Nož

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe, pogledajte Nož (višeznačna odrednica).
Tradicionalni finski puko nož

Nož je ručni alat s oštricom koja služi za sečenje. Nož se obično sastoji od sečiva pričvršćenog o dršku. Sečivo noža je najčešće zašiljeno, i može imati i dvije oštrice. Noževi su se koristili kao alat i oružje od kamenog doba, odnosno prvih početaka čovečanstva. Stručnjaci smatraju da je nož jedno od prvih oruđa koje je čovjeka razvio kako bi mogao da preživi u prirodi.

Prvi noževi su bili od kremena ili neke druge vrste kamena, ponekad s drškom. Kao jedno od najranijih oruđa koje je čovečanstvo koristilo, noževi su se pojavili pre najmanje 2,5 miliona godina, o čemu svedoče oldovanski alati.[1][2] Prvobitno napravljeni od drveta, kostiju i kamena (kao što su kremen i opsidijan), tokom vekova, u korak sa poboljšanjima u metalurgiji i proizvodnji, sečiva noževa su pravljena od bakra, bronze, gvožđa, čelika, keramike i titanijuma. Većina modernih noževa ima fiksne ili preklopne oštrice; obrasci i stilovi sečiva razlikuju se u zavisnosti od proizvođača i zemlje porekla. Kasnije su se s napretkom metalurgije razvile oštrice od bronze, gvožđa, čelika, a danas se oštrica noža pravi i od keramike ili titanijuma. Dok su se materijali mijenjali, oblik noža ostao je uglavnom isti.

Kameni noževi. Muzej Hercegovine, Trebinje
Delovi noža

Zajedno s viljuškom i kašikom, nož je u zapadnom svetu od srednjeg veka deo standardnog pribora za jelo. Danas se noževi za jelo uglavnom ne oštre, a za pripremanje jela se koriste posebni kuhinjski noževi. Na Zapadu su se razvili i posebni džepni noževi za višestruke svrhe. Nož kao oružje je s vremenom izgubio na važnosti, ali je ostao univerzalan alat.[3]

Delovi[uredi | uredi izvor]

Sečivo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Sečivo
Morakniv nož od ugljeničnog čelika
Seated female workers making knives on machinery with large spinning drums
Masovna proizvodnja sečiva za noževe

Oštrice noža mogu se proizvoditi od raznih materijala, od kojih svaki ima prednosti i nedostatke. Ugljenični čelik, legura gvožđa i ugljenika, može biti veoma oštar. Dobro drži ivicu i ostaje lak za oštrenje, ali je podložan rđi i mrljama. Nerđajući čelik je legura gvožđa, hroma, možda nikla i molibdena, sa samo malom količinom ugljenika. Nije u stanju da primi tako oštru ivicu kao ugljenični čelik, ali je veoma otporan na koroziju. Visokougljenični nerđajući čelik je nerđajući čelik sa većom količinom ugljenika, namenjen da inkorporira bolje karakteristike ugljeničnog čelika i nerđajućeg čelika. Oštrice od nerđajućeg čelika sa visokim sadržajem ugljenika ne menjaju boju ili formiraju mrlje i održavaju oštru ivicu. Laminirana sečiva koriste više metala za stvaranje slojevitog sendviča, kombinujući atribute oba. Na primer, tvrđi, krhkiji čelik može biti u sendviču između spoljašnjeg sloja od mekšeg, čvršćeg nerđajućeg čelika da bi se smanjila ranjivost na koroziju. U ovom slučaju, međutim, deo koji je najviše pogođen korozijom, ivica, je i dalje ranjiv. Damaski čelik je oblik paterna zavarivanja sa sličnostima sa konstrukcijom laminata. Slojevi različitih tipova čelika se zavaruju zajedno, ali se zatim manipuliše materijalom da bi se stvorili paterni u čeliku.[4]

