpretation”. Time and Mind. 4 (2): 193—216. ISSN 1751-696X. S2CID 143429582. doi:10.2752/175169711x12961583765333. 
  19. ^ Fagan, Brian M. (1967). „Radiocarbon Dates for Sub-Saharan Africa: V”. The Journal of African History. 8 (3): 513—527. ISSN 0021-8537. JSTOR 179834. doi:10.1017/S0021853700007994. 
  20. ^ Messili, Lamia; Saliège, Jean-François; Broutin, Jean; Messager, Erwan; Hatté, Christine; Zazzo, Antoine (2013). „Direct 14C Dating of Early and Mid-Holocene Saharan Pottery”. Radiocarbon (na jeziku: engleski). 55 (3): 1391—1402. ISSN 0033-8222. S2CID 102344276. doi:10.1017/S0033822200048323. 
  21. ^ Garcea, Elena A.A.; Wang, Hong; Chaix, Louis (2016). „High-Precision Radiocarbon Dating Application to Multi-proxy Organic Materials From Late Foraging To Early Pastoral Sites In Upper Nubia, Sudan”. Journal of African Archaeology. 14 (1): 83—98. ISSN 1612-1651. JSTOR 44296870. doi:10.3213/2191-5784-10282. 
  22. ^ Messili, Lamia; Saliège, Jean-François; Broutin, Jean; Messager, Erwan; Hatté, Christine; Zazzo, Antoine (2013). „Direct 14 C Dating of Early and Mid-Holocene Saharan Pottery”. Radiocarbon. 55 (3): 1391—1402. S2CID 102344276. doi:10.1017/S0033822200048323. 
  23. ^ Holl, Augustin F. C. (2002). „Time, Space, and Image Making: Rock Art from the Dhar Tichitt (Mauritania)”. The African Archaeological Review. 19 (2): 75—118. ISSN 0263-0338. JSTOR 25130740. S2CID 54741966. doi:10.1023/A:1015479826570. hdl:2027.42/43991 Slobodan pristup. 
  24. ^ LAMP, FREDERICK JOHN (2011). „Ancient Terracotta Figures from Northern Nigeria”. Yale University Art Gallery Bulletin: 48—57. ISSN 0084-3539. JSTOR 41421509. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bahn, Paul G. (1998) The Cambridge Illustrated History of Prehistoric Art Cambridge, Cambridge University Press.
  • Bradley, R (2000) An archaeology of natural places London, Routledge.
  • Bruce-Lockhart, J and Wright, J (2000) Difficult and Dangerous Roads: Hugh Clapperton's Travels in the Sahara and Fezzan 1822-1825
  • Christopher Chippindale and Tacon, S-C (eds) (1998) The Archaeology of Rock Art Cambridge, Cambridge University Press.
  • Clottes, J. (2002): World Rock Art. Los Angeles: Getty Publications.
  • Coulson, D and Campbell, Alec (2001) African Rock Art: Paintings and Engravings on Stone New York, Harry N Abrams.
  • Frison-Roche, Roger (1965) Carnets Sahariens Paris, Flammarion
  • Holl, Augustin F.C. (2004) Saharan Rock Art, Archaeology of Tassilian Pastoralist Icongraphy
  • Lajoux, Jean-Dominique (1977) Tassili n'Ajjer: Art Rupestre du Sahara Préhistorique Paris, Le Chêne.
  • Lajoux, Jean-Dominique (1962), Merveilles du Tassili n'Ajjer (The rock paintings of Tassili in translation), Le Chêne, Paris.
  • Le Quellec, J-L (1998) Art Rupestre et Prehistoire du Sahara. Le Messak Libyen Paris: Editions Payot et Rivages, Bibliothèque Scientifique Payot.
  • Henri Lhote (1959, reprinted 1973) The Search for the Tassili Frescoes: The story of the prehistoric rock-paintings of the Sahara London.
  • Henri Lhote (1958, 1973, 1992, 2006) À la découverte des fresques du Tassili, Arthaud, Paris.
  • Mattingly, D (ed) (forthcoming) The archaeology of the Fezzan.
  • Muzzolini, A (1997) "Saharan Rock Art", in Vogel, J O (ed) Encyclopedia of Precolonial Africa Walnut Creek: 347-353.
  • Van Albada, A. and Van Albada, A.-M. (2000): La Montagne des Hommes-Chiens: Art Rupestre du Messak Lybien Paris, Seuil.
  • Whitley, D S (ed) (2001) Handbook of Rock Art Research New York: Altamira Press.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nacionalni park Tasili Adžer na Vikimedijinoj ostavi.
Nacionalni park Tasili Adžer na Vikiputovanju.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Тасили_Аџер&oldid=27674769”