Молибден

Из Википедије, слободне енциклопедије
Молибден,  42Mo
Molybdenum crystaline fragment and 1cm3 cube.jpg
Општа својства
Име, симбол молибден, Mo
Молибден у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Европијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (непозната хемијска својства)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Cr

Mo

W
ниобијуммолибдентехнецијум
Атомски број (Z) 42
Група, периода група 6, периода 5
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 95,94 u
Ел. конфигурација [Kr]4d55s1
по љускама
2, 8, 18, 13, 1
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.896 K (2.623 °‍C)
Тачка кључања 4.912 K (4.639 °‍C)
Густина 10.280 kg/m3
Моларна запремина 9,38×10−3 m3/mol
Топлота фузије 32 kJ/mol
Топлота испаравања 598 kJ/mol
Притисак паре 3,47 Pa (3.000 K)
Сп. топл. капацитет 250 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2, 3, 4, 5, 6
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 2,16 (Полинг)
1,30 (Олред)
Енергије јонизације 1: 684,3 kJ/mol
2: 1.560 kJ/mol
3: 2.618 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 145 pm
Ковалентни радијус 145 pm
Остало
Кристална структура унутрашњецентрирана кубична (BCC)
Регуларна просторноцентрирана кристална структура за молибден
Топл. водљивост 138 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 18,7×106 S/m
Мосова тврдоћа 5,5
CAS број 7439-98-7
референцеВикиподаци

Молибден (Mo, лат. molybdos) метал је 6 групе; по старом VIB групе.[1] Име потиче од грчког назива за олово — molybdos.

Молибден се убраја у прелазне метале и мало је заступљен у Земљиној кори. Његова руда се назива молибденит, MoS2. Елементарни молибден је прашкасте структуре, услед високе тачке топљења. У метални облик, прах се стопи електричном струјом.

Молибден налази примену у металургији, међутим не као елементаран. Мали проценат молибдена даје челику велику тврдоћу, која се задржава и на високим температурама.

Молибден је мање отпоран од хрома, који се налази у истој групи ПСЕ. Раствара се у киселинама које поседују оксидациона својства, нпр. HNO3 и H2SO4. У базама се не раствара, а врло слабо реагује са растопом алкалија. Међутим, у раствору калијум-нитрата растварање се одвија врло брзо.

Особине[уреди]

Молибден је прелазни метал. Чист молибден је сребрнобео, веома тврд, и има једну од највиших температура топљења међу елементима. Додаје се челику у малим количинама да би повећао његову тврдоћу.[2]

Добијање[уреди]

Молибден се добија тако што се молибденит, минерал који садржи овај елемент, најпре пржи са ваздухом, при чему настаје молибден(VI)-оксид, MoO3:

Настали MoO3 се затим редукује на метал са водоником, на температури изнад 500 °C:

Због високе тачке топљења, добијени молибден се налази у облику праха. Метални облик се добија тако што се тај прах сабије и онда се стопи електричном струјом.

Биолошки значај[уреди]

Молибден је микроелемент који одиграва важну улогу у метаболизму биљака. Такође се налази и у неким ензимима у телу човека.

Примена[уреди]

Преко 2/3 молибдена који се произведе користи се у металургији, за производњу легура. Употреба молибдена је нагло порасла за врема Другог светског рата, када су потребе за волфрамом изазвале исцрпљивање његових лежишта. Молибден се и данас користи за производњу челика велике издржљивости и отпорности на високе температуре.

Много је једноставније ако се MoO3 заједно са Fe2O3 редукује са коксом у електричним пећима, при чему настаје легура феромолибден са масеним уделом молибдена од 50 до 80%. Додатком одговарајуће количине феромолибдена може се проценат молибдена у челику довести на жељену вредност. Чак у мали проценат молибдена даје челику велику тврдоћу која се задржава и при високим температурама.

Неке легуре су, сем отпорности на високе температуре, отпорне и на корозију. Молибден се користи и у авионској индустрији, производњи оружја, као и за производњу сијалица.

Као катализатор молибден се користи у нафтној индустрији, посебно при катализаторском одстрањивању сумпора из нафтних производа.

Молидбенов изотоп 99 налази примену у нуклеарној индустрији. Једињења молибдена су обојена у разне нијансе наранџасте боје, па се стога користе за производњу фарби, пластике и гумених производа. Молибден се користи и у електричној индустрији.

Заступљеност[уреди]

У Земљиној кори молибден је заступљен у количини од 1,5 ppm (енгл. parts per million). Основним извором молибдена је минерал молибденит (MoS2). Остали минерали мањег значаја су вулфенит (PbMoO4) и повелит (CaMoO4).

Историја[уреди]

На грчком језику molybdos значи „сличан олову“ — једињења молибдена су до краја XVIII века мешана са једињењима других елемената, пре свега угљеника и олова. Године 1778. Carl Wilhelm Scheele је успео да издвоји молибден од графита и олова, као и да добије његов оксид. Молибден није нашао примену и није изашао из лабораторије све до краја XIX века. После су особине његових легура откривене од стране Француза.

Молибден у Србији[уреди]

Руде молибдена има у Југоисточној Србији: од Мачкатице код Сурдулице до код Криве Феје на планини Бесној кобили. Рудник молибдена у Мачкатици, са 3000—5000 радника, радио је од 1940. до 1947. године.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Молибден на Викимедијиној остави