Čelična sečiva se obično oblikuju kovanjem ili uklanjanjem materijala. Kovane oštrice se prave zagrevanjem jednog komada čelika, a zatim oblikovanjem metala dok je vruć pomoću čekića ili prese. Noževi za uklanjanje materijala se oblikuju brušenjem i uklanjanjem metala. Kod obe metode, nakon oblikovanja, čelik mora biti termički obrađen. Ovo uključuje zagrevanje čelika iznad njegove kritične tačke, a zatim gašenje sečiva da bi se očvrsnuo. Nakon stvrdnjavanja, sečivo se temperira kako bi se uklonila naprezanja i sečivo učinilo oštrijom. Kuhinjski pribor za jelo u masovnoj proizvodnji koristi procese kovanja i uklanjanja materijala.[5] Kovanje je obično rezervisano za skuplje proizvodne linije proizvođača i često se može razlikovati od linija proizvoda za uklanjanje zaliha po prisustvu integralnog podupirača, iako se integralni podupirači mogu izraditi bilo kojim od metoda oblikovanja.

Karakteristike preklopnog sečiva[uredi | uredi izvor]

Folding pocket knife with multiple exposed tools
Švajcarski vojnički nož

Sklopivi nož povezuje sečivo sa drškom kroz stožer, omogućavajući sečivu da se sklopi u dršku. Da bi se sprečile povrede korisnika noža kroz slučajno zatvaranje sečiva na ruci korisnika, sklopivi noževi obično imaju mehanizam za zaključavanje. Razni pojedinci favorizuju različite mehanizme zaključavanja iz razloga kao što su percipirana snaga (bezbednost brave), zakonitost i jednostavnost upotrebe. Popularni mehanizmi na zaključavanje uključuju:

  • Klizni zglob – Najčešće se nalazi na tradicionalnim džepnim noževima, otvoreno sečivo se ne zaključava, već se drži na mestu pomoću opružnog uređaja koji omogućava da se sečivo preklopi ako se primeni određeni pritisak.[6]
  • Zaključavanje – Takođe poznato kao kičmena brava, zaključavanje uključuje okretnu rezu pričvršćenu za oprugu i može se otključati samo pritiskom na rezu nadole da bi se sečivo oslobodilo.
  • Lajnerlok – Nož koji je izmislio Majkl Voker, lajnerlok je sklopivi nož sa bravom sa bočnom oprugom koja se može otvarati i zatvarati jednom rukom bez ponovnog pozicioniranja noža u ruci. Brava je samopodesiva za habanje.[7]
  • Okvirna brava – Poznata i kao integralna brava ili monolok, ovaj mehanizam za zaključavanje je izmislio proizvođač noževa po narudžbini Kris Riv za Sebenzu kao poboljšanje lajnerloka. Brava okvira radi na sličan način kao i lajnerloka, ali koristi delimični izrez prave drške noža, umesto posebne obloge unutar drške da drži sečivo na mestu.[8][9]
  • Kragnasta brava – nalazi se na Opinel noževima.[10]
  • Aksis lok – Mehanizam za zaključavanje ekskluzivno licenciran za Benčmejd kompaniju noževa. Cilindrični ležaj je zategnut tako da će skočiti između sečiva noža i neke karakteristike drške kako bi zaključao sečivo u otvorenom položaju.[11]
  • Ark lok – mehanizam za zaključavanje ekskluzivno licenciran za SOG specijalizovane noževe. Razlikuje se od blokade osovine po tome što je cilindrični ležaj zategnut okretnom oprugom, a ne aksijalnom oprugom.[12]
  • Brava sa kugličnim ležajem – Mehanizam za zaključavanje koji je licenciran isključivo za preduzeće Spajderko. Ova brava je konceptualno slična osovinskim i lučnim bravama, ali je umesto toga ležaj kuglični.[13]
  • Trjadna brava – Mehanizam za zaključavanje ekskluzivno licenciran za preduzeće Kold stil. To je oblik zaključavanja koji uključuje debelu čeličnu zaustavnu iglu između prednje strane reze i zadnjeg dela zupca za prenos sile sa sečiva na ručku.[14]

