Niški sporazum (1914)
Niški sporazum ili Sporazum Toptani—Pašić predstavlja tajni ugovor u petnaest tačaka, o savezništvu između Albanije i Kraljevine Srbije, potpisan od strane Esad-paše, albanskog političara, i Nikole Pašića, srpskog premijera, na dan 17. septembra 1914. godine u Nišu u Kraljevini Srbiji.[1]
Istorijski gledano, možda je najvažnija tačka sporazuma bila osnivanje posebne srpsko-albanske komisije koja je trebalo da utvrdi granicu između dve države.[2]
Preduslovi i mesto sklapanja ugovora[uredi | uredi izvor]
Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Esad-paša je morao da obavi razne diplomatske poslove. Jedan od tih poslova je bilo i unapređenje diplomatskih odnosa sa Srbijom. Pašiću je slao poruke u kojima je govorio da je od velike važnosti po njih da zaključe poseban sporazum pre svog odlaska za Albaniju.
Tim povodom Esad-paša je došao u Niš, ratnu prestonicu Srbije, u kome je predsedavala srpska vlada i narodna skupština. U Nišu se sastao sa srpskim premijerom Nikolom Pašićem. Nakon međusobnog dogovora, njih dvojica su 17. septembra 1914. godine potpisali tajni ugovor o savezništvu.
Esad-paša je tada izneo stav da sporazum bude potvrđivanje tek nakon što on bude izabran za vladara Albanije, uz saglasnost narodne skupštine. To je ostavilo prostora za manevrisanje i preispitivanje pojedinih tačaka ugovora.[1]
Sporazum Toptani-Pašić potpisan je na tajnom sastanku u Oficirskom domu u Nišu, u formi ugovora, a kasnije je nazvana „Niški sporazum”.[3] U tom istom Oficirskom domu u kome je zasedala Narodna skupština obznanjena su još dva važna istorijska dokumenta — „Niška deklaracija” i „Niška rezolucija”, koji svaki za sebe dovoljno govori o ratnim ciljevima, jugoslovenskom raspoloženju i pravcima političkog delovanja tadašnja srpske vlade.[4][5]
Sadržaj ugovora[uredi | uredi izvor]
Ugovor je obuhvatao 15 tačaka koje su predviđale zajedničko osnivanje vojnih i političkih institucija, ali najvažnije odredbe su se usređivale na vojni savez, izgradnju Jadranske pruge od Srbije do Drača, kao i garancije da će Srbija podržati Esad-pašu na izborima za vladara Albanije.[1]
Sporazum je ostavljao mogućnost da Srbija, na poziv Esad-paše, vojno interviše radi zaštite njegovog režima. Razgraničenje između dve države trebalo je da utvrdi posebna srpsko-albanska komisija.[6]
Ovim ugovorom Srbija se takođe obavezala da će finansirati Pašinu žandarmeriju sa 50.000 dinara mesečno i vršiti njeno snabdevanje neophodnom vojnom opremom.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Bogatinovski, Zlatko. „101 godina Niške deklaracije”. Nova Srpska politička misao (2015). Pristupljeno 17. 5. 2016.
- ^ Grupa autora, Prvi svetski rat I, Srbija i Crna Gora, Cetinje, 1975.
- ^ Vidosav Petrović, Ratna prestonica Niš 1914—1915, Prosveta, Niš, 1996.
- ^ Dragoslav Janković, O radu srpske vlade za vreme Prvog svetskog rata, u: Zapisnici sednica Ministarskog saveta Srbije 1915—1918, BIGZ, Beograd, 1976.
- ^ Andrej Mitrović, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984, 52
- ^ Dragoljub Živojinović, Vatikan, Srbija i stvaranje Jugoslovenske države 1914—1920, Beograd, 1980.
