Нишки споразум (1914)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нишки споразум или Споразум Топтани-Пашић представља тајни уговор у петнаест тачака, о савезништву између Албаније и Краљевине Србије, потписан од стране Есад-паше, албанског политичара, и Николе Пашића, српског премијера, на дан 17. септембра 1914. године у Нишу у Краљевини Србији.[1]

Историјски гледано, можда је најважнија тачка споразума била оснивање посебне српско-албанске комисије која је требало да утврди границу између две државе.[2]

Предуслови и место склапања уговора[уреди]

Зграда Официрског дома у Нишу у коме је потписан Споразум Топтани-Пашић 17. септембра 1914.

Након избијања Првог светског рата, Есад-паша је морао да обави разне дипломатске послове. Један од тих послова је било и унапређење дипломатских односа са Србијом. Пашићу је слао поруке у којима је говорио да је од велике важности по њих да закључе посебан споразум пре свог одласка за Албанију.

Тим поводом Есад-паша је дошао у Ниш, ратну престоницу Србије, у коме је председавала српска влада и народна скупштина. У Нишу се састао са српским премијером Николом Пашићем. Након међусобног договора, њих двојица су 17. септембра 1914. године потписали тајни уговор о савезништву.

Есад-паша је тада изнео став да споразум буде потврђивање тек након што он буде изабран за владара Албаније, уз сагласност народне скупштине. То је оставило простора за маневрисање и преиспитивање појединих тачака уговора.[1]

Споразум Топтани-Пашић потписан је на тајном састанку у Официрском дому у Нишу, у форми уговора, а касније је названа „Нишки споразум“.[3] У том истом Официрском дому у коме је заседала Народна скупштина обзнањена су још два важна историјска документа – „Нишка декларација“ и „Нишка резолуција“, који сваки за себе довољно говори о ратним циљевима, југословенском расположењу и правцима политичког деловања тадашња српске владе.[4][5]

Садржај уговора[уреди]

Уговор је обухватао 15 тачака које су предвиђале заједничко оснивање војних и политичких институција, али најважније одредбе су се усређивале на војни савез, изградњу Јадранске пруге од Србије до Драча, као и гаранције да ће Србија подржати Есад-пашу на изборима за владара Албаније.[1]

Споразум је остављао могућност да Србија, на позив Есад-паше, војно интервише ради заштите његовог режима. Разграничење између две државе требало је да утврди посебна српско-албанска комисија.[6]

Овим уговором Србија се такође обавезала да ће финансирати Пашину жандармерију са 50.000 динара месечно и вршити њено снабдевање неопходном војном опремом.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Богатиновски, Златко. 101 година Нишке декларације. Нова Српска политичка мисао (2015). Приступљено 17. 5. 2016. 
  2. Група аутора, Први светски рат I, Србија и Црна Гора, Цетиње, 1975.
  3. Видосав Петровић, Ратна престоница Ниш 1914-1915, Просвета, Ниш, 1996.
  4. Драгослав Јанковић, О раду српске владе за време Првог светског рата, у: Записници седница Министарског савета Србије 1915-1918, БИГЗ, Београд, 1976.
  5. Андреј Митровић, Србија у Првом светском рату, Београд, 1984, 52
  6. Драгољуб Живојиновић, Ватикан, Србија и стварање Југословенске државе 1914-1920, Београд, 1980.

Спољашње везе[уреди]