Nužna odbrana

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje krvičnog dela, tj. delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo. Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra nekog drugog lica (u ovom slučaju govorimo o nužnoj pomoći), odbije istovremeni protivpravni napad. Kako se često kaže ovde dolazi do sukoba prava sa nepravom. Opšte je prihvaćeno da nužna odbrana ima dva elementa: napad i odbranu, za koje se i vezuju uslovi za primenu ovog instituta.

Uslovi napada[uredi]

Uslovi napada su sledeći:

  1. da je napad posledica ponašanja čoveka, koje se sastoji u činjenju, a sasvim izuzetno i u nečinjenju;
  2. da je uperen protiv nekog pravom zaštićenog dobra (ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja dobra);
  3. da je napad protivpravan, tj. protivan pravnim normama, i to procenjujući objektivno, a ne iz aspekta napadača (on možda ne zna da je ono što on vrši protivpravno delo);
  4. da je napad istovremen. Istovremenost postoji sve dok napad traje, a to znači sve dok on ne prestane, pa čak i kada napad neposredno predstoji. Istovremenošću se smatra i situacija kada je postavljen neki odbrambeni mehanizam koji se aktivira onda kada napad otpočne (npr. električna struja u ogradi). Ukoliko lice koje se brani prekorači istovremenost (npr. odbrani se od napadača, pa počne sad on njega da maltretira), postojaće tzv. ekstenzivni eksces, odn. primena ovog instituta biće onemogućena (lice koje se branilo može odgovarati za krivično delo);
  5. da je napad stvaran, što će reći da postoji i da je ozbiljan. Ukoliko napad postoji samo u mislima lica koje se brani, reč je o tzv. putativnoj nužnoj odbrani koja ne isključuje protivpravnost.

Uslovi odbrane[uredi]

Uslovi odbrane su da je:

  1. kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela (ako kroz odbranu nije učinjeno krivično delo, onda je besmisleno primenjivati ovaj institut i isključivati nešto što ne postoji);
  2. upravljena prema nekom napadačevom dobru (ako je upravljeno prema dobru trećeg lica, onda bi moglo biti reči samo o krajnjoj nuždi);
  3. da je neophodno potrebna za odbijanje napada. Neophodno je potrebna ona odbrana kojom bi se, u konkretnom slučaju, efikasno mogao odbiti napad uz najmanju povredu napadačevog dobra.

Prekoračenje (eksces) granica nužne odbrane[uredi]

Postoji kada su ostvareni svi uslovi napada i odbrane, sem onog koji zahteva da je odbrana bila neophodno potrebna. To je tzv. intenzivni eksces. U slučaju intenzivnog ekscesa nužna odbrana nije osnov isključenja protivpravnosti, već samo fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Izuzetno, ukoliko je prekoračenje nastalo usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može postojati osnov za oslobođenje od kazne.

Vidi još[uredi]