Odvojeni ali jednaki
Odvojeni ali jednaki (engl. separate but equal) je bila pravna doktrina u ustavnom pravu Sjedinjenih Američkih Država koja je opravdavala sistem segregacije. Prema ovoj doktrini, javne usluge i smeštaj su mogli biti razdvojeni prema rasi, pod uslovom da kvalitet objekata i usluga namenjenih svakoj rasi bude isti. Fraza odvojeno ali jednako izvedena je iz teksta jednog zakona koji je usvojen u Luizijani 1890.
Doktrina odvojeno ali jednako legalizovana je 1896, presudom Vrhovnog suda u predmetu Plesi protiv Fergusona. U ovoj presudi, Sud je proglasio legalnim zakon Luizijane koji je propisivao da u vozovima moraju postojati odvojeni vagoni za belce i crnce.[1] Tri godine kasnije, Sud je novom presudom u slučaju Kaming protiv Odbora za obrazovanje okruga Ričmond legalizovao rasnu segregaciju i u državnim školama.
U narednom periodu su, uglavnom u južnom delu SAD, razdvojene škole, univerziteti, bolnice, objekti javnog prevoza, javni toaleti i drugi objekti. Iako je ustavna doktrina zahtevala jednakost, u praksi su objekti i usluge koje su koristili crnci bili lošijeg kvaliteta od onih koje su koristili belci. Na primer, mnoge američke škole koje su pohađali crnci su dobijale manje sredstava po učeniku nego škole koje su pohađali belci.
Borba protiv doktrine odvojeno ali jednako bila je najvažnije pitanje Pokreta za građanska prava pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Rasna segregacija u školama ukinuta je presudom Vrhovnog suda u slučaju Braun protiv Odbora za obrazovanje Topike, dok je u slučaju Boling protiv Šarpa zabranjena i na federalnom nivou u Distriktu Kolumbija. Ovim presudama doktrina je zvanično ukinuta, iako je još izvesno vreme primenjivana u praksi.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Plessy v. Ferguson, Findlaw
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Dodatna literatura
[uredi | uredi izvor]- Roche, John P. (1951). „The Future of "Separate but Equal"”. Phylon. 12 (3): 219—226.
