Нигер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Република Нигер
République du Niger  (француски)
Крилатица: Братство, рад, напредак
(француски: Fraternité, Travail, Progrès)
Химна: Нигери
(француски: La Nigérienne)
Положај Нигера
Главни град Нијамеј
Службени језик француски
Владавина
Председник Махамаду Исуфу
Председник Владе Бриги Рафини
Историја
Независност Од Француске
3. августа 1960.
Географија
Површина
 — укупно 1.267.000 km2(21)
 — вода (%) 0,02
Становништво
 — 2012.[1] 17.138.707(63)
 — густина 13,53 ст./km2
Економија
Валута ЦФА франак
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC +1
Интернет домен.ne
Позивни број +227

Нигер (француски: Niger), или званично Република Нигер (француски: République du Niger), подсахарска је земља у западној Африци, која је име добила по реци Нигер. Граничи се са Нигеријом и Бенином на југу, Буркином Фасо и Малијем на западу, Алжиром и Либијом на северу и Чадом на истоку. Главни град Нигера је Ниамеј.[2]

Историја[уреди]

Бројни археолошки налази и цртежи на камену указују на присуство човека на подручју Нигера већ 600.000 година. На прелазу из првог у други миленијум нове ере на овом подручју су се почеле формирати државе чије богаство се заснивало на прекосахарској трговини. У 11. веку готове све су примиле ислам.

Европљани су дошли у контакт са овим подручјем у 19. веку, а Француска је започела колонизацију на прелазу у 20. век. Нигер је укључен у састав Француске западне Африке и доживео је, слично другим француским колонијама у Африци, нагли раст броја становника и комерцијализацију пољопривреде. Крајем 1950-ин је добио широку самоуправу, а 1960. и независност.

Први председник Нигера Амани Диори је збачен у војном удару 1974. који је предводио пуковник Сејни Кунше, председник до 1987. године. Први слободни избори су одржани 1993, али је већ 1996. избио нови државни удар. Новим изборима 1999. Нигер се вратио цивилној власти.

Од седамдесетих година земља се суочава са учесталошћу суша што доводи до пада пољопривредне производње и појаве глади, а током раних деведесетих потресла ју је и побуна Туарега, номадских становника Сахаре.

Дана 19. фебруара 2010. године војска Нигера извршила је државни удар и збацила актуелног председника. Нови демократски избори били су одржани 2011. године.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Нигер је земља у западној африци, без излаза на море између Сахаре и подсахарских региона. Има површину од 1.267.000 квадратних километра од чега 300 квадратних километра воде. Нигер се граничи са седам држава и има укупну границу дужине 5,697 km. Најдужу границу има са Нигеријом на југу 1,497 km, следе Чад на истоку 1,175 km, алжир на северу-северозападу 956 km, Мали на западу 821 km, Буркином Фасо на југу 628 km, Либијом на северу 354 km, и Бенином на југу 266 km.

Геологија и рељеф[уреди]

Најнижа тачка је река Нигер са висином од 200 метра изнад нивоа мера, а највиши врх је Багзане са 2,022 метра.

Воде[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Нигерова суптропска клима је углавном топла и сува са доста пустињских подручја. На крајњем југу је тропска клима око басена реке Нигер.

Административна подела[уреди]

Нигер је подељен у 7 департмана, који су подељени у 35 арондисмана, који су даље подељени у 129 комуна. Главни град Ниамеј представља посебан дистрикт.

Становништво[уреди]

Највећа етничка група у Нигеру је Хауса 56%, који такође чине највећу етничку групу у Нигерији, и Ђерма-Сонгај 22%, који такође живе и у деловима Малија. Обе групе заједно са народом Гурманче су седелачки пољопривредници који живе у плодном јужном делу земље, за разлику од номадских и полуномадских народа Фулани 8,5% и Туарега 8%, Канури, Арапа и Тубу. Смртност деце у узрасту од 1 до 4 године је изузетно велика, 248 на 1000, због лоших здравствених услова и неадекватне исхране већине деце. Међутим Нигер има највећу стопу плодности, 7,2 детета по жени, тако да скоро половина (49%) нигерске популације има мање од 15 година. 80% становништва су муслимани док остатак чине хришћани и анимисти.

Привреда[уреди]

Привреда Нигера се пре свега ослања на пољопривреду која представља 40% бруто домаћег производа и упошљава 90% становништва. Пољопривредну производњу угрожавају све учесталије суше и претварање плодних подручја у пустиње. Осим пољопривреде развијено је и рудаество, залихе урана су међу највећим на свету. 14% бруто домаћег производа Нигера долази од сточарства, узгајају се камиле, козе, овце и говеда.

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]