Муфлон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Муфлон
Mouflon in zoo.jpg
Муфлон
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Cetartiodactyla
Породица: Bovidae
Потпородица: Caprinae
Род: Ovis
Врста: Ovis orientalis
Биномијална номенклатура
Ovis orientalis
Gmelin, 1774

Муфлон (лат. Ovis orientalis) је врста дивље овце. Подврсте ове врсте су подељене у две групе, у групу муфлона (Ovis orientalis orientalis група) и групу уриала (Ovis orientalis vignei група).[2][3] Домаћа овца (Ovis aries) води порекло од муфлона.

Подврсте[уреди]

Група Муфлона[уреди]

Географска распрострањеност различитих подврста

Према класификацији Питера Граба из 2005. следеће подврсте су сврстане у групу муфлона (Ovis orientalis orientalis група):[4]

  • Јерменски муфлон (Ovis orientalis gmelini)
  • Исфахански муфлон (Ovis orientalis isphahanica)
  • Ларистански муфлон (Ovis orientalis laristanica)
  • Кипарски муфлон (Ovis orientalis ophion)
  • Европски муфлон (Ovis orientalis musimon)

Група Уриала[уреди]

Следеће подврсте су сврстане у групу уриала (Ovis orientalis vignei група):

  • Транскаспијски или казашки уриал (Ovis orientalis arkal)
  • Бухарски уриал (Ovis orientalis bochariensis)
  • Туркменски или афгански уриал (Ovis orientalis cycloceros)
  • Пенџабски уриал (Ovis orientalis punjabiensis)
  • Хиндуски уриал (Ovis orientalis vignei)

Распрострањење[уреди]

Врста је присутна у Азербејџану, Индији, Ирану, Јерменији, Казахстану, Оману, Пакистану, Таџикистану, Туркменистану, Турској и Узбекистану. Врста је повремено присутна, или је миграторна врста у Авганистану.[5]

Група Муфлона[уреди]

Подврста јерменски муфлон (Ovis orientalis gmelini) насељава Иран где се може наћи у десет заштићених подручја, три резервата природе и једном националном парку (највећа популација је у националном парку језеро Урмија и то на острву у језеру), а има га и на Кавказу, у Јерменији, Азербејџану, Турској, Ираку и Израелу. Подврста исфахански муфлон (Ovis orientalis isphahanica) насељава западни Иран (може се наћи и у три заштићена подручја). Подврста ларистански муфлон (Ovis orientalis laristanica) насељава јужни Иран (може се наћи и у неколико заштићених подручја).[5]

Кипарски муфлон (Ovis orientalis ophion) насељава острво Кипар али се може наћи и на европском континету где није аутохтон. Европски муфлон (Ovis orientalis musimon) насељава велики део Европе, а аутохтон је на острвима Корзика и Сардинија.

За подврсте европски и кипарски муфлон се верује да потичу од раних припитомљених оваца које су у неолиту донели људи на острва Сардинију, Корзику и Кипар. Где су побегле у дивљину и населиле планине у унутрашњости острва, а временом се развиле у посебне подврсте.

Група Уриала[уреди]

Подврста транскаспијски или казашки уриал (Ovis orientalis arkal) насељава Казахстан, Туркмениста и Иран, а у Казахстану и Туркменистану насељавају и територију три резервата природе. Подврста бухарски уриал (Ovis orientalis bochariensis) насељава Таџикистан, Узбекистан и Туркменистан (у свакој од ових земаља постоји и један резерват природе који насељава). Подврста туркменски или афгански уриал (Ovis orientalis cycloceros) већим делом је насељена у заштићеним подручјима Туркменистана, има га и у Афганистану и веома мало у Пакистану. Подврста хиндуски уриал (Ovis orientalis vignei) насељава Индију где је заштићена врста у држави Џаму и Кашмир, као и Пакистан. Подврста пенџабски уриал (Ovis orientalis punjabiensis) је насељена у провинцији Пенџаб у Пакистану.[5]

Понашање[уреди]

Већи је и паметнији од свог припитомљеног сродника. Живи у стаду које има десетак јединки, које се правећи велике скокове, крећу хитро по планинама. Муфлони живе у Азији, мада их има и у Европи. Рогови су код мужјака и женке савијени уназад. Рогови мужјака су врло дугачки: могу достићи дужину до једног метра. Захваљујући оштром виду, муфлон може да примети своје непријатеље (вука) на великој удаљености. У лето, стадо мужјака (овнова) се придружује стаду женки (овци); тада почињу борбе роговима за наклоност женки. Четири месеца касније, оплођене женке се одвајају од стада, да би свака донела на свет једно до два младунчета (јагњета). Младунче почиње да пасе самостално кад напуни две недеље, а престаје да сиса око шестог месеца. Уколико не сконча као трофеј у салону неког ловца, може да живи до десет година.

Угроженост[уреди]

Ова врста се сматра рањивом у погледу угрожености врсте од изумирања. Муфлоне пре свега угрожавају ловокрадице, али и конкуренција са домаћом стоком због прекомерне испаше.[5]

Популациони тренд[уреди]

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима. Не постоји процена о укупној популацији ове врсте, али верује се да постоји тренд смањења и да је за три генерације популација смањена за 30%.[5]

Станиште[уреди]

Муфлони имају станиште на копну. Насељавају сушна станишта, углавном травната, а ређе шумовита подручја. Биљоједи су, хране се травама, лишћем са жбунова и зрневљем.[5]

Врста је по висини распрострањена до 1.500 метара надморске висине.

Референце[уреди]

  1. [1] Муфлон — База података укључује и доказе о ризику угрожености. (енглески)
  2. ICZN (International Commission on Zoological Nomenclature) opinion 2027
  3. Grubb, Peter. (2005), стр. 709
  4. Grubb, Peter. (2005)
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Црвена листа (енглески)

Литература[уреди]