Pređi na sadržaj

Novalis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Georg Filip Fridrih fon Hardenberg
Novalis, 1799.
Lični podaci
Datum rođenja(1772-05-02)2. maj 1772.
Mesto rođenjaOberviderštet, Saksonija
Datum smrti25. mart 1801.(1801-03-25) (28 god.)
Mesto smrtiVajsenfels, Saksonija

Novalis je pseudonim Georga Filipa Fridriha fon Hardenberga (nem. Georg Philipp Friedrich Freiherr von Hardenberg, Novalis, 1772 — 1801) nemačkog pisca, aristokrate, mistik i filozofa ranog romantizma. Pripadao je krugu „romantičara iz Jene“. Njegovo glavno delo je Himne noći.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Po očevoj porodici pripada nižem nemačkom plemstvu, sa nekoliko značajnih predaka i rođaka. Rođen je kao drugo dete u porodici koja je imala ukupno jedanaestoro dece. Sa osam godina bio je teško bolestan od srdobolje.[1] Nakon što mu majka teško oboleva, sa jedanaest godina odlazi u zamak gde je živeo njegov stric, koji je okupljao tadašnje prosvećene i slobodoumne aristokrate.[1] Stric ga uči i uvodi u francusku književnost i racionalističku filozofiju.[2] Osnovno obrazovanje dobio je od privatnih učitelja a kasnije upisuje studije prava, menja nekoliko fakulteta ali ima odlične ocene.[3] Studirao je i rudarstvo na Rudarskoj akademiji u Frajbergu, sa namerom da se na poslu pridruži svom ocu koji je bio upravnik rudnika soli.[4] Bio je svestrano obrazovan, sa posebnim interesom za rimsku istoriju.[5] Godine 1784. piše prve pesme[2] a 1791. objavljuje prvu pesmu Tužbalica mladića.[2] Radio je kao pravnik u okružnoj kancelariji u Tenštetu.[6] Na jednom od službenih putovanja upoznaje i zaljubljuje se u trinaestogodišnju Sofiju fon Kin.[6] Ona će biti njegova velika inspiracija i prva i jedina ljubav tokom života. Nezvanično će se veriti maru 1795. Sofija umire 19. marta a 24. aprila umire njegov brat Erazmo.[4] Nakon smrti bliskih ljudi Novalis se upušta u mistiku i njihova smrt značajno utiče na njegov pesnički rad.[4] U decembru 1798. veri se sa ćerkom profesora Rudarske akademije.[7] Prisustvovao je velikom skupu romantičara u Jeni 1799. gde predstavlja svoj esej Hrišćanstvo ili Evropa.[7] Godine 1800. teško se razboljeva i umire u roditeljskom domu 25. marta 1801.[8]

Koristio se starogrčkim i latinskim.[2] Bio je prijatelj sa Šilerom.[9]

Delo[uredi | uredi izvor]

Roman „Hajnrih iz Ofterdingena“ (Heinrich von Ofterdingen) ostao je nedovršen i objavljen je posle njegove smrti, ali je postao paradigma romantičarskog pokreta. Plavi cvet, koji se u njemu pominje, takođe je postao simbol. Ovaj roman pripada žanru bildungsromana.

Novalisova pesnička dela su „Himne noći“ (Hymnen an die Nacht), „Fragmenti“ (Fragmente) i „Duhovne pesme“ (Geistliche Lieder). Šest Novalisovih himni (objavljenih 1800) sadrže autobiografske elemente. Tema im je romantičarska interpretacija jedinstva života i smrti, gde noć predstavlja granicu između njih. „Fragmente“ je napisao između 1795. i 1800. godine. To je zbirka misli, aforizama i kratkih komentara o filozofiji, estetici i književnosti. „Duhovne pesme“ su intimna i ritmična poezija namenjena pevanju. U njima se pojavljuje Hristos kao simbol jedinstva poezije i religije.

U eseju „Hrišćanstvo ili Evropa“ (Die Christenheit oder Europa) Novalis izražava romantičnu nostalgiju za vremenima kada je srednjovekovna Evropa bila ujedinjena u hrišćanstvu. On je protivnik Prosvetiteljstva i Francuske revolucije za koje tvrdi da su uništili evropsku duhovnost.

Razvio je fragment kao umetnički oblik.[5]

Svoje filozofske koncepte „religije ljubavi“ i „magičnog idealizma“ zasnovao je na misli Johana Fihtea.[3] On povezuje umetnost i religiju i tvrdi da je obema cilj da učine vidljivom apsolutnu intuiciju. Novalis kaže da je zadatak čovečanstva da „obrazuje Zemlju“. Time bi čovečanstvo ušlo u novo zlatno doba harmonije čoveka i prirode, kako je smatrano da je bilo u neko ranije doba.[10]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Moderni fantazijski žanr je gotovo potekao iz Novalisovog opusa.[11]

Uticao je na mnoge autore kao što su: E. T. A. Hofman, Herman Hese, Moris Meterlink i Ursula.[11]

Penelopa Ficdžerald napisala je roman Plavi cvet inspirisan pesnikovim životom.[11]

Odabrana dela[uredi | uredi izvor]

  • Pelud[5]
  • Vera i ljubav[5]
  • Tužbalica mladića[2]
  • Himne noći[5]
  • Teplicki fragmenti[4]
  • Hajnrih iz Ofterdingena, nezavršeni roman[5]
  • Učenici iz Siasa, nezavršeni roman[5]
  • Hrišćanstvo ili Evropa, esej[5]

Na srpskom jeziku[uredi | uredi izvor]

  • Novalis, Georg Filip Fridrih fon Hardenberg (2008). Intimni dnevnik. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-7549-826-1. }
  • Novalis, Georg Filip Fridrih fon Hardenberg (2018). Izabrane pesme. Beograd: Soulfood publishing. ISBN 978-86-89319-52-1. }

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Novalis 2008, str. 85.
  2. ^ a b v g d Novalis 2008, str. 86.
  3. ^ a b Novalis 2008, str. 79.
  4. ^ a b v g Novalis 2008, str. 89.
  5. ^ a b v g d đ e ž Novalis 2008, str. 80.
  6. ^ a b Novalis 2008, str. 88.
  7. ^ a b Novalis 2008, str. 90.
  8. ^ Novalis 2008, str. 91.
  9. ^ Novalis 2008, str. 87.
  10. ^ Novalis 2008, str. 81.
  11. ^ a b v Novalis 2008, str. 83.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Novalis na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новалис&oldid=25804226”