„Talasno” svojstvo je još jedan istaknuti dizajn, koji koristi deo sečiva koji viri napolje da se uhvati za džep dok se izvlači, čime se sečivo otvara; ovo je patentirao Ernest Emerson i ne koristi se samo na mnogim Emersonovim noževima, već i na noževima nekoliko drugih proizvođača, posebno Spajderko i Kold stil.[15]

Automatski noževi ili skakavci se otvaraju koristeći uskladištenu energiju iz opruge koja se oslobađa kada korisnik pritisne dugme ili polugu ili drugi aktuator ugrađen u dršku noža. Automatski noževi su strogo ograničeni zakonom u Velikoj Britaniji i većini američkih država.[16]

Sve češći su noževi sa potpomognutim otvaranjem koji koriste opruge za pokretanje sečiva nakon što ga korisnik pomeri preko određenog ugla. Oni se razlikuju od automatskih noževa ili noževa sa prekidačem po tome što se sečivo ne otpušta pomoću dugmeta ili hvataljke na dršci; nego je sama oštrica pokretač. Većina asistiranih otvarača koristi peraje kao mehanizam za otvaranje. Noževi sa potpomognutim otvaranjem mogu biti brzi ili brži od automatskih noževa da se aktiviraju.[17]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „No. 1 The knife”. Forbes. 2005-08-31. Arhivirano iz originala 2012-07-31. g. Pristupljeno 2007-05-07. 
  2. ^ „Early Human Evolution: Early Human Culture”. Arhivirano iz originala 2007-05-12. g. Pristupljeno 2007-05-07. 
  3. ^ Kertzman, Joe (2007). Art of the Knife. Iola, WI: Krause Publications. str. 3—6. ISBN 978-0-89689-470-9. 
  4. ^ Maryon, Herbert (1948). „A Sword of the Nydam Type from Ely Fields Farm, near Ely”. Proceedings of the Cambridge Antiquarian Society. XLI: 73—76. doi:10.5284/1034398. 
  5. ^ „Restodontê | Tipos de facas e suas utilidades”. Restodontê. 2. 7. 2019. Pristupljeno 2019-07-04. 
  6. ^ Kertzman, Joe (2013). Knives 2014: The World's Greatest Knife Book. Iola, WI: F+W Media. str. 7. ISBN 978-1-4402-3700-3. 
  7. ^ Warner, Ken (1991). Knives 91. str. 31. 
  8. ^ Dick, Steven, The National Knife Magazine, "The Chris Reeve Sebenza Folding Hunter", September 1993, pp. 16–18.
  9. ^ Lang, Bud, Knives Illustrated, "Chris Reeve's Classic 2000", April 2000, pp. 22–24.
  10. ^ Media, New Track (1996). „American Woodworker”. The American Woodworker. Magazine. New Track Media: 43. ISSN 1074-9152. 
  11. ^ Ahern, Jerry (2010). Gun Digest Buyer's Guide to Concealed-Carry Handguns. Iola, WI: F+W Media, Inc. str. 107. ISBN 978-1-4402-1767-8. 
  12. ^ Shideler, Dan; Sigler, Derrek (2008). The Gun Digest Book of Tactical Gear. Iola, WI: F+W Media. str. 41. ISBN 978-1-4402-2429-4. 
  13. ^ Suermondt, Jan (2004). Illustrated guide to knivesNeophodna slobodna registracija. Grange Books. str. 12. ISBN 978-1-84013-694-4. 
  14. ^ Kertzman, Joe (2012). Knives 2013: The World's Greatest Knife Book. Iola, WI: Krause Publications. str. 553. ISBN 978-1-4402-3064-6. 
  15. ^ Shackleford, Steve (1997). „Cutler of Fortune”. Blade Magazine. 22 (10): 50. 
  16. ^ Brown, Carl (avgust 1994). „Martial Arts Weapon Laws”. Black Belt. 32 (8): 82, 112—14. ISSN 0277-3066. 
  17. ^ Shackleford, Steve (2010). Blade's Guide to Knives & Their Values (7 izd.). Krause Publications. str. 232. ISBN 978-1-4402-0387-9. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nož na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нож&oldid=27557629”