Молибден

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Молибден
Molybdenum crystaline fragment and 1cm3 cube.jpg
Општа својства
Име, симбол молибден, Mo
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Cr

Mo

W
ниобијуммолибдентехнецијум
Атомски број (Z) 42
Група, периода група 6, периода 5
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 95,95(1)[1]
Ел. конфигурација [Kr]4d55s1
по љускама
2, 8, 18, 13, 1
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.896 K (2.623 °‍C)
Тачка кључања 4.912 K (4.639 °‍C)
Густина 10.280 kg/m3
Моларна запремина 9,38×10−3 m3/mol
Топлота фузије 32 kJ/mol
Топлота испаравања 598 kJ/mol
Притисак паре 3,47 Pa (3.000 K)
Сп. топл. капацитет 250 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2, 3, 4, 5, 6
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 2,16 (Полинг)
1,30 (Олред)
Енергије јонизације 1: 684,3 kJ/mol
2: 1.560 kJ/mol
3: 2.618 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 145 pm
Ковалентни радијус 145 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Регуларна просторноцентрирана кристална структура за молибден
Топл. водљивост 138 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 18,7×106 S/m
Мосова тврдоћа 5,5
CAS број 7439-98-7
референцеВикиподаци

Молибден (Mo, лат. molybdos) метал је 6 групе; по старом VIB групе.[2] Име потиче од грчког назива за олово — molybdos.

Молибден се убраја у прелазне метале и мало је заступљен у Земљиној кори. Његова руда се назива молибденит, MoS2. Елементарни молибден је прашкасте структуре, услед високе тачке топљења. У метални облик, прах се стопи електричном струјом.

Молибден налази примену у металургији, међутим не као елементаран. Мали проценат молибдена даје челику велику тврдоћу, која се задржава и на високим температурама.

Молибден је мање отпоран од хрома, који се налази у истој групи ПСЕ. Раствара се у киселинама које поседују оксидациона својства, нпр. HNO3 и H2SO4. У базама се не раствара, а врло слабо реагује са растопом алкалија. Међутим, у раствору калијум-нитрата растварање се одвија врло брзо.

Особине[уреди]

Молибден је прелазни метал. Чист молибден је сребрнобео, веома тврд, и има једну од највиших температура топљења међу елементима. Додаје се челику у малим количинама да би повећао његову тврдоћу.[3]

Добијање[уреди]

Молибден се добија тако што се молибденит, минерал који садржи овај елемент, најпре пржи са ваздухом, при чему настаје молибден(VI)-оксид, MoO3:

Настали MoO3 се затим редукује на метал са водоником, на температури изнад 500 °C:

Због високе тачке топљења, добијени молибден се налази у облику праха. Метални облик се добија тако што се тај прах сабије и онда се стопи електричном струјом.

Биолошки значај[уреди]

Молибден је микроелемент који одиграва важну улогу у метаболизму биљака. Такође се налази и у неким ензимима у телу човека.

Примена[уреди]

Преко 2/3 молибдена који се произведе користи се у металургији, за производњу легура. Употреба молибдена је нагло порасла за врема Другог светског рата, када су потребе за волфрамом изазвале исцрпљивање његових лежишта. Молибден се и данас користи за производњу челика велике издржљивости и отпорности на високе температуре.

Много је једноставније ако се MoO3 заједно са Fe2O3 редукује са коксом у електричним пећима, при чему настаје легура феромолибден са масеним уделом молибдена од 50 до 80%. Додатком одговарајуће количине феромолибдена може се проценат молибдена у челику довести на жељену вредност. Чак у мали проценат молибдена даје челику велику тврдоћу која се задржава и при високим температурама.

Неке легуре су, сем отпорности на високе температуре, отпорне и на корозију. Молибден се користи и у авионској индустрији, производњи оружја, као и за производњу сијалица.

Као катализатор молибден се користи у нафтној индустрији, посебно при катализаторском одстрањивању сумпора из нафтних производа.

Молидбенов изотоп 99 налази примену у нуклеарној индустрији. Једињења молибдена су обојена у разне нијансе наранџасте боје, па се стога користе за производњу фарби, пластике и гумених производа. Молибден се користи и у електричној индустрији.

Заступљеност[уреди]

У Земљиној кори молибден је заступљен у количини од 1,5 ppm (енгл. parts per million). Основним извором молибдена је минерал молибденит (MoS2). Остали минерали мањег значаја су вулфенит (PbMoO4) и повелит (CaMoO4).

Историја[уреди]

На грчком језику molybdos значи „сличан олову“ — једињења молибдена су до краја XVIII века мешана са једињењима других елемената, пре свега угљеника и олова. Године 1778. Carl Wilhelm Scheele је успео да издвоји молибден од графита и олова, као и да добије његов оксид. Молибден није нашао примену и није изашао из лабораторије све до краја XIX века. После су особине његових легура откривене од стране Француза.

Молибден у Србији[уреди]

Руде молибдена има у Југоисточној Србији: од Мачкатице код Сурдулице до код Криве Феје на планини Бесној кобили. Рудник молибдена у Мачкатици, са 3000—5000 радника, радио је од 1940. до 1947. године.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Молибден на Викимедијиној остави