Nikolaus Preradović

Nikolaus Johanes Herman Marija fon Preradović (rođen 28. septembra 1917. u Baošiću, Dalmacija, Austro-Ugarska, umro 19. juna 2004. u Hanoveru, Nemačka) bio je austrijski istoričar, geneolog i publicista.

Između 1956. i 1966. bio je univerzitetski profesor za opštu noviju istoriju na Univerzitetu u Gracu. Do 1970-ih njegova istraživanja i publikacija nisu izlazila iz okvira ozbiljne istoriografije. Međutim, od 1980-ih Preradović je redovno pisao za ekstremne desničarske organe (časopise) u Nemačkoj i Austriji.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Nikolaus Preradović je potekao iz jedne razgranate porodice. Njegov pradeda je bio pesnik, slovenofil i general-major austrougarske vojske srpskog^[1] porekla. Rođen je 1917. kao sin poručnik linijskog broda Ive Preradovića (1890-1944) i njegove supruge Herte, ćerke carsko-kraljevskog viceadmirala Karla Lanjusa fon Velenburg, u Kotorskom zalivu, u jednoj carsko-kraljevskoj luci na Jadranskom moru.^[2]

Od 1946. do 1948. bio je oženjen Johanom rođ. Doblhof, a od 1966. do 1968. Gizelom rođ. Bem-Becing. Godine 1971. oženio je Kristu rođ. Vedel-Kanenberg, dečiju medicinsku sestru.

Gimnazija i Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Pohađao je gimnaziju u Gracu, opatijsku gimnaziju u Sekauu, državni obrazovni zavod za mladiće u Hornu, marijanski institut u Gracu, franjevački kolegijum u Varaždinu i gornju realnu gimnaziju u Gracu. Maturirao je 1940.

U Drugom svetskom ratu služio je u prvoj polovini 1941. u hrvatskoj vojsci, koju su uspostavili hrvatski fašisti (hrvatsko domobranstvo) i u nemačko-hrvatskoj legiji (Hrvatska legija).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preradovich, Nikolaus. In: Fritz Fellner, Doris A. Corradini (Hrsg.): Österreichische Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein biographisch-bibliographisches Lexikon (= Veröffentlichungen der Kommission für Neuere Geschichte Österreichs. Band 99). Böhlau, Wien u. a. 2006, ISBN 3-205-77476-0, S. 327–328.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ O istoriji porodice Preradović iz Gornje Krajine (Grubišno Polje itd.) i njenom srodstvu sa ruskom granom (general Nikola Preradović) vidi knjigu objavljenu u Zagrebu, Hrvatska 1903. Znameniti Srbi 19. veka, koju je uredio Andra Gavrilović (1903, str. 13). Takođe vidi knjigu objavljenu u Beogradu 1888. Pomenik znamenitih ljudih u srpskog naroda novijeg doba od Milana Đ. Milićevića (str. 572). O Preradovićima (Srbima) stradalim u Jasenovačkom logoru Nezavisne države Hrvatske tokom Drugog svetskom rata, uključujući Preradoviće iz Grubišnog polja, gde je rođen i otac Petra Preradovića, vidi spisak žrtava Spomen područja Jasenovac (Spomen područje Jasenovac) Na tom spisku se nalazi nekoliko osoba pod imenom i prezimenom Jovan Preradović, kako se zvao otac pesnika Petra Preradovića. Vidi i 100 Preradovića koji se javljaju na spisku žrtava Jasenovca Istraživačkog instituta, Njujork. (https://cp13.heritagewebdesign.com/~lituchy/victim_search.php?field=&searchtype=contains Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. februar 2012))
^ Preradovich, Nikolaus. In: Fritz Fellner, Doris A. Corradini: Österreichische Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein biographisch-bibliographisches Lexikon (= Veröffentlichungen der Kommission für Neuere Geschichte Österreichs. Band 99). Böhlau, Wien u. a. 2006, ISBN 978-3-205-77476-1, S. 327–328, hier: S. 327.

[1] O istoriji porodice Preradović iz Gornje Krajine (Grubišno Polje itd.) i njenom srodstvu sa ruskom granom (general Nikola Preradović) vidi knjigu objavljenu u Zagrebu, Hrvatska 1903. Znameniti Srbi 19. veka, koju je uredio Andra Gavrilović (1903, str. 13). Takođe vidi knjigu objavljenu u Beogradu 1888. Pomenik znamenitih ljudih u srpskog naroda novijeg doba od Milana Đ. Milićevića (str. 572). O Preradovićima (Srbima) stradalim u Jasenovačkom logoru Nezavisne države Hrvatske tokom Drugog svetskom rata, uključujući Preradoviće iz Grubišnog polja, gde je rođen i otac Petra Preradovića, vidi spisak žrtava Spomen područja Jasenovac (Spomen područje Jasenovac) Na tom spisku se nalazi nekoliko osoba pod imenom i prezimenom Jovan Preradović, kako se zvao otac pesnika Petra Preradovića. Vidi i 100 Preradovića koji se javljaju na spisku žrtava Jasenovca Istraživačkog instituta, Njujork. (https://cp13.heritagewebdesign.com/~lituchy/victim_search.php?field=&searchtype=contains Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. februar 2012))

[2] Preradovich, Nikolaus. In: Fritz Fellner, Doris A. Corradini: Österreichische Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein biographisch-bibliographisches Lexikon (= Veröffentlichungen der Kommission für Neuere Geschichte Österreichs. Band 99). Böhlau, Wien u. a. 2006, ISBN 978-3-205-77476-1, S. 327–328, hier: S. 327.

[1]

[2]