Nikola Nikolajević Durnovo
Nikola Durnovo | |
|---|---|
 Nikola Durnovo | |
| Puno ime | Nikola Nikolajevič Durnovo |
| Datum rođenja | 23. oktobar 1876. |
| Mesto rođenja | Moskva, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 27. oktobar 1937. (61 god.) |
| Mesto smrti | Sandarmoh, SSSR |
Nikola Nikolajevič Durnovo (Moskva, 1842) bio je ruski publicista, koji se u svom radu najviše posvetio pitanjima balkanskog naroda, pre svih Srba i Grka.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rodio se u dvorjanskoj porodici i dobio odlično vaspitanje i obrazovanje. Od 1861. godine počinje svoj javni rad, prvo je bio činovnik na izborima dvorjanstva, a svoje slobodno vreme posvetio je publicistici. U njegovoj publicističkoj delatnosti najviše se bavio pitanjima balkanskih država, zbog čega je stekao veliku popularnost, kako u samoj Rusiji, tako i u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Crnoj Gori. [1]
Radeći na ovom polju više od trideset godina ostao je upamćen kao kao najveći pobornik i zaštitnik prava naroda sa Balkana. Od 1879. godine pisao je mnogobrojne članke za različite časopise, neki od njih su: rumunski Independance Roumaine, zatim nekoliko grčkih novina u kojima je posebno bio aktivan 1898. godine.[1] Izdavao je Vostok (1879-1886) čiji je zadatak bio da uništi antipatiju prema grčkom narodu, koja se u to vreme počela primećivati u Rusiji. Ovaj list se generalno vrlo interesovao za položaj balkanskih naroda i crkvenim pitanjima u svakoj od zemalja.
Na inicijativu Durnova ruska vlada je 1876. u vreme srpsko-turskog rata, poslala u Srbiju generala Černjajeva, takođe Durnov je u vreme ovog rata sakupio 120.000 dinara kao pomoć Srbima i Crnogorcima.[1]
U vreme grčko-turskog rata uspeo je da prikupi i pošalje grčkoj kraljici kao pomoć 11.000 rubalja.[1]
Bio je jedan od najzaslužnijih za pokretanje srpskog Podvorja u Moskvi, zbog čega je od srpske vlade nagrađen ordenom Sv. Save II stepena i ordenom Takovskog krsta II stepena.[1] Bio je blizak prijatelj Mitropolita Mihaila.
Dela[uredi | uredi izvor]
Neki od njegovih književnih radova su:
- Gosudarstva i narodы Balkanskago poluostrova, ihъ prošedšee, nastoящee i buduщee i bolgarskaя krivda (Države i narodi Balkanskog poluostrva, njihova prošlost, sadašnjost, budućnost i Bugarska laž) - delo je prevedeno i na nemački i rumunski jezik.
- Imeюt li Bolgarы istoričeskoe pravo na Makedoniю, Frakiю i Staruю Serbiю (Imaju li Bugari istorijsko pravo na Makedoniju Trakiju i Staru Srbiju) - štampan na ruskom i grčkom jeziku.
- Bolgarskaя propaganda v Makedonii i Makedonskiй vopros (Bugarska propaganda u Makedoniji i Makedonsko pitanje)
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Naš kalendar za 1901. prostu godinu. Beograd: Električna štamparija Pavlovića i Stojanovića. 1901. str. 231—232.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Naš kalendar za 1901. prostu godinu, izdanje Markovića i Pavlovića, Električna štamparija Pavlovića i Stojanovića, Beograd 1901.
